Nema dogovora u Briselu

<3 april>
Nema dogovora u Briselu

Posle četrnaest sati pregovora u osmoj briselskoj rundi pregovora Beograda i Prištine premijer Ivica Dačić se nešto posle ponoći 2/3. aprila obratio novinarima u Briselu i rekao da u Briselu nema dogovora. On je rekao da su razgovori bili teški i iscrpljujući, ne po tonu nego po onome što se dobija i gubi, a da su pozicije dve strane ostale veoma udaljene, pogotovu kad je reč o ovlašćenjima za Zajednicu srpskih opština na severu Kosova. Konsultacije će se nastaviti, ali nije izvesno da li će (i kada će) biti novih rundi pregovora.
Dačić je rekao da su pregovori dobijali i dramatične obrte i da je potpredsednik vlade u jednom trenutku čak ponudio ostavku, ali da je on to odbio, te da je da delegacija Srbije bila jedinstvena.

2. april

Trojni sastanak delegacija Beograda i Prištine sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton u okviru osme runde dijaloga u Briselu protiče u napetoj atmosferi… Pregovara se o ovlašćenjima Zajednice srpskih opština, koja se tiču oblasti sudstva i policije.
Do 17 časova nije bilo napretka.

U srpskoj delegaciji su premijer Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić, ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić, savetnik predsednika Srbije Marko Đurić i šef Vladine kancelarije za KiM Aleksandar Vulin.

1. april

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je na konferenciji za novinare 1. aprila rekao da će srpska delegacija na pregovorima 2. aprila u Briselu tražiti izvršne nadležnosti za Zajednicu srpskih opština na Kosmetu, uključujući i policiju i sudstvo. Po Nikolićevim rečima, vicepremijer Aleksandar Vučić će 2. aprila putovati na pregovore u Brisel, jer to odražava državno jedinstvo.

29. mart

Sastanak državnog vrha posvećen dijalogu Beograda i Prištine održava se 29. marta u Predsedništvu Srbije, na kome se, prema najavama, odlučuje da li će potpredsednik vlade Aleksandar Vučić 2. aprila prisustvovati novoj rundi razgovora u Briselu. Prema saznanju lista Novosti pre početka tog sastanka, Vučić je već odlučio da u Briselne ne ide.

Aleksandar Vučić je na partijskom skupu SNS u Kovinu izjavio, da predstoje teški razgovori u Briselu 2. aprila i da će, ma koliko teško bilo, državni vrh doneti odluku koja će državni vrh doneti odluku koja će obezbediti dobro Srbiji i našoj deci i biti u interesu našeg naroda.

Vučić je u međuvremenu na jednom partijskom skupu SNS rekao i da se on i predsednik Srbije Tomislav Nikolić ne svađaju, niti će se svađati u budućnosti, mada politički protivnici pokušavaju da «naprave situaciju» i prikažu kako su on i predsednik Srbije u svađi i kako ne postoji jedinstvo: „I Tomu i mene je sramota da na to odgovaramo, ali da im olakšamo – ne svađamo se i nećemo se svađati…»

Sastanku državnog vrha, koji je trajao sat vremena, prisustvovali su predsednik Srije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, vicepremijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić i potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić.

Nalazimo se u dramatično teškom trenutku, kao pred pregovore u Dejtonu i Rambujeu. Državni vrh će biti u neprekidnom zasedanju do pregovora. Naša delegacija biće određena i saopštena tek u ponedeljak, izjavio je savetnik Predsednika Srbije Marko Đurić nakon završetka sastanka u 13:15.

Mediji javljaju da će zbog složenosti situacije državni vrh ostati u stalnom zasedanju.

NON-PAPER: Predlog o kome će se verovatno pregovarati 2. aprila u Briselu. Aleksandar Vučić, koji je taj papir nazvao „jednim velikim ništa“, rekao je 30. marta da srpski pregovarači traže da zajednica srpskih opština treba da ima nadležnosti u oblasti sustva, policije i da vojno-bezbednosne snage ne budu prisutne na severu Kosova, te da ima „izvesnih nagoveštaja“ da bi stvari mogle da se promene u odnosu na izneti predlog.

„Radimo na tome da postignemo dogovor između država Kosova i Srbije… Asocijacija srpskih opština može biti formirana po završetku lokalnih izbora, na kojima će bviti izabrani gradonačelnici opština, članica Asocijacije, ali Asocijacija neće imati izvršnu i zakonodavnu nadležnost„… (Izjava Hašima Tačija prilikom posete posete Multifunkcionalnom centru u Mitrovici 30. marta)

Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade dobio je poziv da uz premijera Ivicu Dačića prisustvuje sledećoj rundi dijaloga 2. aprila u Briselu.

Vučiću su poziv uputili i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i američka administracija.

Eštonova se Aleksandru Vučiću direktno obratila porukom da bi želela da on bude jedan od učesnika u pregovorima 2. aprila, dok su iz američke administracije tim povodom kontaktirali Predsedništvo Srbije.

Da li će srpska strana pristati na to briselsko i vašingtonsko određivanje i samog sastava srpskog pregovaračkog tima, odlučiće se posle konsultacija u Predsedništvu Srbije.

Na prvi pogled, taj zahtev zvuči ponižavajuće.

Na dan ranije najavljenoj konferenciji za štampu 30. marta, Aleksandar Vučić je rekao: „Spreman sam da idem i peške u Brisel, ali rešenje ne zavisi od personalnog sastava našeg tima…“ On je međutim naglasio da
namera državnog vrha nije da ide u Brisel da se ne dogovori, već da se napravi kompromis, ali je naglasio da „kompromisi imaju svoje granice“.

m. m.

Od parlamentarnih partija za prekid pregovora jedina se zalaže Demokratska stranka Srbije, koja je tražila da Ustavni sud poništi dosadašnje uredbe, donete na osnovu sporazuma Beograda i Prištine, čiji predsednik Vojislav Koštunica je povodom početka novih rundi pregovora uputio i pismo Ustavnom sudu, tražeći da sud ne odlaže odluku o tom pitanju. Koštunica je u međuvremenu izjavio: „Nedostojno je i neprihvatljivo govoriti o Ahtisarijevom planu kao uspehu Srbije. Zapadne sile koje stoje iza projekta nezavisnosti Kosova očigledno misle da je Srbija toliko nisko pala da su joj ponudile manje i od Ahtisarijevog plana.“

DSS inače na svom sajtu objavljuje spisak 3.465 potpisnika peticije Srbija je ugrožena u kojoj se između ostalog kaže: «Vlasti države Srbije, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, postale su saučesnici u postepenom otimanju Kosova i Metohije, trgujući sa Evropskom unijom po cenu nacionalnih i istorijskih vrednosti Srbije…“

Među potpisnicima peticije su: akademci Matija Bećković, Milorad Ekmečić, Milovan Danojlić, Kosta Čavoški, Vasilije Krestić, Danilo Basta, Ljuba Popović, Dragoljub Živojinović, reditelj Emir Kusturica, glumac Milan Lane Gutović, dr Leon Kojen i drugi.

Da ne bi bilo nikakve dileme, Aleksandar Vučić je i do sada učestvovao u pregovorima, jer nijedna odluka koja je doneta nije doneta bez naše međusobne konsultacije i saglasnosti. Znači, između mene kao premijera kao mog zamenika, i što je još važnije predsednika najveće političke stranke u Srbiji, oko ovog pitanja i pristupa postoji apsolutno jedinstvo, tako će i biti 2. aprila.

Kakve odluke ćemo doneti, ili zajedno ili nikako, jer ovo nije nikakva lična i pojedinačna stvar, od toga zavisi budućnost, ne naša lična samo, nego i budućnost cele države, čitavog naroda, možda i budućih pokolenja. Tako da, mi smo i danas dva puta razgovarali na ovu temu. Ne postoji ni jedna tačka oko koje se razlikujemo. Naš pristup jeste da učinimo sve da Srbija ne bude kriva za propast pregovora, koji su inače trebali da budu završeni još na prošlom sastanku, jer je tako bilo predviđeno. Ketrin Ešton je nekoliko puta ustajala, zatvarala sastanak. Insistirao sam da se to produži, da postoje i dalje razgovori.

Ovo je zaista teška odluka koja mora da se donese. Mi neku odluku moramo da donesemo. Niko nas ne tera ni na jednu odluku i apsolutno se slažem sa gospodinom Jovanovićem u oceni i proceni kakvo nam je i javno mnjenje i uopšte društvena klima koja postoji, koja sa jedne strane, ako kažete – ja neću u EU, sutra će vas optužiti da ste zaustavili evropski put i ekonomski razvoj Srbije. Ako kažete – zbog toga treba prihvatiti ove predloge i zahteve; onda će reći da ste prihvatili nešto što nije pravedno za ovu državu.

Znate, kada sam išao na jedan od ovih sastanaka, poruku koju sam dobio odavde iz Beograda posle mog poziva na konsultacije – šta da radimo, bila je – nemoj da prihvataš, al nemoj ni da odbijaš. To nije bio Aleksandar Vučić. Znači, u svakom slučaju, veoma je važno imati hladnu glavu pred ono što će se desiti, jer mi danas ovde naravno možemo i da vodimo rasprave i ja se trudim da to sve bude u jednoj mirnoj atmosferi, zato što su toliko teške odluke i teški su dani, a ne znam šta nam se dobro dešavalo posle takvih dana, nekoliko godina nakon toga.

Izvor: Privremene neredigovane i neautorizovane stenografske beleške Narodne Skupštine Srbije, od 16.15 do 19.15 časova 28. marta 2013)

Upitan šta je minimum ispod kog tim Beograda ne bi smeo da ide funkcioner SPS Branko Ružić izjavljuje Tanjugu 30. aprila da sigurno neće biti priznata nezavisnost KiM, ali dodaje da moramo biti realni u sagledavanju stvarnosti na terenu.

„Mi suverenitet nemamo na velikom delu teritorije naše autonomne pokrajine, kao što su i politički predstavnici Albanaca ili Hašim Tači takođe svesni da na jednom manjem delu teritorije KiM vlasti u Prištini nemaju suverenitet“, kaže.

Ružić objašnjava da zato treba napraviti formalno-pravni okvir koji bi imao utemeljenje i u međunarodnom pravu i „normirao realnost na terenu“.

„Ako je to neko očekivao da će 2. aprila biti rešen i razrešen taj istorijski problem, to bi se graničilo sa velikim optimizmom. To naravno nije moguće. Konačno rešenje može uslediti nakon više ovakvih etapa i stepenika, rekao je Ružić.

Srbi sa severa Kosova su u ponedeljak 1. aprila došli su automobilima sa srpskim tablicama na integrisani prelaz Jarinje i na sat vremena ga blokirali da bi poručili da neće učestvovati u sprovođenju dogovora u Briselu ako oni budu protivustavni i na štetu građana, da ne žele da menjaju svoj prosvetni sistem, svoj sistem opštinskih samouprava, socijalne zaštite i zdravstveni sistem, da neće da menjaju lična dokumenta , tablice, lične karte…

1. Narodna skupština Republike Srbije, na osnovu Političke platforme za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini, utvrđuje osnovne principe za političke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave (PIS) u Prištini:

a) Republika Srbija, u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana, ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova;

b) Cilj razgovora je stvaranje uslova za srpsku zajednicu i sve druge nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji, kojima se garantuje sigurnost i puna zaštita ljudskih prava. Vlada Republike Srbije zahtevaće zaštitu svih zajemčenih prava Srbima na Kosovu i Metohiji, pravo na povratak i imovinska prava. Vlada Republike Srbije obavezna je da nastavi rasvetljavanje sudbine nestalih lica i da prati sudske procese okrivljenih za počinjeno etničko nasilje nad Srbima;

v) Vlada Republike Srbije se ovlašćuje da nastavi sa implementacijom već postignutih dogovora i sporazuma sa predstavnicima PIS u Prištini. Predstavnici Republike Srbije obavezuju se da u nastavku dijaloga o rešavanju tehničkih i političkih pitanja sa predstavnicima PIS u Prištini i predstavnicima međunarodne zajednice buduće sporazume postižu u skladu sa stavovima i osnovnim ciljevima ove rezolucije, nastojeći da se sa predstavnicima PIS u Prištini postigne sveukupni dogovor;

g) Sve nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu poverene PIS u Prištini biće potvrđene ustavnim zakonom i prenete organima Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije;

d) Razgovori sa predstavnicima PIS u Prištini treba da daju doprinos boljem životu građana na Kosovu i Metohiji, miru i stabilnosti i evropskoj budućnosti Srbije i regiona;

đ) Dogovori sa predstavnicima PIS u Prištini treba da budu postignuti uz konstantan dijalog sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije.

2. Predstavnici Republike Srbije će kroz pregovore težiti iznalaženju sporazumnog i sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju. To rešenje mora da bude čvrsta osnova za izgradnju trajnog mira i dostizanje pune bezbednosti za sve ljude koji žive na prostoru južne srpske Pokrajine.

3. Republika Srbija spremna je da učini dodatne ustupke radi prevladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda. Istovremeno, Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa.

4. Republika Srbija pristupa dijalogu sa PIS u Prištini svesna značaja koji bi postizanje obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju imalo u kontekstu dalje i ubrzane integracije čitavog regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

5. Narodna skupština Republike Srbije zahteva od Vlade da je redovno izveštava o razvoju događaja, toku razgovora sa predstavnicima PIS u Prištini u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao i o sprovođenju ovde utvrđenih ciljeva, aktivnosti i mera za zaštitu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog uređenja Republike Srbije.

6. Ova rezolucija i njome utvrđeni pravac, smernice i ciljevi državne politike obavezujući su za sve državne organe i organizacije i mogu biti izmenjeni jedino novom rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije.

R e z o l u c i j a Narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji, 13. januara 2013.