Izborni uslovi
S obzirom na to da je pre nekoliko meseci potvrđeno prisustvo aflatoksina u kukuruzu u Srbiji, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović očekuje da nadležni testiraju sva mleka na domaćem tržištu
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je vanredna kontrola mleka pokazala da je od 300 obrađenih uzoraka koja se prodaju na srpskom tržištu, 272 potpuno bezbedno. Kod 28 uzoraka vrednost aflatoksina je na granici dozvoljenih vrednosti.
Tih 28 uzoraka se dodatno ispituju. „Sumnjivost tih uzoraka se ne mora nužno odnositi na prisustvo aflatoksina M1 koji je kancerogen, pa se iz ovog razloga rade precizniji testovi (potvrdne metode) i detekcija ovog konkretnog mikotoksina“, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
Nekoliko dana ranije, na konferenciji za štampu Ministarstva poljoprivrede saopšteno je da je vanredna inspekcijska kontrola pokazala da je mleko koje se prodaje u Srbiji bezbedno za ljudsku upotrebu.
Tada je rečeno da je analizirano 50 od ukupno 300 uzoraka mleka, koji su uzeti u okviru vanredne inspekcijske kontrole. Tih 50 uzoraka je bilo ispravno, bez povećane vrednosti aflatoksina.
Hrvatsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da će sa tržišta u toj zemlji biti povučena pojedina pakovanja trajnog mleka „Dukat“ i „Vindija“ zbog sumnje da sadrže povećane koncentracije aflatoksina M1, veoma kancerogene supstance.
Radi se konkretno o „Vindijinom“ trajnom mleku sa 2,8 odsto mlečne masti u pakovanju od jednog litra sa rokom upotrebe do 3. jula 2013, zatim o „Vindijinom“ UHT (homogenizovano i sterilizovano) mleko takođe sa 2,8 odsto mlečne masti, u pakovanju od jednog litra, sa rokom upotrebe do 24. i 31. juna 2013. godine.
Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske saopštilo je u nedelju, 10. februara, da mleko koje je povučeno zbog sumnje na povećanu koncentraciju kancerogenog aflatoksina M1, nije iz uvoza. U tom ministarstvu su objasnili da su i mleko i kukuruz kojim je hranjena stoka, a koji je glavni uzrok pojave aflatoksina, hrvatski, te da za ovakvu situaciju nije krivo uvozno mleko kako se spekulisalo u medijima.
Oni su naveli i da nema mesta za paniku, jer bi trebalo konzumirati velike količine toksičnog mleka da bi koncentracije imale učinak na zdravlje.
Povlači se i „Dukatovo“ trajno mleko sa 2,8 odsto mečne masti, u pakovanju od pola litra, sa rokom upotrebe do 24. maja 2013. godine kao i „Dukatovo“ trajno mleko „Lagano jutro“ sa 2,8 odsto mlečne masti, u pakovanju od jednog litra, sa rokom upotrebe do 25. aprila 2013. godine.
Hrvatski veterinarski institut je utvrdio da ova mleka sadrže koncentracije aflatoksina M1 većih odstupanja od dozvoljenih, iako pronađena koncentracija ne odstupa drastično. Zatim su uzorci mleka analizirani i u specijalizovanoj laboratoriji u Beču gde bi rezultati trebalo da se potvrde, ali oni će biti poznati tek za oko sedam dana.
Aflatoksini čija se koncentracija alanizira spadaju u grupu najkancerogenijih poznatih supstanci. U prirodi ih proizvode mnoge vrste gljiva. Izvor aflatoksina je stočna hrana korišćena na farmama krava. Zbog toga je „Dukat“ obustavio otkup mleka sa svih farmi gde je utvrđena povećana koncentracija te supstance.
Mleko je posle Hrvatske povučeno sa rafova u Bosni i Hercegovini, a nakon toga je i prodajni lanac „Voli“, najveći u Crnoj Gori, povukao ovo mleko iz svojih radnji.
Ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević izjavio je za B92 da u Srbiju nije uvezeno mleko iz Hrvatske. On je dodao da je manja količina mleka uvezena iz Bosne i Hercegovine ali da u njoj nije bilo aflatoksina.
To ministarstvo je najavilo da naredna isporuka mlekare „Dukat“ iz Bosne i Hercegovine stiže u Srbiju u utorak, 12. februara, i da će će ona biti redovno uzorkovana i ispitana na toksine. Domaće mleko je inače, kako su naveli, redovno kontrolisano i potpuno ispravno, a pre mesec dana rađena je i vanredna inspekcijska analiza.
Načelnica veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin odbila je da komentariše situaciju i navela da će više informacija biti u ponedeljak.
Kompanija „Somboled“ potvrdila je da pomenuta mleka sa povećanom koncentracijom kancerogenih materija nije uvezena u Srbiju. „Trajno mleko sa 2,8 odsto mlečne masti od 0,5 litra i Lagano jutro sa 2,8 odsto mlečne masti od jednog litra nisu prisutni na srpskom tržištu i ne postoji nikakva opasnost za potrošače u Srbiji“, rekli su u toj kompaniji.
Nacionalna organizacija potrošača podseća da „Dukatov“ pogon postoji u Somboru i da ta mleka podhitno treba iskontrolisati. S obzirom na to da je pre nekoliko meseci
potvrđeno prisustvo aflatoksina u kukuruzu u Srbiji , predsednik ove organizacije Goran Papović naveo je da očekuje da nadležni testiraju i sva mleka na domaćem tržištu.
„Kontrola bezbednosti hrane u Srbiji skoro i da ne postoji. Mi nemamo plan
monitoringa hrane na tržištu niti Savet za bezbednu hranu, na čije formiranje čekamo godinama, tako da se bez preterivanja može reći da zapravo i ne znamo šta jedemo i pijemo. Umesto da veterinarska inspekcija uveliko kontroliše sporna mleka na našem tržištu, mi se oslanjamo na utešne izjave iz Ministarstva“, rekao je Papović za „Blic“.
Toksikolog Radovan Fuks, nekadašnji ekspert Svetske zdravstvene organizacije u razgovoru za Hrvatsku radio televiziju naveo je da otkrivene količine aflatoksina minimalno odstupaju od dozvoljenih. „Evropska unija ima stroge kriterijume što se tiče koncentracije aflatoksina M1 u mleku. U Hrvatskoj je dozvoljena koncentracija 0,05 mikrograma po litru mleka, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama deset puta veća i iznosi 0,5 po litru“.
Srpski toksikolog dr Dragan Joksović u izjavi za „Blic“ objašnjava da osobama koje popiju mleko sa većom koncentracijom aflatoksina od dozvoljene nekoliko puta „neće biti ništa“. Međutim, nakon svakodnevne konzumacije takvog mleka tokom pet ili deset godina osoba je pod visokim rizikom od dobijanja kancerogenih oboljenja. Joksović je podsetio da je pre skoro godinu dana u Srbiji otkriveno prisustvo aflatoksina u žitu i da zato treba prekontrolisati mleko i druge proizvode dobijene od životinja koje su se hranile stočnom hranom jer je ona verovatno pravljena od tog žita.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
