Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Razlog: izmene zakona o NBS bitno narušavaju nezavisnost te institucije, prete da pogoršaju poziciju Srbije na međunarodnim finansijskim tržištima i uspore evropske integracije.
Za novog guvernera NBS predsednik Srbije Tomislav Nikolić je predložio Jorgovanku Tabaković, koja je prihvatila kandidaturu. U obrazloženju predloga dostavljenom Skupštini Srbije u nedelju 5. avgusta, predsednik Srbije navodi da je posle ostavke Dejana Šoškića neophodno izabrati guvernera po hitnom postupku kako bi se obezbedio nesmetan rad te institucije.
re toga, Skupština Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije, za koji je glasalo 139 poslanika, dok je 39 bilo protiv.
Izmene Zakona o NBS, pored ostalog, predviđaju da funkcionere centralne banke, uključujući guvernera, bira i razrešava parlament, kao i da će guverner, viceguverneri, direktori nove Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama i članovi Saveta NBS biti izabrani u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona.
Jorgovanka Tabaković rođena je 21. marta 1960. u Vučitrnu, gimnaziju je završila 1977. godine, a na Ekonomskom fakultetu u Prištini diplomirala je 1981. Od 1981. do 1989. godine Tabakovićeva je radila kao profesor ekonomskih predmeta u Srednjoj ekonomskoj školi u Prištini, a nakon toga dve godine kao finansijski direktor u trgovinskoj kući „Grmija“. Početkom 1992. godine prelazi u Prištinsku banku u sistemu Beogradske banke, na mesto zamenika direktora. Na poslovima u bankarstvu ostaje do 1999. godine kada počinje da radi u preduzeću Telekom Srbija, u kojem je i sada u radnom odnosu.
Magistrirala je 1999. sa temom „Reforma bankarskog sistema Jugoslavije“ na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a 2008. godine podnela je prijavu doktorske disertacije pod naslovom „Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije“. Doktorsku disertaciju odbranila je maja 2011.
Jorgovanka Tabaković je bila članica Srpske radikalne stranmke od 1992, a sada je funkcioner Srpske napredne stranke i šef poslaničke grupe te stranke. U dva mandata je bila predsednica Odbora Skupštine Srbije za finansije. Od marta 1998. do oktobra 2000. obavljala je funkciju ministarke za ekonomsku i vlasničku transformaciju u Vladi Srbije koju su činili SPS, JUL i SRS.
Tokom 2006. i 2007. bila je predavač na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu. Udovica je i majka troje dece: Ivane, Milene i Nikole.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju, a kao razlog naveo je predložene izmene i dopune Zakona o NBS koje po njegovom mišljenju bitno narušavaju nezavisnost centralne banke. Šoškić je o ostavci obavestio predsednika Skupštine Srbije Nebojšu Stefanovića, 2. avgusta. Kao razlog za ostavku naveo je to što nove zakonske odredbe otvaraju mogućnost stručne degradacije i donošenja odluka unutar NBS kojima bi se mogla podstaći ekonomska i finansijska nestabilnost u zemlji.
Predsednik parlamenta obavestio je poslanike o Šoškićevoj ostavci u toku sednice Narodne skupštine na kojoj se raspravlja o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije.. U Kabinetu predsednika parlamenta potvrđeno je agenciji Beta da je tekst ostavke, sa potpisom guvernera Šoškića stigao u kabinet, ali i naglašeno da ostavka nije overena u sudu, kako to nalaže zakon.
Novog guvernera Narodne banke Srbije Skupština će najverovatnije izabrati na sednici u ponedeljak, rečeno je agenciji Beta u vladajućoj koaliciji.
Narodna skupština Republike Srbije imenovala je Dejana Šoškića za guvernera Narodne banke Srbije 28. jula 2010. godine sa mandatom od šest godina.
DOKUMENT:
Obrazloženje ostavke guvernera NBS
Na osnovu odredbe člana 27. Zakona o Narodnoj banci Srbije – Narodnoj skupštini RS podnosim ostavku na funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Ostavku podnosim znatno pre isteka šestogodišnjeg mandata na koji sam, kao nestranačka ličnost i profesor Univerziteta u Beogradu, izabran 28. jula 2010. godine.
Razlog za ostavku su predložene izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije koje, po mom mišljenju, bitno narušavaju nezavisnost Narodne banke Srbije i otvaraju mogućnost stručne degradacije i donošenja odluka unutar Narodne banke Srbije kojima bi se mogla podstaći ekonomska i finansijska nestabilnost u zemlji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, u ime grupe od 105 poslanika predlagača, obrazložio je poslanik SNS-a Veroljub Arsić.
Novim rešenjima predviđeno je da Skupština potvrđuje Statut NBS, pojačana je nadzorna funkcija Narodne skupštine nad Narodnom bankom, izbor svih funkcionera NBS u parlamentu, proširivanje nadležnosti Saveta NBS, ograničavanje ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora, obrazovanje Uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru NBS, izmena mandata članova saveta NBS. Precizira se da centralna banka ima obavezu da interveniše u slučaju nezakonitog poslovanja banaka sa inostranstvom.
U predlogu zakona navedeno je da će guverner, viceguverneri, direktor nove Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama i članovi Saveta NBS biti izabrani u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona.
Usvajanje ovakvih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije moglo bi uticati na bitno pogoršanje pozicije naše zemlje na međunarodnim finansijskim tržištima i usporiti proces evropskih integracija, što se već sada može zaključiti iz reakcije međunarodnih finansijskih institucija i ostalih međunarodnih činilaca od kojih zavisi finansijska podrška našoj zemlji u kriznim uslovima.
Svojom ostavkom želim da sprečim da političko iznuđivanje promene na vrhu nezavisne institucije kakva je Narodna banka Srbije bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona, s mogućim ozbiljnim posledicama na finansijsku stabilnost i kredibilitet države. Nadam se da će moja ostavka omogućiti predlagačima zakona da pažljivije sagledaju i analiziraju njegove posledice, te da ga usklade s principima nezavisnosti centralnih banaka kakvi važe u zemljama sa uređenim finansijskim sistemom.
Napominjem na kraju da mi je tekst zakona koji se predlaže dostavljen tek u toku jučerašnjeg popodneva i sa žaljenjem konstatujem da je izostala bilo kakva javna rasprava o ovako važnom sistemskom zakonu za koji se predlaže da se donese po hitnom postupku.
I ovog puta bih naglasio da je Narodna banka Srbije u prethodnom periodu uspešno ostvarila svoj osnovni cilj – stabilnost cena. Prosečna inflacija u prvih šest meseci 2012. godine iznosila je 4,3%, a parametri finansijske stabilnosti banaka u Republici Srbiji su iznad proseka u odnosu na druge evropske zemlje. Inače, Narodna banka Srbije je jedna od samo dve državne institucije na čiji rad u prošloj godini državni revizor nije imao nikakvih zamerki.
Molim Vas da prihvatite moju neopozivu ostavku na mesto guvernera Narodne banke Srbije“. Kabinet guvernera
Povodom predloženih izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije direktor MMF za Evropu, Reza Mogadam uputio je 2. avgusta pismo guverneru Dejanu Šoškiću u kome se navodi:
„Hvala Vam na dopisu koji ste uputili direktoru 1. avgusta 2012. godine u vezi sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Tokom narednih dana, sprovešćemo punu analizu predloženih izmena i dopuna, ali bismo hteli da iznesemo naša preliminarna zapažanja o nekoliko pitanja koja daju povoda ozbiljnoj zabrinutosti.
Izmene i dopune kojima se (I) poziva na razrešenje funkcije guvernera, viceguvernera i članova Saveta koji su trenutno na dužnosti, ne vodeći računa o procedurama i osnovama propisanim važećim Zakonom o NBS, (II) menjaju postupci biranja i nadležnosti Saveta i Izvršnog odbora, i (III) ukida pravo na sudsku kontrolu funkcionerima NBS koji su razrešeni s funkcije, predstavljaju ozbiljno narušavanje samostalnosti centralne banke.
Izmena koja dozvoljava NBS da na sekundarnom tržištu kupuje hartije od vrednosti koje su izdali država ili druga javna tela, de facto omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs.
Takođe imamo rezerve u pogledu ishitrenog donošenja izmena koje se tiču okvira finansijskog nadzora, bez pažljivog razmatranja od strane ključnih učesnika.
Usvajanje ovih izmena i dopuna stvorilo bi nesigurnost, narušilo kredibilitet politika i nametnulo pitanja o ispravnosti vođenja makroekonomskih politika. Pored toga, kao što znate, MMF pridaje veliku važnost pitanjima samostalnosti centralne banke i vođenja monetarne politike. Takva pitanja su zaista imala značajno mesto u našem savetovanju država članica, s jedne strane u kontekstu nadzora, a pre svega u okviru programa koje MMF podržava. Prema tome, ove izmene i dopune Zakona o NBS zahtevaju pažljivo i detaljno razmatranje, s obzirom na potencijalno značajne implikacije na sveukupnu makroekonomsku stabilnost u Srbiji, kao i na program MMF-a.“
Kabinet guvernera
Poslanička grupa URS-a podnela je amandaman kojim se briše član 18. u predloženim izmenama i dopunama Zakona o NBS. Poslanik URS-a Vladimir Ilić je u izjavi novinarima u Skupštini Srbije kazao da je opozicija tokom debate izrazila bojazan da će se izmenama Zakona o NBS devizne rezerve trošiti na finansiranje države, loklanih samouprva i javnih preduzeća, pa, kako je naveo, podnošenjem amandamana URS hoće da razbije strahove, kako zbog domaće javnosti, tako i zbog Međunarodnog monetarnog fonda i da se otkloniti svaka mogućnost da se devizne rezerve NBS troše u svrhu finansiranja države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća.
Članom 18. pomenutog predloga zakona omogućuje se indirektno kreditiranje države i drugih političko teritorijalnih entiteta, kroz kupovinu hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu. Zabrana direktnog kreditiranja ostaje.
U članu 18. predlogu zakona se kaže:
«U članu 62. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
‘Neposrednom kupovinom iz stava 2. ovog člana ne smatra se kupovina hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu. ‘“
Odbor za finansije je u petak prihvatio amandmane kojima je zatraženo brisanje pomenutog člana 18. u izmenama Zakona o NBS.
U bankarskom sektoru Srbije na kraju prvog tromesečja 2012. godine posluju ukupno 33 banke (nepromenjen broj u odnosu na prethodno tromesečje), koje zapošljavaju 29.265 lica.
Ukupna neto aktiva banaka iznosi 2.704 mlrd RSD, dok ukupan kapital iznosi 557 mlrd RSD. Od ukupnog broja banaka, 21 banka je u vlasništvu stranih lica, dok se 12 banaka je u vlasništvu domaćih lica – 9 u vlasništvu države kao većinskog ili najvećeg pojedinačnog akcionara i 3 banke u vlasništvu privatnih lica.
Preovlađuju banke u vlasništvu stranih lica sa 74% ukupne aktive bankarskog sektora, 74% kapitala i 70% zaposlenih i ostvarenim dobitkom od 6,6 mlrd RSD (70% ostvarenog dobitka bankarskog sektora). Banke u vlasništvu stranih lica potiču od bankarskih grupacija iz 11 država (Italija 2, Austrija 3, Grčka 4, Francuska 3, Ostali 9). Najznačajnije banke u vlasništvu stranih lica po učešću u ukupnoj aktivi potiču iz Italije sa 22% ukupnog učešća. Slede Austrija i Grčka sa po 15%, Francuska sa 10% i sve ostale zemlje sa ukupno 12% učešća.
Deset najvećih banaka prema ukupnoj aktivi
Banca Intesa 394 milijardi RSD aktive, 14,6 %
Komercijalna banka 289 milijardi RSD aktive,10,7 %
Unicredit Bank 206 milijardi RSD aktive,7,6 %
Societe Generale banka Srbija 188 milijardi RSD aktive, 6,9 %
Raiffeisen banka 187 milijardi RSD aktive, 6,9 %
Eurobank EFG 168 milijardi RSD aktive, 6,2%
Hypo Alpe-Adria-Bank 156 milijardi RSD aktive, 5,8%
AIK banka 147 milijardi RSD aktive, 5,4%
Vojvođanska banka 95 milijardi RSD aktive, 3,5%
Alpha Bank Srbija 86 milijardi RSD aktive, 3,2%
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
