<< VESTI | | 04.08.2012 10:22

 

BIA snajka, BIA

Tri službe

Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je usvojen 11. decembra 2007. godine, utvrđeno je postojanje tri službe bezbednosti: Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja predstavlja civilnu službu direktno podređenu Vladi, kao i službu koja ima status posebne republičke organizacije; Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA), vojne službe, organizovane kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i podređene ministru odbrane i Vladi. Koordinacija njihovog rada i nadzor nad radom službi uređeni su navedenim Zakonom, dok su način njihove organizacije, zadaci i ovlašćenja, kao i druga pitanja uređeni posebnim zakonima.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao je potpredsednika Vlade zaduženog i za odbranu i bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala i ministra odbrane Aleksandra Vučića za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost koji će koordinisati rad bezbednosnih službi. Imenovanje Vučića na ovu funkciju usledilo je nakon usvajanja izmena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, kojim su se razdvojile funkcije šefa kabineta predsednika Republike i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost.

Vlada Srbije imenovala je generalnog sekretara predsednika Srbije Nebojšu Rodića za novog šefa Bezbednosno-informativne agencije. Prema zakonu šef BIA se bira na period od pet godina.

Nebojša Rodić je peti direktor BIA od 2002. godine kada je tadašnji Resor državne bezbednosti preimenovan i iz MUP-a izdvojen i direktno potčinjen Vladi Srbije. Na mestu šefa BIA nasleđuje Sašu Vukadinovića sa kojim je u RIK-u radio u vreme predsedničkih izbora 2000. godine. Rođen je 1953. u Šapcu, oženjen je i otac dvoje dece. Bio je sekretar Republičke izborne komisije. SNS je negirala navode pojedinih medija da je Rodić bio sekretar RIK 1996. i 1997. godine, da ga je tadašnja opozicija optužila RIK za krađu izbora. SNS naglašava da je Rodić na tom poslu radio od aprila 1997. godine i da je za svoj rad pohvaljen od OEBS-a i drugih međunarodnih predstavnika, jer je smenio one koji su učestvovali u izbornim manipulacijama. Naprednjaci ističu da neistine o novom šefu BIA šire mediji pod kontrolom Demokratske stranke.

SNS negira i da je brat Nebojše Rodića nekadašnji funkcioner Jugoslovenske levice Milan Rodić, direktor "Srbijašuma".

Rodić je bio i sekretar Komisije za sprovođenje referenduma o stranom posredovanju u rešavanju kosovske krize. Posle toga je bio zamenik sekretara Skupštine Srbije i ambasador.


 

Koordinacija rada službi

Donedavno u Srbiji nije, a pre toga ni u SRJ, ni u SCG, postojalo jedinstveno telo koje bi koordiniralo i operativno usklađivalo rad službi bezbednosti. Usvajanjem Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, krajem 2007. godine, kao i formiranjem Savet za nacionalnu bezbednost, taj problem je normativno prevaziđen. Savet za nacionalnu bezbednost je zadužen da koordinira i usmerava rad službi bezbednosti.

Članovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministri odbrane, unutrašnjih poslova i pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Sednicama Saveta predsedava predsednik Republike, koji i potpisuje zaključke i druge akte koje Savet usvoji. Osim koordinacije i usmeravanja službi, ovo telo nadležno je i za njihovu kontrolu. Pored tog tela, istim Zakonom obrazovan je i Biro za koordinaciju. On operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost, a čine ga direktori službi i sekretar Saveta. U radu Biroa mogu učestvovati i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i načelnici uprava policije, Republički javni tužilac, direktor Uprave carina, kao i rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija.

Posebne mere i ovlašćenja

Dve službe bezbednosti - BIA i VBA - imaju pravo na primenu mera tajnog prikupljanja podataka, kojima se privremeno ograničavaju pojedina ljudska prava i slobode. Tako, na primer, direktor BIA ima zakonsko pravo da naloži mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti pisama i drugih sredstava opštenja, ali mu je za to potrebna pismena saglasnost predsednika Vrhovnog suda Srbije ili ovlašćenog sudije tog suda. Odobrene mere mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga direktora Agencije mogu se produžiti još jedanput najduže za šest meseci.

U slučaju VBA, za tajni nadzor nad komunikacijama, kao i za tajni nadzor, odnosno za praćenje i prismotru lica uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje, potrebno je imati prethodnu pismenu saglasnost istražnog sudije nadležnog suda.

Obe službe imaju pravo da u svom radu koriste mere tajnog prikupljanja dokumenata i prodora u grupe, kao i da koriste tajne saradnike i lažne identitete. Takođe, ove službe imaju pravo da primenjuju posebna ovlašćenja prema Zakonu o krivičnom postupku. U te mere spadaju nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima, kao i optička snimanja lica. Zakonom je propisan postupak davanja odobrenja za primenu mera tajnog prikupljanja podataka, te su utvrđena krivična dela povodom kojih se takve mere mogu preduzeti.

Pod posebnim merama i ovlašćenjima najčešće se podrazumevaju mere tajnog prikupljanja podataka kojima se privremeno ograničavaju pojedina ljudska prava i slobode. Na primer:

1. tajni nadzor telekomunikacionih usluga, delatnosti i prometa: a) tajni nadzor sadržaja komunikacija b) tajni nadzor podataka o telekomunikacionom prometu c) tajni nadzor lokacije korisnika d) tajni nadzor međunarodnih telekomunikacionih veza

2. tajni nadzor poštanskih i drugih pošiljaka

3. tajni nadzor i tehničko snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta

4. tajni pretres prebivališta osumnjičenog/ih

5. tajno praćenje i motrenje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima

6. tajno tehničko snimanje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima

7. tajni otkup dokumenata i predmeta.

Kada su ove mere u pitanju pravi se razlika između onih koje predstavljaju blaži oblik kršenja ljudskih prava i onih koje predstavljaju teži oblik njihovog kršenja, te je za primenu ovih poslednjih najčešće potrebno prethodno dobiti pismenu sudsku saglasnost.

Mere mogu trajati tri meseca uz mogućnost produženja za još tri meseca. Ovaj Zakon, takođe, ovlašćuje BIA da za krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala može, osim prethodno navedenih mera, koristiti još i mere pružanja simulovanih poslovnih usluga, sklapanja simulovanih pravnih poslova, kontrole poslovanja određenih lica i angažovanje prikrivenog islednika. U ovom slučaju sud odobrava primenu rečenih mera na šest meseci, a one se mogu produžiti najviše dva puta, i to u trajanju po tri meseca.

Demokratska kontrola i nadzor

Demokratsku civilnu kontrolu i nadzor nad radom službi bezbednosti u stabilnim demokratskim porecima najčešće obavljaju parlament, izvršna vlast, sudski organi, saveti za nacionalnu bezbednost, revizorski uredi, ombudsman i institucije građanskog društva - nevladine organizacije, mediji i javnost. Od svih pomenutih institucija, parlament ima, zajedno sa svojim odborima za bezbednosna pitanja ili specijalizovanim kontrolnim telima, centralnu ulogu u kontroli i nadzoru nad radom službi bezbednosti u svim zemljama.

U Srbiji je Ustavom od 2006. godine utvrđeno da Narodna skupština nadzire rad službi bezbednosti (član 99) i ona taj nadzor ostvaruje neposredno i posredstvom svog Odbora za odbranu i bezbednost.

Narodna skupština usvaja zakone i strategijska dokumenta (Strategija nacionalne bezbednosti) kojima se normativno uređuje i usmerava rad službi bezbednosti, odobravaju budžetska sredstva za njihov rad i raspolaže drugim parlamentarnim sredstvima za vršenje nadzora.

Prema Zakonu o BIA, direktor te službe u obavezi je da dva puta godišnje Skupštini, odnosno Odboru i Vladi, podnese izveštaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti u Srbiji. Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije detaljno uređuje nadzorna ovlašćenja nadležnog Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine.

Odbor nadzire: ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti; usklađenost rada službi bezbednosti sa Strategijom nacionalne bezbednosti, Strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije; poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službi bezbednosti; zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, kao i zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad.

Uz to, Odbor razmatra i usvaja izveštaje o radu službi bezbednosti; razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti službi bezbednosti; razmatra predloge, peticije i predstavke građana upućene Narodnoj skupštini u vezi sa radom službi bezbednosti; pokreće inicijative i podnosi predloge zakona iz nadležnosti službi; utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi i njihovih pripadnika i o tome donosi zaključke i izveštava Narodnu skupštinu o svojim zaključcima i predlozima. Takođe, Odbor ima pravo da izvrši neposredni nadzor nad radom službi bezbednosti, a direktori službi dužni su da tom prilikom njegovim članovima omoguće pristup u prostorije službe, dozvole uvid u dokumentaciju, pruže podatke i informacije o radu službi i odgovore na njihova pitanja.

Članovima Odbora nisu na raspolaganju podaci koji bi mogli da ugroze operacije koje su u toku, podaci o identitetu službenika sa prikrivenim identitetom, saradnika službi bezbednosti i trećih lica kojima bi otkrivanje podataka moglo da škodi, podaci o metodama pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka i načinu primene posebnih postupaka i mera, podaci i informacije koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama, kao ni tajni podaci i informacije drugih državnih organa u posedu službi.

Ne postoje jasni kriterijumi za određivanje nivoa tajnosti dokumenata koji nastaju u radu službi bezbednosti, postupak njihove klasifikacije i deklasifikacije, izdavanje sertifikata za pristup klasifikovanim podacima, ali i na propisane kazne za odavanje tajne. S tim u vezi, članovi Odbora ne znaju koje informacije imaju pravo da traže i dobiju od službi, a ovaj bi problem trebalo da bude prevaziđen hitnim usvajanjem Zakona o zaštiti tajnosti podataka. Drugi problem sa kojim se Odbor suočava jeste njegova relativna brojnost i široka nadležnost. Naime, Odbor pokriva celokupni sektor bezbednosti, što od njegovih članova zaheva da poseduju stručna znanja o službama bezbednosti, vojsci i policiji. Taj problem još više dolazi do izražaja kada se na umu ima to da je jedan poslanik istovremeno član više različitih skupštinskih odbora. Zbog ovoga poslanici ne mogu efikasno obavljati svoj posao u odborima. Pored Odbora nadležnog za bezbednost i Odbor za finansije, time što kontroliše zakonitost trošenja budžeta, nadzire i kontroliše rad službi bezbednosti.

Pored Narodne skupštine i Saveta za nacionalnu bezbednost, značajno mesto u kontroli službi bezbednosti ima i Vlada. Ona postavlja direktore i druge funkcionere službi bezbednosti i ima pravo da ih razreši dužnosti onda kada nije zadovoljna njihovim radom.

Takođe, Vlada ima u odnosu na službe korpus funkcionalnih, organizacionih i personalnih ovlašćenja, koja inače karakterišu njene odnose sa organima državne uprave, uključujući u to i pravo da usklađuje i usmerava njihov rad i poništava njihove nezakonite akte. S obzirom na različit status BIA (koja je posebna republička organizacija) i vojnih službi (koje su u sastavu Ministarstva odbrane), BIA se nalazi pod neposrednom kontrolom Vlade, dok su vojne službe pod neposrednom kontrolom ministra odbrane, a potom i Vlade.

U skladu s tim, ministar odbrane ima niz ovlašćenja u odnosu na vojne službe bezbednosti i pred Vladom ima odgovornost za njihov rad. Sudska kontrola se zasniva najpre na kontroli zakonitosti mera tajnog prikupljanja podataka, odnosno ostvaruje se time što službe bezbednosti za njihovu zakonsku upotrebu moraju Bezbednosno-obaveštajne službe Republike Srbije dobiti pismenu sudsku saglasnost. Takođe, sudovi su nadležni da odlučuju o zakonitosti konačnih upravnih akata u upravnom sporu, o eventualnoj krivičnoj odgovornosti pripadnika službi, kao i o naknadi štete koju one nanesu građanima. Takve nadležnosti imaju okružni sudovi i Vrhovni sud Srbije.

Pored ovih organa, određenu ulogu u nadzoru nad radom službi bezbednosti imaju i nedavno formirane institucije - Zaštitnik građana (ombudsman), Poverenik za informacije od javnog značaja i Državna revizorska institucija.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Bezbednosno-informativna agencija (BIA)

Bezbednosno-informativna agencija (BIA)

Bezbedonosno-informativna agencija je nastala 2002. godine transformacijom Resora državne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu agenciju kada je RDB izdvojen iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP) i od njega stvorena BIA. Autonoman status koji BIA ima obezbeđuje joj to da bude posebna republička organizacija koja je podređena neposredno Vladi. Na čelu BIA je direktor koga postavlja i razrešava Vlada. Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu bezbednosno- obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i za kontraobaveštajne i bezbednosne poslove. Pripadnici BIA imaju pravo da primenjuju policijska ovlašćenja prilikom obavljanja bezbednosnih poslova. U te poslove spadaju otkrivanje, praćenje, sprečavanje i presecanje delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vršenju organizovanog kriminala i krivičnih dela sa elementom inostranog, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i protiv Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike Srbije.

Vojnobezbednosna agencija (VBA)

Vojnobezbednosna agencija (VBA)

Vojnobezbednosna agencija je kontraobaveštajna služba Vojske Srbije, koja je nastala iz Kontraobaveštajne službe (KOS) Vojske Jugoslavije (VJ). Reformom službi bezbednosti izvršenom 2002. godine KOS je preimenovana u VBA i izmeštena iz Uprave bezbednosti Generalštaba VJ, te stavljena pod direktnu kontrolu ministra odbrane. Tako danas VBA predstavlja organizacijsku jedinicu i stručni organ Ministarstva odbrane, koji je nadležan za kontraobaveštajnu i protivterorističku zaštitu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. U njene zadatke spada i otkrivanje, istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela počinjenih protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i najtežih krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala. Tokom obavljanja tih zadataka pripadnici VBA mogu upotrebiti oružje u nužnoj odbrani i u krajnjoj nuždi, kao i prilikom lišavana slobode lica zatečenog u izvršenju krivičnog dela, koje pruža oružani otpor.

Vojnoobaveštajna agencija (VOA)

Vojnoobaveštajna agencija (VOA)

Vojnoobaveštajna agencija predstavlja obaveštajnu službu Vojske Srbije koja se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen glavni zadatak je da prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije (vojnog, vojnopolitičkog, vojnoekonomskog ili naučno-tehnološkog karaktera) o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima i planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, koje su usmerene protiv Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane Republike Srbije.

 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine