foto: milovan milenković

Hipertenzija >

Kad pritisak nije 120 sa 80

 

Koliko često merite krvni pritisak? Da li ste od onih koji to rade na svakih sat vremena, ili samo kad odete na sistematski pregled? Ukoliko ne osećate nikakve tegobe (i uspevate da živite zdravo), stalno merenje krvnog pritiska vam nije potrebno, međutim, ukoliko osećate mučninu, zujanje u ušima, imate glavobolju ili ostajete kratkog daha, trebalo bi da se zamislite

Bolesti krvnih sudova više nisu "rezervisane" samo za stariju populaciju. U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju sve mlađi ljudi kod kojih je sve češći povišen krvni pritisak. Granica se sa 60 spustila na 35, a ima i mlađih od 25 koji su doživeli infarkt. Kod starijih ljudi posledica nelečenog krvnog pritiska je stabilna angina pektoris, ali i veoma opasna srčana slabost.


Koliko znamo o hipertenziji?

Povišen krvni pritisak, hipertenzija, jeste bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90 odsto slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10 odsto povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).


Zašto hipertenziju nazivaju "tihi ubica"?

Povišene vrednosti krvnog pritiska traju od tri do pet godina, bez nekih karakterističnih simptoma, koji bi osobu upozorili da preduzme ozbiljne korake i poseti lekara. Dakle, dragoceno vreme prolazi, a da pojedinci nisu ni svesni da im se nešto ozbiljno događa. Kliničku sliku ne karakterišu specifični simptomi. Osim čestih glavobolja, obično se javljaju osećaj pulsiranja, zujanje u ušima, napetost u glavi, crvenilo lica bez povoda, prisutno je i zamaranje, pritisak u grudima, dok se kod nekih ljudi javljaju aritmije, preskakanje i lupanje srca.

Računa se da visok krvni pritisak danas ugrožava oko četrdeset odsto populacije. Visok krvni pritisak trenutno važi za najmasovniju bolest današnjice i u svetu preko dve milijarde odraslih ljudi ima ovaj ozbiljni zdravstveni problem.

U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak što nas svrstava u red veoma bolesnih nacija, a sve je više dece i adolescenata sa ovim problemom.

Razlozi za sve češću hipertenziju kod mladih osoba jesu dugotrajno sedenje za kompjuterom, TV-om, radnim stolom, masna hrana i prekomerna težina, zbog čega kardiolozi preporučuju da se i deci od najranijeg doba bar jednom godišnje kontroliše krvni pritisak, posebno ako u porodici ima debelih ili već obolelih od visokog krvnog pritiska.


Kada i kako pravilno meriti krvni pritisak?

Optimalan krvni pritisak iznosi 120/80 mmHg. Vrednosti arterijskog krvnog pritiska preko 140/90 mmHg kod osoba starijih od 18 godina, koje ne uzimaju lekove, smatraju se povišenim, vrednosti krvnog pritiska ispod 130/85 mmHg smatraju se normalnim, a 130-139 sa 85-89 mmHg stanjem visoko normalnog pritiska (vidi tabelu).

Dijagnoza hipertenzije postavlja se jednostavno – merenjem krvnog pritiska. Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Merenje pritiska u kućnim uslovima je izuzetno važno, jer nekim bolesnicima pritisak znatno skoči kad im meri lekar. Preporučljivo je meriti pritisak kod kuće dva puta ujutru i dva puta uveče četiri uzastopna radna dana.

Pre merenja, pola sata ne bi trebalo imati fizičku aktivnost, ne bi trebalo pušiti i piti kafu. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice), puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Ruka se stavi na sto u visini srca i manžetna se, takođe, postavi u visini srca. Ako se meri na obe ruke, zapisuje se veća vrednost. Zatim se odredi srednja vrednost merenja, pri čemu se ne uzima u obzir prvi dan merenja. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara (takozvana "hipertenzija belog mantila").

Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) povezane su sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20 odsto, a da ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara.


Kako se leči hipertenzija?

Srećom, povišen krvni pritisak može uspešno da se leči. Nažalost, većina ljudi koji boluju od povišenog krvnog pritiska uopšte to ne zna, a samo jedan od četiri pacijenta pravilno se leči. Prvi korak u lečenju je promena stila života. Ljudi s minimalno povišenim krvnim pritiskom uspešno će rešiti svoj problem samo primenom zdravog stila života.

Nefarmakološke mere bi, savetuju stručnjaci, trebalo primeniti kao inicijalne, pre početka farmakološke terapije kod pacijenata sa visokim normalnim pritiskom, i kao dodatnu meru uz farmakološko lečenje kod pacijenata sa hipertenzijom. U nefarmakološke mere se ubrajaju: smanjenje telesne težine (kod gojaznih) primenom dijete kojom se obezbeđuje manji kalorijski unos u odnosu na potrošnju; smanjenje unosa soli: Jedna od prvih terapijskih mera u istoriji lečenja povišenog krvnog pritiska je smanjenje unosa soli, i danas to predstavlja veoma bitnu terapijsku meru. Treba smanjiti unos kuhinjske soli (NaCl) na oko 2g/24h, što znači ne dosoljavati hranu kako za vreme pripremanja tako i za vreme jela. Ova količina soli obezbeđuje se iz samih namirnica. Ukoliko su potreba i želja za unosom soli izražena preporučuje se uzimanje kalijum-hlorida, opet u ograničenim količinama; smanjenje unosa alkohola: treba obustaviti unos alkohola kod pacijenata koji nekontrolisano piju, tj. smanjiti kod ostalih. Dozvoljen unos je 30g alkohola za 24h ili čaša vina, flaša piva, 1-2 žestoka pića; prestanak pušenja; fizički napor prilagoditi godinama i telesnoj težini: potrebno je dozirati napor u odnosu na starost, kod starijih lagane kraće šetnje, kod mlađih lakši napor ili rekreativno bavljenje sportom. Bitno je da napor bude doziran, da se bolesnik oseća prijatno, bez izrazitih zamaranja, i da je svakodnevan.

Nekim pacijentima će, s godinama, u jednom trenutku biti potrebna i terapija lekovima. A kada lekovi počnu da se uzimaju, jako je važno da se terapija ne prekida na svoju ruku. Izbor leka (jednog ili kombinacija dva ili više lekova) vrši ordinirajući lekar na osnovu stanja bolesnika, vrste hipertenzije i drugih bolesti i stanja (komorbiditeta). Lečenje je za većinu pacijenata doživotno.


Koje bolesti izaziva hipertenzija?

Nažalost, praksa pokazuje da samo polovina obolelih uzima redovnu terapiju, a tek petina redovno kontroliše krvni pritisak. Glavne komplikacije nepravilno lečene ili nelečene hipertenzije su sveobuhvatne, jer prvo dovode do promena na krvnim sudovima, a zatim i do koronarnih bolesti srca. Dovodi i do hipertrofije miokarda leve komore (zadebljanje srčanog mišića), oštećenja bubrega sve do pojave insuficijencije, promena na očnom dnu... Hipertenzija je glavni generator arteriosklerotskih procesa, dobijanja infarkta i šloga, odnosno moždanog udara. Međutim, najopasnije je to što se ovako drastične promene javljaju posle pet godina od dobijanja hipertenzije, a da to pacijent nije ni znao.

Kada je hipertenzija u pitanju, neka istraživanja kažu da su u nezavidnijem položaju gojazni, fizički neaktivni muškarci srednjih godina (od 40 do 50), pušači. Takav muškarac obično ima erektilnu i seksualnu disfunkciju, što mu dodatno otežava život. U Srbiji nema preciznih podataka o njihovom broju, ali se zna da ovakve probleme imaju muškarci od 35. do 65. godine. U riziku da dobiju infarkt ili šlog najčešće su muškarci od 55. godine.


Kako možemo izbeći hipertenziju?

Recept za sprečavanje hipertenzije isti je kao i za preveniranje ostalih bolesti – vodite zdrav način života. To podrazumeva: zdravu telesnu težinu (čak i mali pomaci u gubitku težine mogu značajno doprinijeti smanjenju hipertenzije); regularnu fizičku aktivnost (ljudi koji redovno upražnjavaju neki oblik vežbe su za 40 odsto u manjoj opasnosti od razvoja bolesti, i treba imati na umu da i naoko beznačajne aktivnosti pomažu); smanjenje unosa soli; izbegavanje stresnih situacija; konzumirati namirnice bogate kalijumom, kalcijumom i magnezijumom, riblje ulje, pa čak i beli luk. I ono najvažnije, ništa ne bi trebalo činiti na svoju ruku i bez konsultacije sa lekarom.

 


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

Podela hipertenzije prema vrednostima krvnog pritiska

Podela hipertenzije prema vrednostima krvnog pritiska

(Prema Evropskom udruženju kardiologa)

Vrednosti arterijskog krvnog pritiska preko 140/90 mmHg kod osoba starijih od 18 godina, koje ne uzimaju lekove, smatraju se povišenim. Vrednosti krvnog pritiska ispod 130/85 mmHg smatraju se normalnim, a 130-139 sa 85-89 mmHg stanjem visoko normalnog pritiska.

(tabele u foto galeriji)

 

 

Adbuka

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine