Izborni uslovi
Marginalni pokret bez lidera Occupy Wall Street proširio se u Njujorku, Bostonu, Los Anđelesu, Nju Orleansu. Majkl Mur i Suzan Saradon među demonstrantima. Znak pokreta – stisnuta pesnica.
Dopunjeno u četvrtak, 6. oktobra 2011. u 20:50
Dopuneno 10. oktobra
Slavoj Žižek slovenački filozof, bradat, s crvenom majicom, u nedelju je govorio učesnicima protesta Occupy Wall Street u parku Zukoti otvorivši seminar Radicalism 101. Oni bliži ponavljali su u horu filozofove reči o sanjarima i noćnim morama, kao neki živi mikrofon:
«Postoji opasnost. Nemojte da se zaljubite u sebe. Lepo se provodimo ovde. Ali zapamtite: karnevali su jeftini.»
Učesnicima protesta, koji je po mnogima blizak demokratama, predložio je da prihvate Partiju čaja, koja je bliža republikancima: «Oni su možda glupi, ali nisu vaši neprijatelji.»
«Govore vam da je promena nemoguća. A šta je danas moguće. Samo pratite medije. U jednu ruku, u tehnologiji i seksualnosti sve je moguće. Možete da putujete na mesec. Možete da postanete besmrtni pomoću biogenetike. Možete da imate seksualni odnos sa životinjama, ili bilo šta drugo. Ali pogledajte u oblasti društva i ekonomije: sve se smatra nemogućim. Želite da se malo povećaju porezi za bogate, oni vam kažu da je to nemoguće, izgubićemo konkurentnost. Želite malo novca za zdravstvenu zaštitu, kažu vam da je to nemoguće, to znači totalitarnu državu.. Nešto je pogrešno u svetu u kome vam je obećan besmrtni život, ali u kome ne može da se potroši malo više za zdravstvenu zaštitu…»
Kritikovao je Džordža Soros, milijardera koji finansira levicu: „Prvo vam uzme milijade, onda vam vrati pola i to ga čini najvećim humanitarcem. Uzmite novac, ali nemojte da prestanete da se borite protiv sistema…»
Već tri nedelje pokret bez lidera „Okupirajte Volstrit“ je Zukoti park u finansijskom delu Menhetna pretvorio u revolucionarni kamp u kojem je stotine demonstranata uzvikivalo parole protiv tajkuna i bankara, postavilo tamo šatore i poljske kuhinje, povremeno se skidalo do gole kože, sviralo gitare, lupalo u bubnjeve, vodilo političke rasprave, pridošlicama objašnjavalo da se protest tiče rušenja sistema, čitalo ili delilo prolaznicima samizdat «Žurnal okupiranog Volstrita», „The Occupied Wall Street Journal“, koji je štampan čak u 50.000 primeraka nakon što su dva slobodna novinara prikupili dobrovoljne priloge za njegovo štampanje. Jedan od naslova u tom listu od četiri strane glasi: «Revolucija počinje kod kuće», a drugi «Deklaracija o okupaciji». Poruke su uglavnom socijalno obojene i odražavaju nezadovoljstvo omladine zbog rastuće nezaposlenosti. Demonstranti u Las Vegasu, Čikagu, Ohaju i na Floridi nosili su transparente s porukama «Kraj korporativnog blagostanja» i «Vreme je za Revoluciju!», a u Njujorku: „Zaustavite rat protiv radnika“, „Milijarderi,vaše vreme je isteklo.“, „Spasite našu Republiku“ i „Jednakost, demokratija, revolucija“… Zukoti park u Njujorku u kome su se okupljali pred marš u sredu 5. oktobra je bio pun topliko da sudeći po izveštajima u njemu nije bilo stope slobodnog prostora. Neki izveštači javljaju o masi od 5.000 a neki i o 15.000 učesnika. Pokret pokazuje visok stepen organizovanosti – organizovane su i interne snage bezbednosti, ma ih ne zovu «security force» već koriste izraz de-ekalacija („De-escalation.“). Oni pozivaju ljude na ne krše pravila o zabrani upotrebe droge i alkohola i da respektuju imovinu.
Protest se proširio na više univerziteta.
Njujorška policija uhapsila je 700 ljudi, u nedelju, 2. oktobra, tokom protesta oko 1500 aktivista pokreta „Okupiraj Volstrit“ (Occupy Wall Street) protiv pohlepe multinacionalnih kompanija, za zaštitu ljudskih prava i protiv korupcije. Prilikom prelaska iz Bruklina na Menhetn demonstranti su sa pešačkih prešli na kolovozne trake mosta, pa ih je policija ogradila mrežom i pohapsila. Neki od demonstranata tvrde, kako izveštava „Njujork tajms“, da ih je policija prevarila prethodno ih usmerivši na saobraćajnu traku, a zatim hapseći ih zbog kršenja saobraćajnih propisa. La Tajms izveštava da je saobraćaj na bruklinskom mostu bio zaustavljen između 4:30 i 8 uveče. Učesnici demonstracija sebe nazivaju revolucionarima. Kako je koji od uhapšenih puštan iz pritvora dočekivan je ovacijama u špaliru kao sportska zvezda.Oni koju su prethodne subote uhapšeni prilikom protesta na Bruklinskom mostu, najavljuju tužbu protiv njujorške policije.
Kad je protest počeo 17. septembra, policija je demonstrantima zabranila da podignu šatore u parku po nekom zakonu o lutalicama koji zabranjuje boravak na javnom mestu posle isteka izvesnog vremena. Na to je masa ljudi počela da šeta gore dole po Volstritu. Pristalice su im doturale kutije sa hranom i odećom i cigaretama. Mnoštvo pristalica prati pokret preko ajfona (iPhones) i androida (Androids).Podršku im je pružila i svetska haktivistička asocijacija Anonymous.
Među njima su zapaženi režiser Majkl Mur, na koga nisu obraćali mnogo pažnje, glumica Suzan Sarandon, kao i neki hip-hop umetnici. Filozof i advokat Kornel Vest, autor knjige „Rasno pitanje“ im je dao podršku i držao predavanje.
Protest je u početku smatran marginalnim, finansijski moćnici su sa terasa posmatrali demonstracije, ali pokret se postepeno širio Amerikom i formirao podružnice u Čikagu, San Francisku, Vašingtonu, Albukirku. Kako izveštava LA tajms u Los Anđelesu, grupa koja se naziva «Okupiraj LA» počinje demonstracije pred gradskom kućom uz najavu da će ih držati tako dugo dok ne privuče pažnju na pitanja kao što su okončanje rata, korporacijsko izbegavanje poreza i rastuća nezaposlenost. Pokušali su da okupiraju banke Chase i Citibank. Tokom demonstracija u Bostonu uhapšene su 24 osobe. Grupa «Okupiraj Nju Orleans» na sajtu poručuje sloganom: «Ova revolucija neće biti privatizovana».
Posle desetak dana ignorisanja ozbiljni mediji su počeli da izveštavaju o njihovoj aktivnosti. Zanimljivo je da magazin Forbs objavljuje razgovor sa veteranom aktivistom pokreta «Okupiraj Volstrit» mladim Tomom Keilom, aktivistom protiv seksulane zloupotrebe zatvorenika «Zaustavite silovanje u zatvorima»: «Kapitalizam je oduvek bio pljačka u toku. Kapitalistička glavna rastuća industrija je oduvek bio rat…» Zalaže se za otpis dugova svim nacijama sveta…»
Vašington tajms ih opisuje kao grupu individualaca u kojoj su zastupljena različita godišta, rase, socioekonomske grupe i politička uverenja. Njihov cilj: da pokažu da je 99 odsto ljudi sito pohlepe i korupcije preostalih 1 odsto… Drugi listovi izveštavaju da je slabost pokreta u tome što nema jasnije definisan cilj i da se zbog toga on nalazi na raskršću. Pokret je počeo u Kanadi, navodno po ugledu na takozvana arapska proleća, na proteste na Tahrir skveru u Kairu, u Tunisu i drugde.. Nekoliko sindikata sa pedesetak hiljada članova dalo im je podršku. Pokret ima sopstveni znak – pesnicu, malo manje crnu od one Otporove.
***
Marš na Volstrit 5. oktobra počeo je mirno, ali su kako je padala noć izbijali sporadični sukobi demonstranata s policijom, koja je upotrebila prah bibera i dugačke pendreke da demonstrante potisne s kolovoza na trotoare. Po agenciji Rojters uhapšeno je 80 demonstranata, od kojih su dva uhapšena optužena za napad na policajca koga su demonstranti oborili sa skutera. Neki od demonstranata izjavili su reporteru Njujork tajmsa da su se policajci skuterima zaletali u masu. Većina je uhapšena pri pokušaju demonstranata da probiju policijske blokade na Brodveju i na prilazu samom Volstritu.
Protest se nastavlja u mnogim američkim gradovima. Najavljuju širenje protesta i van Amerike, na Kanadu, Veliku Brtaniju Nemačku i Švedsku. Neki izveštači ih porede sa španskim «indignadosima» i njihovim protestima. Nekki smatraju da je protestna akcija u Njujorku prvi ozbiljniji odgovor američke levice i demokrata na akcije desnih populista okupljenih u Partiji čaja (Tea party, populistički pokret koji kritikuje Obamu, traži manje poreze i protivi se reformi zdravstvenog sistema u SAD. Van Džons, levičarski aktivista, advokat za ljudska prava i bivši visoki funkcionar Obamine administracije, koga su republikanci optuživali za veze sa izvesnim marksističkim organizacijama, gostujuči profesor u Centru za afro-američke studije u Školi za javne i međunarodne poslove Vudro Vilson, priključivši se protestima, najavio je kako će se protesti pretvoriti u „Američku jesen“. Neki izveštači beleže da je jedan od demonstranata, pozivajući masu da se pridruži protestu narednog dana uzviknuo: „Ovo nije Vudstok II“
Pokret «indignadosa» («El Indignado», Ogorčeni, poznati i po nazivu 15M i «Španska revolucija») nastao u Španiji donelo je svoj protest protiv visoke nezaposlenosti u Brisel. Oko 100 demonstranata pešačilo je od Madrida i Barselone do Brisela, gde im policija nije dozvolila da „kampuju u parku“.
Inače, najavljeno je održavanje skupa ogorčenih „protiv sistema“ za 15. oktobar.
U gradovima i selima kroz koje su prolazili, „indignadosi“ su od meštana dobijali podršku, hranu i poneki komad odeće.
Počeli su proteklog proleća kao mala grupa nezadovoljnih mladih ljudi koja pešači od grada do grada i glasno izražava nezadovoljstvo političkim liderima. Oni međusobno komuniciraju preko socijalnih mreža (Democracia real YA), a postoji i onlajn Radio idignados:
Video streaming by Ustream
Oganizovali su skupove u dvadesetak španskih gradova: Korunja, Alikante, Badajoz, Barcelona, Bilbao, Kordova, Madrid, Malaga, Pamplona, Toledo, Valensija. Neki od tih skupva su bili masovni, a na nekima je bilo sukoba s policijom. Manje demonstracije podrške tom pokretu organizovane su Dablinu, Lisabonu, Amsterdamu, Istanbulu, Bolonji, Londonu i Parizu. Pokret nema jasnu političku boju, a tokom leta obznanjivali su nameru da zvaničnicima u Briselu prenesu poruku nezadovoljnog naroda. Podržali su ih bivši španski premijer Felipe Gonzales i a nobelovac Džozef Štoglic je učestvovao u njihovom skupu u Madridu.
Protesti sudenata protiv smanjivanja izdataka za obrazovanje zabeleženi su početkom oktobra u Španiji, Italiji, Holandiji, a talasi takvih protesta beleženi su i početkom aprila, ali tada su bili brojniji u SAD – u Pitsburgu, Teksasu.
U Beogradu je, inače, 7. oktobra oko dve stotine studenata Filološkog fakulteta, Fakulteta muzičke umetnosti i Fakulteta političkih nauka protestestovalo prošavši od Studentskog trga do Ministarstva prosvete i nauke, a zatim su nakratko blokirali i Nemanjinu ulicu u kojoj je sedište vlade. Pred Skupštinom Srbije zvikivali su „Lopovi, lopovi“, i „Hoćemo budžet“, „Izlazite napolje“,“Dole školarine“. Nosili su transparente: „Znanje nije roba“, „Dobar = loš student, hvala Bolonji“…
Američki predsednik Barak Obama je u četvrtak 6. oktobra izjavio da razume javnu zabrinutost zbog načina na koji funkcioniše finansijski sistem i da Amerikanci vide Volstrit kao primer koji govori da finansijska industrija ne poštuje pravila uvek.
Kaže da to odražava frustracije da Amerikanci osećaju sadašnju krizu osećaju kao najveću posle Velike depresije, da veliku kolateralnu štetu osećaju ljudi širom Amerike, a ne samo širom Glavne ulice (Main Street, u Njujorku). “
Obama, koji pokušava da dobije većinu za svoj program povećavanja zaposlenosti izjavljuje da SAD treba da imaju jak, efikasan i dobro regulisan finansijski sektor
Udovica Džona Lenona Joko Ono je preko Twitter-a poručila: „Volim ‘Occupy Wall Street’. Kao što je Džon rekao, ‘Jedan heroj to ne može učiniti. Svako od nas treba da bude heroj!’ A vi to jeste. Hvala.»
Dopunjeno u sredu, 5. oktobra 2011.
Dok protest Occupy Wall Street ulazi u treću nedelju, nekoliko sindikata u Njujorku je 5. oktobra podržalo protest i pridružuje mu se.Sindikat Timstersa (The Teamsters Union, formiran 1903, nekada poznat kao internacionalno bratstvo šofera) koji okuplja oko 1,4 miliona Amerikanaca uglavnom «plavih kragni» zaposlenih u privatnom i javnom sektoru, podržao je pokret Occupy Wall Street, potvrdio je predsednik Džejms P. Hofa, koji se preziva isto kao romaneskni tragični predsednik tog sinikata Džimi Hofa, koji je nestao pod misterioznim okolnostima 1975. godine. Protest je dobio zamah: 17 septembra započelo ga je stotinak ljudi a sada se broj učesnika meri hiljadama.
Kablovska mreža CNN u svojim izveštajima događaj kotira prilično visoko, a za njom ne zaostaje ni TV ABC news. LA Tajms, Gardijan, Njujork tajms široko izveštavaju o tom pokretu uz vidljivu dozu razumevanja za one koji ispoljavaju nezadovoljstvo.
Predsednik Ujedinjene federacije učitelja iz Njujorka koja okuplja oko 200.000 učitelja izjavio je da je ponosan što podržava protest.
Savez medicinskih sestara iz Masačusetsa pridružuje se akciji «Okupiraj Boston» i saopštava da će to biti deo aktivnosti u danu kada počinje konvencija medicinskih sestara u Bostonu. Uz protest su u asocijacije koje štite prava beskućnika, udruženja pisaca, borci za ljudska prava, udruženja stanara i mnoštvo radničkih asocijacija i lokalnih organizacija. Na sajtu http://occupywallst.org objavljen je spisak organizacija učesnika marša, kako poručuju, «od trga Foley Square do Finansijskog distrikta gde su nestale njihove penzije, gde je i njihovo zdravlje takođe nestalo. Zajedno ćemo protestovati protiv socijalne nepravde. Ostajemo solidarni sa časnim radnicima:
• AFL-CIO (AFSCME)
• United NY
• Strong Economy for All Coalition
• Working Families Party
• TWU Local 100
• SEIU 1199
• CWA 1109
• RWDSU
• Communications Workers of America
• CWA Local 1180
• United Auto Workers
• United Federation of Teachers
• Professional Staff Congress – CUNY
• National Nurses United
• Writers Guild East
• VOCAL-NY
• Community Voices Heard
• Alliance for Quality Education
• New York Communities for Change
• Coalition for the Homeless
• Neighborhood Economic Development Advocacy Project (NEDAP)
• The Job Party
• NYC Coalition for Educational Justice
• The Mirabal Sisters Cultural and Community Center
• The New Deal for New York Campaign
• National People’s Action
• ALIGN
• Human Services Council
• Labor-Religion Coalition of New York State
• Citizen Action of NY
• MoveOn.org
• Common Cause NY
• New Bottom Line
• 350.org
• Tenants & Neighbors
• Democracy for NYC
• Resource Generation
• Tenants PAC
• Teachers Unite
VEČERA KOD TIFANIJA: Njujorška policija na konjima sprečavala je marš demonstranata ka simbolima „kazino kapitalizma“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
