<< VESTI | | 22.07.2011 19:04

OSLO KAO RATNA ZONA: Regjeringskvartalet, zgrada norveške vlade u kojoj je i kancelarija premijera Jensa Stoltenberga, 22. jul 2011, oko 15.30. Po savetu policije norveški premijer Jens Stoltenberg saopštio da neće da kaže gde se nalazi

 

Masakr u Norveškoj

Teror u Oslu i na ostvu Utoja - 76 mrtva, 93 ranjena. Saslušan Anders Bering Brejvik, desničar, osumnjičen da je izvršio akt terorizma, pred islednicima je tvrdio da je delovao sam, a na sudu rekao da su s njim povezane još dve ćelije.

Masakri

Masakri

76 ŽRTAVA: Oslo - ostrvo Utoja (Utoya)

• Juli 2011: u masakru u letnjem kampu na ostrvu Utoja i u eksploziji u Oslu stradalo je 76 osoba • April 2007: Seng-Hui Čo (23), ubio 32 osobe u kampusu Virginia Tech u SAD • April 2002: Robert Štajnhojzer (19), ubio 16 osoba i sebe u Erfurtu. u Nemačkoj. • April 1999: Studenti Eric Heris (18), i Dilan Klibold (17), ubili 13 osoba i sebe u školi Columbine High School u Litltonu, u Koloradu • April 1996: Martin Brajant (29), ubio 35 osoba u odmaralištu u Port Arturu u Tasmaniji, Australija • Mart 1996: Tomas Hamilton (43), ubio 16-oro dece, njihovog učitelja i sebe u školi u Danblejnu, u Škotskoj

Dopunjeno u ponedeljak 25. jula u 19:36

Dok Norveška minutom ćutanja još jednom oplakuje svoje žrtve, pred sud u Oslu u ponedeljak 25. jula posle 13:30 izveden je Anders Bering Brejvik, koji je podmetanjem bombe u Oslu i u masakru na ostrvu Utoja ubio najmanje 76 osobe, a ranio 93 - i napao osnovne vrednosti norveškog društva i izazvao nacionalnu traumu. Javni tužilac je tražio da okrivljeni bude saslušan iza zatvorenih vrata, što je sud prihvatio, a on je tražio da se pred sudom pojavi u uniformi, koju je sam sebi dizajnirao, a to sud nije dozvolio. Doveden je u sudsku pozemnu garažu u oklopljenom vozilu. Okupljeni ludi su udarali po vozilu i vikali «Ti si izdao našu zemlju!» Sat kasnije izveden je na isti izlaz. Sudija je saslušao okrivljenog bez prisustva javnosti, dok se na medije apeluje da bojkotuju tokom izveštavanje sa suđenja Brejvikov iskaz, kako okrivljeni za politički motivisani masakr, najteži posle Drugog svetskog rata, ne bi koristio sud kao platformu za sopstvenu propagandu. Brejvik je priznao da ima saradnike i da organizaciju kojoj pripada čine još dve ćelije, mada je prvobitno tvrdio da je sam organizovao i izveo napade. Optužen je za terorizam, za šta je po norveškom zakonu zaprećeno kaznom od 21 godine zatvora. Suđenje je zatvoreno za javnost i zbog toga što policija nije sigurna da Brejvk nema saučesnike spremne da organizuju još jedan teroristički akt. Poljska policija uhapsila je u međuvremenu jednog trgovca iz Vroclava koji prodaje hemikalije preko Interneta, navodno zbog sumnje da je bio komercijalno povezan sa Brejvikom. Oko ostrva Utoja nastavlja se potraga za nestalima.

Dok se čekalo da sud počne zasedanje, u hodniku suda pojavio se upravo venčani par, bilo je vidljivo da je mlada u blagoslovenom stanju. U napetoj atmosferi ljudi u hodniku su počeli da aplaudiraju životu koji ide dalje...

MUSLIMANI ŽALE ŽRTVE: u Norveškoj ima oko 99.000 registrovanih članova, njihov broj se 2010. povećao za 29 odsto u odnosu na 2005, ali su još uvek mala zajednica. Među 560 aktivista Morveške radničke partije u kampu na Ostrvu Utoja bilo je 70 muslimana, ali još nema podataka da li je neko od njih poginuo.

Subota 23. jul

Šok, neverica i duboka tišina vladaju u Norveškoj, dan nakon tog petka 22. jula tokom koga je u bombaškom napadu u kvartu s vladinim zgradama a zatim u jezivom masakru na ostrvu Utoja, pedeset kilometara udaljenom od Osla, dva sata kasnije život izgubilo 76 osoba. Prethodne policijske procene govorile su da je samu u letnjem kampu Norveške radničke partije ubijen 86 mladih ljudi između 14 i 24 godine, a i ta pogrešna procena za sebe govori o panici i zbunjenosti koja je nastala. Prve pretpostavke su bile da je Norveška u petak 22, jula bila meta napada džihadista zbog toga što drži trupe u Avganistanu i učestvuje u bombardovanju Libije, ili neke lokalne džihadističke grupe zbog stripova na račun proroka Muhameda, ali se ispostavilo da je masakr u omladinskom kampu izvršio 32-godišnji «hrišćanski fundametalista» «nordijskog izgleda» visok i plav, obučen u policijsku uniformu, naoružan pištoljem, sačmarom.

DOSKORA NEZAMISLOVO: Preživeli pakao Utoje

Taj Anders Bering Brejvik, je svakih deset sekundi čitav sat pucao u ljude - čak je i onima koji su se pravili mrtvi pucao u glavu .

PRREŽIVELA PLIVAJUĆI RANJENA: Utoja, petak 22. jul popodne

Dopunjeno u nedelju, 24. jula

Okrutan Na mlade učesnike omladinskog letnjeg kampa na ostrvu Utoja pucao je naizmenično iz pištolja, sačmare i automatskog oružja taj napadač «norveškog izgleda», obučen u policijsku uniformu, koji je navodno stigao na ostrvo motornim nekim ferijem.

OSUMNJIČENI "BEJBI FEJS" DESNIČAR: Anders Bering Brejvik.

Norveška stanica NRK citira jednog svedoka pucnjave na ostrvu Utoja koji je ispričao kako je čovek u policijskoj uniformi pozvao mlade ljude («Dođite ovamo!»), a onda je počeo da puca u njih iz blizine. Njujork Tajms citira svedoka koji tvrdi da je pre nego što će zapucati rekao da je reč o rutinskoj kontroli posle eksplozije u Oslu... CNN kasnije citira drugog svedoka koji kaže da je napadač, pucajući, vikao: "Sve ću vas pobiti!" Mnogi su poskakali u vodu pokušavajući da pobegnu, a napadač je pucao i na ljude u vodi. Po svedočenju preživelih dok je pucao u ljude, bio je veoma hladnokrvan. Prekidao je pucnjavu samo dok je punio oružje. Jeziv događaj trajao je sat i po.

Neki su pokušavali da se spasu plivajući, a Brejvik je pucao i na njih

STRADALI U KAMPU: Poginuli na ostva Utoja, 22. jula

Snimci iz vazduha norveške TV2 pokazivali su specijalce obučene u crno kako stižu na ostrvo i istrčavaju na obalu. Iza njih videli su se ljudi bez odeće kako beže sa ostrva, plivajući uz pomoć pojaseva, dušeka na naduvavanje i drugih pomagala za održavanje na vodi. U vodi su, kako izgleda, plutala i tela nekih od poginulih. Jedan snimak napravljen iz helikoptera pokazuje plavog visokog čoveka s puškom kako stoji među telima mrtvih i ranjenih…

Vlada je uputila antiterorističku jedinicu radi spasavanja ljudi sa ostrva. Policiji je trebalo 40 minuta od početka pucnjave da stigne na ostrvo. Lokalna policija je obaveštena o pucnjavi u 17:27, dva minuta kasnije obaveštena je policija u Oslu, a u 17:38, norveška specijalna jedinica Beredskapstroppen je poslata iz svoje komande u Oslu na Utoju. Stigli su do brodskog prevoza u 18:09, ali nekoliko minuta su čekali na brod koji bi ih prevezao na ostrvu, na koje su stigli oko 18:25, a samo dva minuta kasnije uhapsili su napadača.

U DIKTATORSKOJ POZI: Anoniman, naoružan i opasan

Osumnjičeni Anders Bering Brejvik

VEZA ŠEST TONA VEŠTAČKOG ĐUBRIVA I BOMBE U OSLU?: Geofarma A. B. Brejvika

Нapadač је uhapšen, nedramatično - mirno je predao oružje. Kasnije je identifikovan kao Anders Bering Brejvik, Norvežanin, star 32 godine. Portparol policije Are Frikholm ispričao je reporteru CNN-a da osoba uhapšena na ostrvu Utoja odgovara opisu osobe viđene, navodno, u blizini vladine zgrade u Oslu u trenutku eksplozije. Anders Bering Brejvik, 32, je priznao odgovornost za te akte koje je opisao kao «odvratne, ali neophodne»akcije ", koje je planirao izvesno vreme, bar tako kaže njegov advokat Geir Lipestad. Kako su prolazili sati, tako su se pojavljivale izvesne indicije o njegovim vezama s desnim ekstremistima. Pronađen je jedan video pod nazivom «Vitezi templari» na kome Anders Bering Brejvik pozira u kišnoj kabanici s automatskim oružjem. U početku je bilo malo informacija o njemu: plavi i visok. Nordijskog izgleda. BBC javlja da policija istražuje veze uhapšenog napadača s desničarskim organizacijama u Norveškoj, pošto njegovi internet postovi ukazuju na to da on ima izvesne političke stavove koje naginju ka desnici i antimuslimanskim pogledima. Njegovi postovi na Facebook-u i Twitter-u su u trenutku masakra bili stari samo nekoliko dana. Opisivao je sebe kao hrišćanina konzervativca, libertarijanca, koji veruje u moć pojedinca. Ispoljavao antimusilmanske stavove, pojavljivao se na nekim sajtovima hrišćanskih fundamentalista i kritikovao norvešku imigracionu politiku. Citirao rečenicu Džona Stjuarta Mila - da je snaga jedne persone s uverenjem - jednaka snazi 100.000 onih koji imaju samo interese. Tvrdio je da ga interesuje sve o Vinstonu Čerčilu, i o masonima, navodno čitao "1984" Džordža Orvela, i "Princa" . Pokazivao je interesovanje za filmove sa scenama nasilja, ratne video igre i za seriju "Dekster", o serijskom ubici bez osećanja krivice. Po iskazima svedoka iz njegove mladosti živeo je razdvojen od oca, bogatog doktora s majkom medicinskom sestrom koju je optuživao za promiskuitet, bavio se bodi bildingom, pjluvao je u bazen, zapišavao komšijsku ogradu, uživao da ubija mrave, sa 12 bio street dancer, sa 14 znali ga po grafitima, operisao nos, kretao se u društvu ljudi opsednutih vlastitim izgledom, koristio steroide... Pronađen je i neki na engleskom jeziku pisani dokument od 1,500 stranica potpisan pseudonimom Endrju Brejvik koji je bio dostupan online satima pre napada, a policija ispituje da li on ukazuje na nešto ili je samo gomila besmislica. Neki izveštaji pominju kao neku vrstu političkog manifesta osumnjičenog. Taj manifest, sudeći po izveštajima o njemu, predstavlja neku vrstu «revolucionarnog plana» i «istorije revolucije» ili priznanja – ili zavođenja istrage na stranputicu.

Brejvik je, sudeći po izveštajima (Dagbladets) o tom "pisaniju" pripremao napad od jeseni 2009. a neki u Brejvikovom manifestu nalaze i detalj da je to povezano s 1999. om i bombardovanjem Srbije(!?), koja je po tom manifestu pokušavala da zaustavi prodor islama (multikulturalister gjennom NATO erklærte angrep på de kristne serbiske styrkene og fratok dem retten til å stoppe islam i sitt fødeland)...

NE TAKO NEVINOG IZGLEDA KAKO JE U POČETKU IZGLEDALO: Brejvik u policijskoj uniformi, s puškom

Jedna od poruka tog Brejvikovog pamfleta koji nosi naziv "2083: Manifest evropske nezavisnosti" glasi: "Pre nego što počnemo naš krstaški rat, moramo da ispunimo našu dužnost desetkovanjem kulturnog marksizma... " Napadao je "multikulturalističke izdajnike". I muslimane.

Njegov advokat, Lipestad je rekao novinarima da je Brejvik otišao na ostrvo Utoja da upozori članove Norveške radničke partije da će "sudnji dan biti neizbežan" ukoliko stranka ne promeni svoju politiku...

Ispostavlja se da je Brejvik bio član podmlatka i posle odrasli član liberalno-konzervativne Partije progresa (Fremskrittspartiet -FrP) koja je druga po snazi u Norveškoj sa 22 odsto osvojenih glasova. Masakrirani su članovi najjače partije u ovoj zemlji Norveške radničke partije (Det Norske Arbeiderparti DNA), koja ima podršku 35 odsto birača. Ta partija ima socijaldemokratski program, britanski mediji je nazivaju laburističkom, a FrP je partija desno populistička. Te dve partije raзlikuju se na primer u imigracionoj politici, ali njihovi nisu obeleženi napetostima, već su one često postizale konsenzus. Lider podmlatka Partije progresa Ove Vanebo je u izjavi za norvešku TV2 rekao da je Brejvik bio aktivan član te stranke početkom prošle decenije, ali da je istupio iz stranke, pošto su njegova stanovišta postala ekstremna. Premijer Norveške Jens Stoltenberg, sin poznatog norveškog političara Torvalda Stoltenberga, koga znamo kao posrednika tokom jugoslovenske krize, u teškom trenutku je opominjao da se ne žuri sa zaključcima da se policija pusti da završi istragu. Policija ga povezuje sa masakrom, ali i eksplozijom, kažu da je uočen na mestu eksplozije u kompleksu vladinih zgrada koji se zove Regjeringskvartalet, ali ne kažu kako i gde. Tamo ima mnogo sigurnosnih kamera.

Geofarma i eksplozivna smeša Studirao u Školi za menadžment, osnovao firmu Brejvik Geofarm za uzgajanje povrća , dinja i krompira.

ŽRTVE NAPADA: Centar Osla u petak 22. jula popodne Policija je naložila evakuaciju čitavog centra Osla, a zbog straha od bombaškog napada oko 18.30 evakuisane su i prostorije lista "Aftenposten". Centar Osla čuva vojska

Preko farme je nabavio šest tona veštačkog đubriva, upotrebljenog možda u bombaškom napadu u Oslu. Policija sumnja da je eksplozivnom smešom u kojoj je korišćeno veštačko đubrivo izazvao eksploziju u Oslu.

Brejvik u svom manifestu piše da je naručio veštačko đubrivo 14. aprila, da je počeo da pravi eksplozivnu napravu početkom maja, mada bi ga, kako kaže «pozajmica vojnog eksploziva» , "spasla mnogih nevolja". Kako ironija hoće u ovakvim slučajevima, živeo je blizu nekog vojnog kompleksa. Prvi eksperiment izveo je navodno 13. jula na nekoj tajnoj lokaciji. Rentirao je neki automobil 15 jula, 18. jula razneo je automobil eksplozivom, a 22. u svom manifestu je zapisao da ima materijala bar za 20 eksplozija.

Krajem avgusta 2010. Brejvik je proveo pet dana i u Pragu, jer je čuo da je to najpoznatija tranzitna tačka za ilegalnu trgovinu oružjem i da Češka ima najliberalnije zakone o prometu oružjem. U Pragu je dobro platio neku prostitutku, a nije našao što je želeo, pa je pištolj glok kupio u Norveškoj, legalno, obzirom na to da je nije imao kriminalni dosije, da je sedam godina imao lovačku dozvolu, i pušku benelli nova. Legalnu dozvolu za poluatomatski karabin ruger mini koji je u jesen 2010. kupio za oko 1.400 dolara zatražio je radi lova na jelene. Da bi dobio dozvolu za pištolj vežbao je gađanje u sportskom streljačkom klubu...

Nešto od te priče se potvrđuje u onome što mediji saznaju o istrazi. U kući Andersa Beringa Brejvika pronađen je pištolj marke "glok" i automatska puška. U njegovoj biografiji nema militarističke pozadine, osim što je služio vojsku. Po nekim izvorima izgleda da je imao i dozvolu za nošenje oružja. Bio je lovac. Neko oružje je bilo registrovano na njegovo ime.

Policija ispituje mogućnost da je u masakru učestvovala još jedna osoba, ali za to nema potvrde. Policija je na ostrvu našla dve eksplozivne naprave. Masakr na ostrvu Utoja i bomba u Oslu su povezane, smatra norveška policija.

Oslo, petak, 22. jul

Snažna eksplozija odjeknula je oko 15.30 u petak, 22. jula popodne, i jako oštetila zgradu norveške vlade u centru Osla. Prvi izveštaji govorili su da ima oko 17 povređenih, a da je jedna osoba poginula. Oko 17:30 norveška novinska agencija NTB dobila je potvrdu od policije da je eksploziju izazvala bomba. Jedan razoren automobil koji se vidi na snimcima ukazuje na to da bi mogla da bude reč o automobilu bombi.

Među oštećenim objektima je i kabinet premijera Jensa Solterberga, koji je nepovređen, rekla je za AP njegova portparolka Kamila Rajst. Od siline udara popucala su gotovo sva stakla na dvadesetospratnici. Snimci norveške televizije NKR pokazuju da je prizemlje zgrade potpuno razrušeno. Zgrada vlade i obližnje zgrade (među njima i sedišta redakcija nekoliko norveških medija) evakuisane su. U zgradi u kojoj se dogodila eksplozija nalazi se sedište premijera i njegova administracija, dok su ministarstva smeštena u okolnim zgradama. Eksplozija je oštetila i neke od njih, pa je u zgradi Ministarstva za naftu buknuo požar. Sudeći po fotografijama, centar Osla trenutno izgleda kao ratna zona. Na gomilama rasutog stakla, maltera i betona i papira koji su se razleteli, leže tela pokrivena delovima odeće. U nedelju 24. jula policijska antiteroristička jedinica Delta izvela je akciju u istočnom delu Osla zbog dojave o još jednoj bombi, ali nije saopštila nikakve detalje. Neki ljudi su privedeni i odmah pušteni, pošto nisu imali nikakve veze s eksplozijom u Oslu.

Prve sumnje Svetski mediji podsećaju da se eksplozija dogodila u trenutku kada se norveške vlasti obračunavaju sa nekoliko domaćih terorističkih ćelija povezanih sa Al Kaidom. Prošle nedelje, norveški tužilac za dela povezana sa terorizmom podigao je optužnicu protiv Mulaha Krekara, sveštenika iračkog porekla koji je zbog pretnji smrću norveškim političarima deportovan iz ove nordijske države.

Optužnica se odnosi na pretnje koje je Krekar, osnivač kurdske islamističke grupe Ansar al-Islam izneo u različitim medijima, uključujući američku mrežu NBC. U susednoj Danskoj, vlasti su nedavno rasturile mrežu od nekoliko terorističkih ćelija koje su delovale u znak osvete zbog karikatura proroka Muhameda objavljenih 2005. godine. Danski apelacioni sud 22. juna osudio je na deset godina zatvora Muhidena Muhameda Gelea, Somalijca koji je 31. decembra 2010. upao naoružan sekirom u kuću karikaturiste Kurta Vestergarda.


 


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Norvežanin Anders Bering Brejvik (Anders Behring Breivik), masakrirao mlade polaznike letnjeg kampa na ostrvu Utoja a u Oslu aktivirao bombu velike razorne snage, zapravo je napao osnovne vrednosti norveškog društva

Tri moguća motiva napadača

Tri moguća motiva napadača

AUTOMOBIL BOMBA? - Centar osla 22. jula Američki izvori s lica mesta kažu za ABC news da bar jedna eksplozija došla iz automobila bombe.

Londonski Telegraf u svojoj analizi o tome ko stoji iza napada konstatuje da Norveška ima oko 500 vojnika u Avganistanu, da su tri norveška lista (Aftenposten, Dagbladet i Magazinet) su 2005-2006. štampala kontroverzne stripove o proroku Muhamedu, što može biti drugi mogući motiv, ali da ipak Norveška do sada nije bila primarni cilj džihadista. List pominje i mogućnost da je napad izvršila neka lokalna grupa norveških džihadista koja je prošla kroz bazični trening «prekomorskih» istomišljenika.

Žrtve

Žrtve

UŽAS KOJI RASTE: Crni saldo 76 poginula 93 ranjen (ponedeljak 25. jula uveče)

U nedelju 24. jula policija je još tragala za nestalim osobama - koristećii i jednu mini podmornicu u potrazi za onima koji su se možda udavili u pokušaju da skokom u vodu spasu život.

Prve vesti u petak uveče su govorile o sedam mrtvih, pa je BBC toga dana u 21 sat uveče objavio procenu da se broj mrtvih kreće između 20 i 25... U prvih pet -šest sati čula su se očekivanja da bi broj žrtava mogao da raste pošto je nekoliko sati posle eksplozije u oštećenim zgradama još bilo ljudi. U univerzitetskoj bolnici u Oslu Ullevål sykehus, celo jedno odeljenje je ispražnjeno da bi se oslobodio prostor za povređene. Preko puta ostrva Utoja jedan hotel je ispražnjen kako bi se u njemu čekirali preživeli i kako porodice koje su u subotu ujutru stizale iz cele Norveške dobile priliku da pronađu svoje bližnje. U nedelju se izveštavalo o 93, mrtva - od toga na ostrvu Utoja 86. I sama činjenica da je policija u Norveškoj broj mrtvih teško procenjivala govori o šoku koji je zahvatio tu zemlju.

Prema saznanjima srpske ambasade u Oslu, među poginulima nema državljana Srbije.

"Norveški Oklahoma Siti"

DELO DOMAĆEG TERORISTE: Centar Osla, 22. jul popodne

Asošijeded pres citira norveškog zvaničnika koji kaže da je napad pre «norveški Oklahoma Siti» nego «norveški Svetski trgovinski centar». Domaći teroristi su 1995. napali federalnu zgradu u američkom Oklahoma Sitiju, a strani teroristi su bili odgovorni za napad 11. septembra 2001.

OKRUTNO KAO U BESLANU: Najveći masakr na norveškom tlu od Drugog svetskog rata bi mogao dovesti do preispitivanja među Norvežanima, koji su se do sada uglavnom plašili napada islamskih militanata, kaže se u jednoj analizi agencije Rojters. Kad je reč okrutnosti i zlu, profesorka političkih nauka Jane Haland Matlari ovaj norveški masakr poredi sa okrutnošću koju su čečenski ekstremisti pokazali u Beslanu, aludirajući na masakr 2004. u školi u južnoj Rusiji u kojem je poginulo skoro 200 dece. Ona procenjuje da će masakr promeniti norvešku diskusiju o imigraciji. Čak i političari koji obično zastupaju anti-imigrantske stavove, nastojaće da se distanciraju od Brejvika. Broj imigranata u Norveškoj se, inače, gotovo utrostručio između 1995. i 2010. i dostigao je skoro pola miliona u ukupnoj norveškoj populaciji od 4,8 miliona. Frank Aarebrot, politikolog na Univerzitetu Bergenu procenjuje da će se razgoreti debata o dostupnosti oružja, u zemlji u kojoj se lov široko smatra delom norveškog nasleđa. Analitičari kažu da razmere i brutalnost tog akta razbijaju sliku koju Norvežani imaju o sebi kao mirnom narodu fokusiranom na posredničke napore širom sveta i na Nobelovu nagradu za mir. Ervin Kon, lider malih Norveške jevrejske zajednice, rekao je Rojtersu da šokantan napad može da se promeni "norvešku naivnost" kad je reč o bezbednosti, a i da će promeniti hronični nedostatak volje od strane norveških sudova da izriču teške kazne na radikale iz straha da će kršili njihova prava. U američkim diplomatskim depešama iz 2009. procurele preko VikiLeaks-a, kritikovana je ograničena sposobnost norveških vlasti da prate potencijalne islamske ekstremiste na terenu i a poslednji napad pokazuje i nisu otkrile ni domaće pretnje.

DESNE VEZE: U jednom izveštaju norveške obaveštajne službe za 2010. se govori da su norveški desničarski ekstremisti u kontaktu sa švedskim desničarskim ekstremistima , kao i sa drugim desničarskim ekstremističkim grupama u Evropi, a takođe i između norveških i ruskih desničarskih ekstremista. Ta prognoza bila je vezana sa pretpostavkom da bi povećan nivo aktivnosti nekih anti-islamskih grupa mogao da dovede do povećanja polarizacije, posebno za vreme i u vezi sa , komemoracijama i demonstracijama.

POWER: Rojters pominje i analizu Majkla Vejna direktora jedne agencije britanskih Jevreja (Community Security Trust) koji uočava da je spremnost da se primeni ekstremno nasilje «u odbrani evropskih vrednosti " očigledna ideologiju nekoliko grupa , između ostalih grupe koja sebe naziva «Britanski patrioti belog evropkog otpora» (British Patriots of the White European Resistance (POWER), koja se pojavila u 2006 , a koja tvrdi da ima pristalice u Hrvatskoj, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj , Srbiji, Švajcarskoj, Sloveniji i Švedskoj …

EVRO-DESNIČARI SE DISTANCIRAJU: Eropske desne antimigracione partije počele su u nedelju 24. jula da se distanciraju od Brejvika. Norveška Parija progresa izražava žaljenje što je on nekada bio njen član; švedska Demokratska partija, saopštava da je tragedija u Norveškoj – napad na celo demokratsko društvo, Druga švedska desna partija Nacionalne demokrate saopštavaju da je norveški masakr teški akt rata i oblik neodržive i apsurdne politike i da je nanošenje zla sopstvenim ljudima inkompatibilno sa nacionalističkom filozofijom; desničarska Pro Deutschland grupa saopštava da hrišćani i konzervativci izražavaju solidarnost sa žrtvama i naglašavaju da su mržnja koja pokreće islamske asasine i fanatične individ ue a a la...Brejvik strane hrićanima i konzervatcima; danska Narodna partija, koja se suprotstavlja multikulturalizmu upoređuje Brejvika sa muslimanskim fundamentalistima; holandski desničarski PVV kao nasilje bolesnog mozga; liderka francuskog Nacionalnog fronta Marina Le Pen izjavljuje da je norveški pokolj delo usamljenog lunatika koji mora biti surovo kažnjen.

Raj pretvoren u pakao

Raj pretvoren u pakao

POPRIŠTE MASAKRA: Kamp na ostrvu Utoja

Premijer Stoltemberg: Utoja je bila raj moje mladosti, sada je pretvorena u pakao.

DEsetine mladih ljudi, među njima ima i dece, poginulo je u oružanom napadu na omladinski kamp Norveške radničke partije na ostrvu Utoja (Utoya), na jezeru Tirifjorden (Tyrifjorden) 50 kilometara udaljenom od Osla. Na tom ostrvu premijer Stoltenberg i sam nekada polaznik letnjeg kampa na Utoji, trebalo je da govori mladim aktivistima na letnjem kampu u subotu 23. jula na skupu kome je trebalo da prisustvuje 560 mladih ljudi od kojih su mnogi tinejdžeri.

Uteha

Uteha

DUBOKA TIŠINA: U centru Osla hiljade ljudi polaže cveće i pali sveće za stradale za žrve masakra

U nedelju je u svim norveškim crkvama i u glavnoj katedrali u Oslu država služba pomena za stradale. Molitvama je prisustvovao i kraljevski par, premijer Stoltemberg, ministri, poslanici, javne ličnosti. U centru Osla hiljade ljudi je položilo cveće i zapalilo sveće. Norveška prolazi kroz tešku društvenu traumu u tišini, Stotine onih koji su preživeli masakr ili izgubili najdraže će prolaziti kroz teške psihičke tegobe, a norveška psihijatrijska služba, koja se smatra veoma kvalitetnom je počela rad sa preživelim žrtvama nasilja. U prvim reakcijama objavljena je i izjava jedne aktivistkinje Crvenog krsta koja ima iskustva u misijama takve vrste u svetskim kriznim žarištima. Kaže da je i ona u šoku - nikad nije pomislila da će to raditi u Norveškoj. Šefovi država širom sveta, među njima i predsednik Srbije Boris Tadić izrazili su saučešće i solidarnosti s norveškim narodom u njegovom teškom trenutku.

Storiju o norveškoj tragediji i o njenim socijalnim, političkim i psihološkim posledicama čitajte u redovnom broju Vremena, koji će izaći iz štampe u četvrtak 28. jula

 

 

Adbuka

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine