Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Novi vanredni izbori, bankrot, izlazak iz evro-zone: bez obzira na sve pretnje, levica ostaje dosledno protiv „nametnug" paketa štednje. Grci za jedan dan povukli 700 miliona evra iz banaka. EBRD o odbrani istočne Evrope – Vienna 2.0 zbog od grčkog rizika. NBS: nema povlačenja novca iz četiri grčke banke u Srbiji
Svi anarhisti, komunisti, vaninstitucionalni levičari, antiglobalisti i ostali anonimusi koji napadaju banke umesto vetrenjača imaju novu zvezdu: tridesetosmogodišnjeg Aleksisa Ciprasa, šefa na grčkim parlamentarnim izborima trećeplasirane „radikalno“-leve partije Siriza (SYRIZA), koji se suprotstavio svetoj Trojci modernog kapitalizma: Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. Odbijamo mere štednje koje nam namećete, koje je u naše ime prihvatila dosadašnja vlada Grčke, a koje Grke ubijaju, kaže Cipras. I to po cenu bankrota, izlaska Grčke iz evro-zone i novih vanrednih izbora koji bi mogli da se održe 10. ili 17. juna.
Jer, čuje se iz Berlina i Brisela, ako Grčka ne bude ispunjavala obaveze koje je potpisala, to jest ne bude sprovodila bolne reforme i rigoroznu štednju, biće obustavljen dotok milijardi evra iz paketa za stabilizaciju evro-zone. Cipras za sada u opšte ne reaguje na pritiske i ucene, a bez Ciprasa, kako stoje stvari, nema nove vlade.
Dve tradicionalne partije, konzervativna Nova demokratija i socijaldemokratski PASOK, koje su činile dosadašnju koalicionu prelaznu vladu koja je potpisala sporazum o štednji sa EU zarad novčane pomoći, ne mogu samostalno da formiraju vladu iako im za to nedeostaje samo dva mandata u parlamentu. Predsednik Grčke Karolos Papuljas dao je za to mandat prvo predsedniku prvoplasirane Nove demokratije Antonisu Samarasu, zatim drugoplasiranoj SIRIZI i na kraju šefu trećeplasiranog PASOK-a Evangelosu Venizelosu.
Grci su povukli oko 700 miliona evra iz lokalnih banaka za jedan dan, kada je postalo jasno da su novi izbori neizbežni. Zajedno sa povučenim nemačkim akcijama suma povučenog novca dostiže 800 miliona izjavio je grčki premijer Karolos Papuljas. Neki bankarski stručnjaci smatraju da je to znak zabrinutosti Grka da neće moći da povuku ušteđevine ako Grčka napusti evro i pređe na drahmu. Jorgos Provopopulos, guverner grčke centralne banke objašnjavao je medijima da nema panike, ali da postoji veliki strah koji može da preraste u paniku. U poslednje dve godine svakog meseca iz grčkih banaka povlačeno je 2-3 milijarde evra, a u januaru 2012. čak 5 milijardi. Domaći rezidenti i privrednici u martu su u grčkim bankama držali 165,36 milijardi evra.
Venizelos je u petak uveče izjavio da je i on propao i da će o tome u subotu da obavesti predsednika Papuljasa. Ni Cipras nije uspeo da napravi levičarsku vladu koja odbija da nastavi sa merama štednje na koje se Grčka obavezala i na osnovu kojih je već direktno ili indirektno dobila finansisjku pomoć vrednu stotine milijardi evra.
NIKO NE GAZI REČ: Venizelos je pokušao da ubedi najslabiju od sedam partija koje su ušle u parlament, proevropsku stranku Demokratske levice DIMAR da se priključi novoj vladi koja bi nastavila da ispunjava obaveze prema EU i poveriocima. DIMAR je, međutim, ubrzo izjavio, da bi njihov ulazak u vladu sa Novom demokratijom i PASOK-om bio „izneveravanje volje birača“ i da prihvata ulazak u vladu samo pod uslovom da to učini i SIRIZA, jer je ta partija druga po snazi u parlamentu.
Predsednik Papuljas je najavio da će za vikend da okupi vođe svih partija i poslednji put pokušati da pronađe neko rešenje. Ako i to ne uspe, raspisuju se novi izbori. Prema istraživanjima javnog mnjenja na novim izborima SIRIZA bi sa već sada spektakularnih 16,8 odsto skočila na oko 24 odsto, postala najjača partija, dobila grčkim ustavom predviđeni bonus od 50 dodatnih parlamentarnih mandata za prvoplasiranog i verovatno mogla da obrazuje komunističku vladu. Novoj demokratiji i PASOK-u preti još veći debakl.
Drugi se, pak, nadaju, da su Grci 6. maja glasali srcem, a da bi u junu mogli da glasaju razumom i omuoguće formiranje vlade koja bi nastavila aranžman sa EU i MMF-om.
Samaras govori o „katastrofi“. Pozvao je Ciprasa da se „urazumi“, jer bi anuliranje programa štednje zemlju gurnulo u bezdan. Na sličan način apelovao je Venizelos. Uzalud.
REVOLUCIJA: Evropski komentatori pišu da Grci izmišljaju novu stvarnost, a da se tako nešto zove revolucija. Zaključak je u glavnom da će neslavno propasti.
Ako Grci i Grčka tvrdoglavo budu odbijali da igraju po pravilima na koje je pristala prethodna grčka vlada, prosto moraju da propadnu, i to ne samo zbog ekonomskih, već i zbog političkih razloga: EU ne može da trpi ekstremno skretanje u levo jedne države članice koja dovodi u pitanje autoritet briselske tehnokratije, sa kojom i inače Evropejci nikako ne mogu da se identifikuju.
U Srbiji posluju četiri grčke banke: Alfa, Eurobanka EFG, Pireus i Vojvođanska banka sa učešćem na tržištu od 16 odsto. Iz Narodne banke saopštavaju da su one likvidne i solventne.
Banke koje su u većinskom grčkom vlasništvu u Srbiji posluju kao samostalna pravna lica, sa licencom NBS i sopstvenim kapitalom, koji im omogućuje da uredno i nesmetano izvršavaju sve svoje obaveze prema svim poveriocima, uključujući i građane.
U centralnoj banci saopštavaju RTS-u da u Srbiji u toku ovog meseca nije zabeleženo povlačenje uloga iz ovih banaka i da je ukupna štednja u tim bankama je stabilna. U Srbiji je zakonom predviđeno da su svi štedni ulozi do 50.000 evra osigurani.
Mnogo toga zavisi od novog, socijalističkog, francuskog predsednika Fransoa Olanda. I on je uzburkao strasti unutar EU dovodeći u pitanje paket štednje za stabilizaciju evro-zone koji su izgurali njegov prethodnik Nikola Sarkozi i kancelarka Nemačke Angela Merkel. Ali, levičar Oland pripada etabliranom evropskom političkom sistemu, samo što je učmalu evropsku socijaldemokratiju pokrenuo malo ulevo, bliže socijademokratskim korenima. Za sada odbija da se vidi sa „divljim“ Aleksisom Ciprasom, pojavom tako neprihvatljivom za Brisel, koji već danima priča da želi da se sretne sa Olandom.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (na slici) kritikovao je grčke političare koji govore biračima da ima realne alternative programu štednje. On čak sugeriše da 17 članica evrozone mogu da se nose s cenom izlaska Grčke iz monetarne unije.
„Budućnost Grčke u evrozoni je u grčkim rukama izjavljuje nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele.
Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso 48 časova posle izbora opomenuo je Grčku da joj je jedini izbor štednja ili bankrot.
Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD razmišlja o « prstenu za odbranu» istočnoevropskih banaka od eventualnog izlaska Grčke iz evrozone. Kako javljaju agencije, ekonomista EBRD Erik Berglof upozorio je na na novi rizik koji bi mogao nastati u istočno-evropskim bankama nakon eventualnog izlaska Grčke iz evrozone.
Agencije javljaju da se priprema inicijativa o tzv Beču 2.0. EBRD MMF i privatni investitori su 2008. ulagali napore da spreče bankarski kolaps u istočnoj Evropi tokom finansijske krize nakon kraha korporacje Lehman Brothers Holding Inc. Tada je potpisan Bečki dogovor kojim je obezbeđeno da banke ne povlače novac iz svojih filijala u istočnim zemljama.
Po inicijativi Beč 2.0 (Vienna 2.0), od zapadnih banake se očekuje da održe kreditni nivo u zemljama koje dobijaju pomoć od MMF-a. Banke smanjuju fondove u svojim istočnim jedinicama zbog toga što ih na to teraju striktinija regulatorna pravila (Basel III) i prinuđene su prodaju aktivu. Agencija Blumberg konstatuje da istočnoevroposke zemlje najviše zavise od kreditora kao što su UniCredit SpA (UCG) i Erste Group Bank AG (EBS), koje drže tri četvrtine bankarske industrije u istonoevropskim zemljama.
Agencija Rojters procenjuje da strane banke kontrolišu 60-90 procenata bankarski aktiva u regionnu centralne i istočne Evrope. Ona prenosi upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda da bekstvo kapitala može da dovede do pada privatnih kredita u centralnoj i istočnoj Evropi za 6 procenata u 2012. i 2013. i da okrene ekonomsku spiralu naniže.
Prethodnih pet dana mađarska forinta i poljski zlot su veoma slabo stajali prema evru. Guverner centralne banke Rumunije Mugur Isaresku rekao je za CNBC da Rumunija preduzima mere da zaštiti od mogućeg prelivanja uticaja iz krize u Grčkoj.
EBRD je osnovana 1991. radi podrške bivšim istočnoevropskim zemljama radi izgradnje tržišnog demokratskog sistema, a u poslednje dve decenije EBRD je investirala 71 milijardu evra..
Evropska banka za obnovu i razvoj izabrala je inače britanskog kandidata Sumu Čakrabartija za novog predsednika, a na toj poziciji će zameniti dosadašnjeg čelnika, Nemca Tomasa Mirova.
U trci za poziciju čelnika EBRD-a su takođe bili Božidar Đelić, vicepredsednik Evropske investicione banke Filip de Fontejn Viv Kurtaz kao i bivši poljski premijer Jan Bjelecki.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
