Izborni uslovi
Mirni protest u Totenhemu u severnom delu Londona, u subotu 6. juna zbog toga što je policija ubila dvadesetdevetogodišnjeg Marka Dagana, prerastao u seriju paljevina i pljački u severnom, istočnom i južnom Londonu
Dopunjeno u sredu 10. avgusta
Posle širenja nereda sa Londona na Liverpul, Mančester Notingem i Birmingem policija u sredu 10. avgusta pokušava da uzvrati udarac. Agencija Rojters javlja o 700 uhapšenih , među kojima je i jedan jedanaestogodišnjak. Policija analizira snimke sa videokamera sliku po sliku, identifikuje učesnike u neredima i hapsi ih. U nekim izveštajima broj uhapšenih se popeo na 1100.
Dopunjeno u ponedeljak 9. avgusta u 12:32
U toku noći između ponedeljka i utorka 9. avgusta neredi, paljevine, pljačke i nasilje su pustošili razne delove Londona, u kome je u tri dana gorelo čak u 18 naselja, a tačku po tačku nasilje se širilo u Birmingemu, Bristolu, Liverpulu, Mančesteru, Lidsu… U Birmingemu je zapaljena policijska stanica. U toku noći broj uhapšenih je povećan na najmanje 400, a protiv 69 pokrenut krivični postupak. Grupama tinejdžera koje su žarile i palile prvih noći pridružili su se stariji. «Uzimamo porez nazad» izjavio je jedan izgrednik u TV kameru.
Britanski premijer Dejvid Kameron prekinuo je odmor u Toskanu u Italiji i sazvao je vladin komitet za vanredne situacije Cobra.
Premijer Kameron je u utorak oko 11:30 je osudio nasilje i rekao da su oni koji su dovoljno stari da učine krimnalni akt dovoljno stari da budu sudski gonjeni. Rekao je da je do tog trenutka uhapšeno 650 osoba, a da će biti još hapšenja. Najavio je da se u Londonu broj policajaca sa 6.000 dovođenjem pojačanja iz drugih mesta povećava na 16.000. Članovi britanskog parlamenta su pozvani da prekinu odmor i održe vanredno zasedanje, što se u letnjem periodu nije desilo od 2002. godine.
U izveštajima se pominje da se ljudi žale da ih policija nije zaštitila i čuju se zahtevi da se upotrebi vojska, da bi se smirili neredi. Otkazani su fudbalski mečevi. Fudbalski klub Totenhem najavio je da će učestvovati u raščišćavanju i «obnovi duha zajednice». Policija poziva stanovništvo da joj pomogne. U ponedeljak policija se prvi put pojavila na ulicama u oklopljenim vozilima.
Neki izveštači porede nerede koji su počeli u Totenhemu s neredima u Totenhemu 1985. sukobima u Liverpulu 1981. kada je policija upala u jedno naselje jureći nekog klinca pogrešno osumnjičenog da je ukrao bicikl. Te noći mlađi izgrednici napali su policiju molotovljevim koktelima i kamenicama i u neredima koji su trajali noćima i danima uhapšeno je 500 ljudi, ozleđeno 470 policajaca, zapaljeno je 70 zgrada uključujući i 150 godina stari viktorijanski Raquet Club, i poznati Rialto Ballroom u kome su svirali Bitlsi.
Tri dana traju neredi u Londonu koji su počeli u subotu 6. avgusta uveče paljenjem dva policijska patrolna vozila 200 metara udaljenih od lokalne policijske stanice u Totenhemu. Sledeća tri dana grupe od po tridesetak do dve stotine mlađih maskiranih uglavnom muškaraca i poneka ženska osoba u raznim, uglavnom siromašnijim delovima Londona sukobljavali su se s policijom, palili automobile koje bi zatekli na ulicama, lupali izloge radnji, pljačkali, palili ih, kao i pojedine zgrade. Nasilje se sa severnog Londona proširilo na istočni i južni deo tog megapolisa.
Policija je ponovo angažovana u ponedeljak 8. avgusta na u Hakniju, Pekamu i Levišhamu, gde su paljena vozila i zgrade. Vozovi u ponedeljak nisu stajali na stanici u Hakniju, a autobuske stanice su skrenute tako da ne prolaze kroz područje.
Uhapšeno je više od 200 ljudi. Povređeno je 35 policajaca.
Gradonačelnik Londona je prekinuo odmor da bi pokušao da se suoči sa situacijom. Političari uglavnom govore da je reč delima kriminalaca koji moraju da budu dovedeni pred lice pravde. Neki pominju i to kako slike šalju u svet ružnu sliku o Londonu pred olimpijadu 2012.
Neredi su počeli mirnim protestom u Totenhemu u severnom delu Londona, u subotu 6. juna zbog toga što je policija ubila dvadesetdevetogodišnjeg Marka Dagana, oca četvoro dece. Neredi su se pretvorili u talas nasilja ulicama raznih delova Londona. Tamnoputi Mark Dagan bio je putnik u jednom kombiju koji je policija zaustavila. Navodno je imao kod sebe neki modifikovani revolver, ali nije sigurno da ga je upotrebio. Policajac je pucao dva puta, misleći da mu od Dagana preti opasnost i Dagan je poginuo na licu mesta. Medijski izveštaji o njemu sadrže izjave njemu bliskih osoba da je bio porodični čovek i sumnje neidentifikovanih izvora da je možda bio diler narkotika. Privođen je ranije u policiju, ali nije optuživan. Neki od tamnoputih stanovnika Londona žale se u izjavama medijima da policija često bez razloga prislanja uz zid i pretresa mlade crnace. U izjavi za BBC jedan crni sagovornik čak kaže da ovo nisu neredi nego pobuna…
Članovi Daganove porodice su izjavili da nemaju veze s protestima zbog ubistva njihovog sina. Neki izveštaji porede erupciju s protestima zbog policijskog nasilja pre nekoliko godina.
Mada je britanska policija poznata po tome da obični policajci ne nose oružje, u izveštajima se provlači podatak da je od 1998. godine u prisustvu vlasti umrlo 330 ljudi.Da li su londonski neredi slični onima koji su viđeni tokom marša nezadovoljstva 26. marta 2011? Da li su slični neredima u pariskim predgrađima pre nekoliko godina, kada je eksplodirao bes obespravljenih nezaposlenih mladih migranata?
U levičarskim glasilima pojavljuje se teza koja eksploziju omladinskog nasilja povezuje s podatkom da su u okviru mera štednje smanjena aktivnost socijalnih centara. Sociolozi su već tokom događaja potražili objašnjenje u lošem socijalnom stanju u pojedinim londonskim kvartovima i u nezadovoljstvu socijalno isključenih.
U Totenhmu živi mešovita populacija poreklom iz Azije, Severne Afrike, s Bliskog istoka i sa Kariba. Kako piše Los Anđeles tajms i pored izvesnog poboljšanja posle nereda 1985, mnogi veruju da su nekorektno pogođeni štednjom u vladinim službama, i da im je uskraćena korist od investicija u područjima blizu mesta letnjih olimpijskih igara 2012.
„Mi protiv njih, protiv policije, sistema,“ izjavljuje reporteru Rojtersa dvadesetogodišnjak kurdskog porekla, dok četvorica njegovih prijatelja afro-karibskog porekla klima glavom u znak odobravanja. „Oni to zovu pljačkom i kriminalom. To nije to. Ovde je reč o realnoj mržnji prema sistemu“ dodaje on nabrajajući policijske predrasude na delu, diskriminaciju, nedostatak mogućnosti koje su navele njega i njegove prijatelje da pljačkaju radnje i da bacaju projektile na policiju.
„Postoje dve zajednice u ovom susedstvu (u Hakniju). Sve više i više srdnje klase dolazi ovamo, a nas istiskuju. Radnje podižu cene kao da je ovo Vest end, mi ne možemo više da plaćamo ni kiriju. Mi smo otpisani, mi više nismo potrebni. Ovde nema ničeg za nas.»
Kad je u utorak uveče 9. avgusta policija jačim snagama počela da kontroliše londonske ulice, a u nekim delovimma Londona radnje iz opreznosti zatvorene ranije, neredi su pojačani u Mančesteru, Salfordu, i Birminghamu, gde su radnje pljačkane i paljene…
Agencija citira profesora Majka Hardija iz Instituta za koheziju zajednica koji kaže da nije samo podela između bogatih i siromašnih uzrok problema, već fakt da oni žive blizu jedni drugima, praktično jedni iznad drugih. «Vidljivost razlika je ovde velika“. Agencija Rojters citira izveštaj iz 2008. po kome Britanija, jedna od najjačih svetskih ekonomija ima veći jaz između bogatih i nego tri četvrtine članica OECD.
Kriminolog i stručnjak za kulturu mladih profesor Džon Pits procenio je za Gardijan da su mnogi od ljudi umešanih u nerede – oni sa slabijim prihodima, iz socijalne grupe s visokom stopom nezaposlenih, oni koji ne osećaju da imaju budućnost. On smatra da u osnovi treba postaviti socijalno pitanje o mladim ljudima koji nemaju šta da izgube.
Dr Pol Bagali, sociolog sa Univerziteta Lids, zapaža da visoka nezaposlenost može da bude važan razlog, ali da nije jedini katalizator nereda – činjenica da mnogi nezaposleni lutaju ulicama vodi u takvu „biografsku mogućnost“. On primećuje da pljačka, koja je inače deo mnogih nereda, uključuje širi spektar – decu, žene, starije ljude – zato što ona ne podrazumeva fizičko nasilje. Neredi omoguće da ljudi izgube svoje inhibicije, daju im slobodu da čine ono što normalno ne bi činili.
Više hiljada ljudi je u nedelju u ranim jutarnjim satima pljačkalo veliku radnju električne opreme u četvrti Brikston na jugu Londona. Nakon nereda, kako zapaža reporter Gardijana, su mnogi pljačkali radnje nemaskirani, bez mera opreza da ne budu prepoznati. U nedelju ujutru pred radnjom JD Sports viđeni su mladići kako čekaju da dođu na red da uzmu svoj plen. Sagovornik Gardijana citira dve devojke: «Idemo u Boots?» «Ne, Body Shop.» «Da udarimo mrtvu (ispražnjenu) Body Shop?» Nonšalantno su se vratile u Boots.
Izgrednici su brzo shvatili da policija ne kontroliše situaciju i odrasli na dijeti «ekscesivnog konzumerizma», bombardovani reklamom, brzo su zaključili da mogu da uđu u radnju i da imaju sve to. Jedan policajac u Brikstonu je uočio dvanaestogodišnjaka kako pljačka.
Kroz izlog radnje H&M uzimali su robu dok je ona bila u plamenu… Neki tinejdžeri su iznosili pune torbe robe i sortirali je na travnjacima. Neki su iza ugla pokušavali da prodaju laptop iz radnje Currys. Paljene su velike radnje, ali ni one male nisu zaobilažene. Zapaljena je i jedna prodavnica cveća. Prodavac cveća je sedeo i plakao.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
