Multimedija u nastavi >

Nova škola za digitalne urođenike

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) već osam godina, u saradnji sa kompanijom Majkrosoft, realizuje projekat "Kreativna škola". Ovaj projekat je namenjen nastavnicima i stručnim saradnicima u osnovnim i srednjim školama, čiji radovi predstavljaju primere dobre prakse nastave primenom informacionih tehnologija

Jedna od najčešćih primedbi laika na sistem obrazovanja u Srbiji jeste ona o tome kako je način prenošenja znanja u našim školama zastareo, nezanimljiv i neprilagođen novim generacijama dece. Današnji učenici bez teškoća barataju novim tehnologijama, pa su im kreda i tabla naprosto – dosadne. U paketu sa ovakvim mišljenjem ide i stav da je kreativnost na času prepuštena isključivo ličnoj inicijativi, kreativnosti i entuzijazmu nastavnika. Koliko god da u ovom stavu ima istine, jer, ruku na srce, u zemlji sa hroničnim nedostatkom novca, škole nisu baš vrhunski tehničko-tehnološki opremljene, on ipak nije tačan.

Naime, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) već osam godina, u saradnji sa kompanijom Majkrosoft, realizuje projekat "Kreativna škola". Ovaj projekat je deo Majkrosoftovog programa "Partner u učenju" koji se ostvaruje u 115 zemalja sveta. Konkurs "Kreativna škola" namenjen je nastavnicima i stručnim saradnicima u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, čiji radovi predstavljaju primere dobre prakse nastave primenom informacionih tehnologija.

Nastavnici razredne i predmetne nastave i stručni saradnici u osnovnim ili srednjim školama koji primenjuju novine u nastavi, zahvaljujući "Kreativnoj školi" mogu da podele svoje radove sa kolegama. Svake godine, najbolji među pristiglim radovima bivaju uvršteni u Bazu znanja "Kreativne škole", odakle drugi nastavnici mogu da ih preuzmu i primenjuju na časovima. Prema rečima Gordane Mijatović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, broj nastavnika koji je do sada učestvovao na konkursu "Kreativna škola" iz godine u godinu je sve veći, što govori o tome da su nastavnici svesni da je obogaćivanje nastavnog procesa multimedijalnim sadržajima pravi put do aktivne i kreativne nastave.

Govoreći o prednosti multimedijalnih metoda u odnosu na tradicionalne načine održavanja časa, Gordana Mijatović kaže da nove informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju nesmetan protok informacija, dostupnost znanja, brzinu i efikasnost: "Na taj način one daju učeniku veću autonomiju i kontrolu prilikom izbora tema, metoda učenja i tempa kojim nešto proučava. Učenik postaje aktivniji u procesu učenja, dobija i bolji uvid u sopstveno napredovanje jer upotreba ovih tehnologija pruža ogromne mogućnosti da učenik samostalno proveri koliko je nešto razumeo, zapamtio i da li ume da primeni."

Posebna pedagoška vrednost u upotrebi informacionih tehnologija leži u tome što ovakva nastava podstiče kontinuiranu i bogatu komunikaciju i saradnju između učenika, kao i između učenika i nastavnika. "Organizacija zajedničkih aktivnosti (na primer, zajednička istraživanja ili rešavanje problema) većeg broja učenika sada je lako izvodljiva, čak i ako su učenici iz različitih gradova", kaže Gordana Mijatović, ali dodaje da učenici moraju imati jasno definisane ciljeve i ishode aktivnosti da bi svoje napore fokusirali, kako bi se predupredilo gubljenje vremena i energije na besciljno "lutanje" internetom i zadržavanje na zabavnim sadržajima.

Objašnjavajući prednosti multimedijalne nastave, Zdenka Milivojević, pomoćnica direktora OŠ "Mitropolit Mihailo" iz Sokobanje, kaže da se učenici XXI veka razlikuju od prethodnih generacija po tome što odrastaju okruženi različitim medijima, a protok informacija je daleko brži, pa nastavnik i udžbenik više nisu jedini izvori informacija. "Multimedijalna nastava pozitivno utiče na obrazovna postignuća, jer omogućava korišćenje raznovrsnih izvora znanja. Obezbeđuje se individualizacija nastave – učenik stiče znanja i veštine u skladu sa sopstvenim potrebama, mogućnostima, afinitetima. Učenici su motivisaniji i pažljiviji. Ovakva nastava pozitivno utiče na razvoj komunikacijskih veština i razvoj kritičkog mišljenja. Učenici u većoj meri preuzimaju odgovornost za sopstveno učenje, a omogućava i učenje deci s različitim stilovima učenja." Milivojevićeva, čija je škola od 2006. učestvovala u Bazi znanja sa čak 15 radova, posebno naglašava da multimedijalna nastava ima značajne pozitivne efekte, ali je najbolje kombinovati je sa drugim sredstvima, izvorima znanja i pristupima: "Uloga nastavnika ostaje i dalje ključna. On planira, upravlja, organizuje, prati efekte nastave i vrši korekcije. Jasno je da on mora biti dobar didaktičar, metodičar i poznavalac mogućnosti multimedijalne nastave. To dovodi do efikasnije i efektnije nastave."

Kada je reč o tome kako učenici reaguju na novitete u nastavi, Zdenka Milivojević kaže da oni vole da usvajaju nove sadržaje uz pomoć multimedijalne nastave, jer imaju direktan kontakt sa izvorima znanja: "Najvidljiviji efekat je veća motivacija tokom procesa učenja. U većoj meri pokazuju inicijativu i samostalnost u sticanju znanja. Koriste mogućnost stalne provere naučenog i vrednovanja svog napretka. Učenici iz osetljivih grupa imaju daleko veće mogućnosti da kroz individualizaciju u okviru multimedijalne nastave napreduju sopstvenim tempom i postižu bolje rezultate."

Hemijsko-medicinska škola iz Vršca učestvuje u Bazi znanja od 2005. godine, a nastavnici ove škole do sada su napravili deset multimedijalnih projekata koji su uvršteni u Bazu. Direktor ove škole Veljko Stojanović kaže da je, zahvaljujući multimedijalnoj nastavi, učenik približen svojim svakodnevnim poljima interesovanja i načinima komunikacije, kao što je internet, a naročito Fejsbuk, Tviter i druge društvene mreže. "Multimedijalna nastava, prema nekim ispitivanjima, a mi smo se u to i uverili, omogućuje da učenik čak oko 60 odsto bolje i brže zapamti nastavno gradivo. Učenik je na ovakvim časovima vizuelno i auditivno angažovan, tako da su njegovo interesovanje i aktivnost mnogo veći nego na klasičnim časovima", kaže Stojanović i dodaje da se škola i nastava ne smeju oglušiti na promene ambijenta u kom učenici stasavaju: "Naprotiv, moraju stati ako ne u odbranu takvog stanja, a ono bar da pokušaju da te procese koliko-toliko kanališu i omoguće njihovu upotrebu u boljem nastavnom procesu."

U skladu sa onim kako je američki ekspert za obrazovanje Mark Prenski definisao odnos odraslih i dece u savremenom dobu, nazivajući decu digitalnim urođenicima, a odrasle digitalnim pridošlicama, Veljko Stojanović ističe i da se učenici u mnogo čemu bolje snalaze od svojih nastavnika. "To im je dodatni motiv za dokazivanje i satisfakcija za uložene napore u opštenju sa novim tehnologijama", kaže on i dodaje da je to istovremeno i izazov za ambiciozne nastavnike, "jedno zdravo takmičenje, da bez obzira na uzrast isprate promene, uključe se u njih i iskoriste ih za lakši i uspešniji rad."

Osim unapređenja učeničkih rezultata i unapređenja kvaliteta nastave, projekat "Kreativna škola" za cilj ima i umrežavanje nastavnika i razmenu ideja i iskustava, kao i formiranje nastavničkih timova. Broj nastavnika koji su tokom osam godina učestvovali na konkursu je blizu 7000, sa oko 2500 prispelih radova, od kojih je 1200 uvršćeno u Bazu znanja. "Uspešnost konkursa nije samo u broju nastavnika koji je svake godine sve veći, već u kvalitetu nastavnog materijala, koji je iz godine u godinu sve bolji", kaže Gordana Mijatović. Koliko Baza znanja pospešuje umrežavanje nastavnika, najviše govori podatak da je broj registrovanih korisnika 23.100, što daleko premašuje broj samih učesnika konkursa: "To pokazuje da sve veći broj nastavnika koristi nastavne materijale iz Baze znanja i tako unapređuje svoj rad."

Na kraju, s obzirom na to da se radi o informacionim tehnologijama, one zahtevaju određenu tehničku opremljenost škola. Ostaje pitanje da li su, kada je reč o radovima u Bazi znanja, važniji entuzijazam i kreativnost nastavnika ili finansijska i tehnička opremljenost škola. Naši sagovornici saglasni su da su oba momenta važna, ali da je dobra volja ipak važnija. Zdenka Milivojević smatra da entuzijazam, dobri saradnički odnosi, pozitivna klima u školi i inicijativa imaju ključnu ulogu u spremnosti nastavnika da unapređuje svoj rad, dok finansijska i tehnička opremljenost škole doprinose kvalitetnoj realizaciji neke ideje. "Opremljenost škole je bitna, ali nije presudna", kaže Veljko Stojanović: "Danas skoro svako poseduje bar minimalne tehničke mogućnosti: laptop, desktop, pristup internetu. Onaj ko želi, lako će stvoriti uslove jer će za nevelik novac, makar koristeći svoju ličnu opremu, omogućiti svoj razvoj. Dovoljno je postaviti učenicima pitanje šta oni lično od toga poseduju, pa se uveriti u ispravnost ovog izrečenog stava."


 

POŠALJI KOMENTAR ODŠTAMPAJ TEKST
 


PRIKAŽI SVE KOMENTARE (0)


http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine