Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Kolegijum nedeljnika "Vreme" smatra da je episkop lipljanski Jovan, radeći u teškim uslovima, nezavisno od dnevne politike i ispod radara medija, tokom 2012. godine pokrenuo niz važnih aktivnosti koje su unapredile i proširile delovanje Pećke patrijaršije, važne duhovne i kulturne srpske institucije
Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk), vikarni episkop patrijarha Srpskog u Pećkoj Patrijaršiji, izabran je za ličnost godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika „Vreme“. Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu.
Kolegijum nedeljnika „Vreme“ smatra da je episkop lipljanski Jovan, radeći u teškim uslovima, nezavisno od dnevne politike i ispod radara medija, tokom 2012. godine pokrenuo niz važnih aktivnosti koje su unapredile i proširile delovanje Pećke patrijaršije, važne duhovne i kulturne srpske institucije. Kao sekretar Odbora za Kosovo i Metohiju svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve rukovodio je kancelarijom Odbora u Pećkoj patrijaršiji. U okviru delatnosti Kancelarije, pored unapređenja bibliotečkog fonda Pećke patrijaršije, osnovani su i arhiv Kosova i Metohije, u kome se prikuplja materijalna i nematerijalna istorijska i kulturna baština Kosova i Metohije, kao i istraživački centar u kome se organizuju konferencije, istraživački projekti i druge aktivnosti koje su ove godine imali značajan odjek u međunarodnoj stručnoj i zainteresovanoj javnosti.
Opširan intervju sa Episkopom Lipljanskim Jovanom biće objavljen u sledećem broju „Vremena“ koji izlazi 10. januara 2013.
Ovo je dvanaesti put da redakcija „Vremena“ dodeljuje priznanje za ličnost godine. Prethodnih godina dobili su ga: Božidar Đelić, ministar finansija u Vladi Srbije (2001), Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije (2002), Ljiljana Raičević, izvršna direktorka Sigurne ženske kuće u Podgorici (2003), Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava (2004), Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine (2005), Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije (2006), Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost (2007), Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice „Petnica“ (2008), Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije (2009), Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2010) i Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije (2011).
Barak Obama, Vladimir Putin ili Fransoa Oland i Angela Merkel svakako su mogli da se nađu na listi pet ličnosti nedeljnika „Vreme“ koje su obeležile prethodnu godinu. Obama je osvojio drugi predsednički mandat u najmoćnijoj zemlji sveta, Putin se slavodobitno i očekivano vratio na funkciju predsednika Rusije, Oland je pobedio Nikolu Sarkozija i ulio nadu marginalizovanim socijalistima diljem Evrope, a kancelarka Nemačke drži dirigentsku palicu orkestra Evropske unije koji grčevito pokušava da ublaži disonantne tonove.
Privredna recesija, finansijska, dužnička i socijalna kriza, porast nezaposlenosti i pad životnog standarda obeležile su i godinu za nama. Od njih četvoro dobrim delom je zavisilo u kom pravcu se zemlja okretala.
U igri je bio i Aleksis Cipras, „čovek koga se Evropa boji“, šef komunističke Sirize, partije koja zamalo da dođe na vlast u Grčkoj, članici EU, a koja u svom programu ima ukidanje kapitalizma i koja bi da ukine „sramne“ ugovore Atine sa ozloglašenom Trojkom – Evropskom centralnom bankom, Evropskom komisijom i Međunarodnim monetarnim fondom.
Tu je uvek i živopisni bivši premijer Italije Silvio Berluskoni, koji je uprkos svemu, svim mahinacijama, utajama, orgijama koje mu se stavljaju na teret, pred kraj godine odlučio da se ponovo upusti u trku za šefa italijanske vlade. Ili Si Đinping, novi lider Komunističke partije Kine….
Ipak, redakcija „Vremena“ je izabrala pet drugih ličnosti. Oko predsednika Sirije Bašara el Asada lome se koplja i Zapada i Rusije i Kine, a od ishoda sirijskog krvavog građanskog rata zavisi budućnost čitavog regiona.
Novi predsednik Egipta Mohamed Morsi izazvao je pravu buru kada je dekretom sebi dao „faraonska“ ovlašćenja koja počivaju na šerijatskom zakonu. Desetine hiljada Egipćana demonstriraju protiv njega, a Vašington i Brisel ne znaju šta im je činiti: nova destabilizacija Egipta imala bi posledice za čitav svet.
Slavni glumac Žerar Depardje simbolizuje čitavu izbegličku klasu bogatih koji u svojim otadžbinama ne žele da plaćaju visoke poreze, i izazvao je patriotsku polemiku širom Evrope.
Nobelovac Ginter Gras je optužio Izrael da ugrožava svetski mir i želi nuklearnim oružjem da istrebi iranski narod, čime je srušen tabu da jedan Nemac ne sme da kritikuje jevrejsku državu nastalu iz holokausta.
A Austrijanac Feliks Baumgartner je skočio iz svemira i pomerio shvatanja mogućeg i nemogućeg: dok je u slobodnom padu probijao zvučni zid čitava planeta je zaustavila dah.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
