ALARMANTNA UČESTALOST: Femicid u Srbiji / foto: a. anđić

Nasilje nad ženama >

Krvava despotija muškaraca

Sabirajući i analizirajući novinske članke, u svom polugodišnjem izveštaju Mreža "Žene protiv nasilja" došla je do alarmantnog podatka: da je samo u prvih šest meseci u Srbiji ubijeno 28 žena, od ruke muža, sina, svekra, zeta ili muškog prijatelja, naspram 30 takvih ubistava u celoj prošloj godini

Zvuči paradoksalno, ali u godini u kojoj je usvojena nacionalna strategija koja ima za cilj veću zaštitu žena od nasilja u porodici, u godini kada se sve češće čuju glasovi onih koji kažu da je femicid (reč koja označava ubistva žena, motivisana mržnjom, prezirom i osećajem nadmoći nad njima) pregrub izraz za Srbiju te da bi onima koji vole da je koriste bolje bilo da je zaborave i da se posvete stvarnim problemima u državi – dogodilo se upravo ono što niko nije očekivao. Da je broj ubijenih žena u Srbiji samo u prvoj polovini ove godine toliko porastao da više nema nijednog čitaoca novina koji nije ostao skamenjen nad opisima tih zločina.

MUŽEVI U MEDIJIMA: Slikoviti naslovi koji su dominirali u štampanim izdanjima kao da nikad nisu bili strašniji niti tako zgusnuti u nekoliko nedelja. "Trudnu ženu ubio batinama", "Drvenim maljem ubio koleginicu na poslu", "Bombom razneo suprugu i sebe", ratni veteran sa ratišta iz Hrvatske, 56 godina, ubio ženu pa sebe, na Novom Beogradu muž, takođe 56 godina, kažu nije pio i nije bio agresivan, ubio ženu i sebe, jedan 51-godišnjak ubio bivšu suprugu ispred ulaza zgrade u Cvijićevoj, u kojoj je posle razvoda živela kao podstanar s njihovo troje dece, ili, stravičan zločin u porodičnoj kući nadomak Kraljeva, kada je muž iskasapio svoju suprugu a potom i sam pokušao da se ubije. Svedoci kažu da je nesrećna žena oduvek imala problema s njim, i da je baš tih dana oko ubistva, posle mnogo godina zajedničkog života, svađa i svakojakih trpljenja, podnela tužbu za razvod braka.

Sabirajući i analizirajući novinske članke, u svom polugodišnjem izveštaju nevladina Mreža "Žene protiv nasilja", kojom koordinira Autonomni ženski centar (AŽC) iz Beograda, došla je do alarmantnog podatka: da je samo u prvih šest meseci u Srbiji ubijeno 28 žena, od ruke muža, sina, svekra, zeta ili muškog prijatelja, naspram 30 takvih ubistava u celoj prošloj godini.

S obzirom na to da ne postoje zvanični podaci, jako je teško pratiti ovaj fenomen, kaže se u izveštaju, a podaci su ograničeni na medijsko izveštavanje. To znači da još uvek ne postoji jedinstven sistem praćenja od strane institucija pa se tako i ne znaju prave razmere nasilja ili gde su učinjeni propusti u zaštiti života ubijenih žena.

Statistika, koja doduše kao i u mnogim drugim zemljama zavisi od toga šta će i koliko objaviti mediji, pokazuje i to da su sve žene listom poznavale svoje ubice. A među njima je najviše muževa, sadašnjih, bivših ili nevenčanih, i to u više od 60 odsto slučajeva. Tako, kada se govori o femicidu u Srbiji, onda se pre svega govori o ženama žrtvama porodičnog, odnosno partnerskog nasilja. Pitanje koje sledi glasi: da li su i koliko dugo te žene pre samog ubistva trpele šamare, šutiranja, uvrede i razna druga zlostavljanja. Tačnije, da li su nasilničko ponašanje prijavljivale i da li je možda ipak bilo načina da se zločin nad njima spreči.

Ni to se ne može lako saznati, jer otežavajuću okolnost čini to što autori novinskih članaka ne pišu uvek o istoriji porodičnog zlostavljanja, ili ne dobijaju informacije o tome. Kada je reč o ubistvima od ove godine, takvi podaci poznati su tek u 57 odsto slučajeva. Prema njima, polovinu od toga (28,5 odsto) čine oni u kojima je žena prijavljivala nasilje pre nego što se ubistvo dogodilo. Ako su žene tražile zaštitu i obraćale se za pomoć policiji ili centru za socijalni rad, dalje bi valjalo znati šta su ovi uradili, koje mere zaštite su preduzeli, i najzad koliko su te nasilne smrti zaista bile neizbežne.

"U redovnom godišnjem izveštaju za 2009, u slučаjevimа porodičnog nаsiljа, zаštitnik grаđаnа utvrdio je postojаnje propustа u rаdu držаvnih institucijа, uključujući centre za socijalni rad i policiju", kaže za "Vreme" Aleksandra Nestorov, koordinatorka Mreže "Žene protiv nasilja". U izveštaju zaštitnika građana kaže se da postoje ozbiljni propusti u rаzmeni informаcijа između centаrа zа socijаlni rаd, policije i zdrаvstvenih službi, kao i da nisu preduzete sve potrebne i dostupne mere kаko bi se sprečilo nаsilje, povređivаnje i ubistvo člаnovа porodice.

Navedimo dva primera iz tog izveštaja.

Prilikom pokušaja ubistva supruge i dvoje punoletne dece došlo je do nanošenja teških telesnih povreda, kao i pokušaja samoubistva nasilnika. O njegovim pretnjama nadležni centar za socijalni rad i policija već su odranije znali. Jedno dete, kao i supruga, došli su u centar i rekli kako ih nasilni otac odnosno suprug isteruje iz kuće, dok je s druge strane policija već znala da on ima i vatreno oružje. Samo nedelju dana nakon tog razgovora, nasilnik je pokušao sve po kući da ubije o čemu su zaposleni saznali iz medija. Nadležna policijska uprava, koja nije blagovremeno reagovala, obavestila je Zaštitnika građana da je po njegovoj intervenciji sproveden disciplinski postupak protiv troje zaposlenih. Jedna službenica je proglašena odgovornom za laku povredu radne dužnosti i kažnjena je sa 10 odsto manje plate u trajanju od jednog meseca, a dva policijska službenika su odgovorna za tešku povredu službene dužnosti, i kažnjena su oduzimanjem 30 odsto od po jedne plate.

U drugom primeru, ženu koja je bila u drugom stanju, ujedno i majku dvogodišnjeg deteta, ubio je nevenčani suprug. Opet, na insistiranje zaštitnika građana otkrilo se da je žrtva trpela višegodišnji teror i pretnje ubistvom, za koje su centar za socijalni rad i policija znali ali nisu preduzimali nikakve mere prevencije.

PREDMETI MRŽNJE: Samo u prvoj polovini ove godine, u porodičnom nasilju 45 osoba ostalo je bez majke od kojih 21 čine maloletna deca. Uticaji nasilja na bol i patnju žrtve i njoj bliskih osoba su nemerljivi, pogotovo kada se radi o deci, ističu u Autonomnom ženskom centru. Takav je zločin među prvima ove godine uzdrmao javnost. Izvesni Jaćimović je u Novom Sadu sa četiri hica iz pištolja ubio bivšu suprugu dok je pored nje spavala njihova četvorogodišnja ćerka. Dakako, on je pobegao, ali je devojčica ostala da leži pored majke čitavih 12 sati, ne želeći od nje da se odvoji.

Istraživanja takođe pokazuju da kod neke dece koja odrastaju u nasilnom okruženju dolazi do međugeneracijskog prenosa nasilnog ponašanja, što se kasnije ispoljava u njihovim partnerskim vezama, prema roditeljima ili prema deci.

Kako bi zaštitile najpre decu, mnoge žene ne samo što prijavljuju nasilničko ponašanje, i ne samo tražeći odbranu dostojanstvenog nego i golog života, i pored svih pretnji i strahova uspevaju i da odu od svojih muževa. Utoliko je više poražavajuća činjenica da je od ubijenih skoro 40 odsto njih koje nisu živele u zajednici sa nasilnikom. Često su to bivše žene, pobegle od muževljeve teške ruke, od njegovog alkohola, patološke ljubomore, užasne mržnje i neurastenije. I premda je najveći broj ubistava počinjen ipak u zajedničkom stanu ili kući, oko 46 odsto, veoma je visok rizik od smrti i onda kada žena živi odvojeno od nasilnika. U ženinom stanu ili kući dogodilo se čak 25 odsto slučajeva femicida.

Ove žene nikada neće moći da ispričaju šta se dogodilo, kažu u AŽC-u, ali način na koji je njihov život okončan dovoljno govori o mizoginiji u našem društvu, čija je podloga tradicionalni patrijarhalni obrazac. U njemu je kao uklesano da je žena potčinjena muškarcu, da on na nju može gledati kao na svoje vlasništvo, kao na lični predmet bilo mržnje bilo obožavanja.

A s obzirom na to da nasilje nad ženama predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava, i pored toga što je Srbija već donela relevantne zakone imajući u vidu Krivični zakonik i Porodični zakon iz 2005, sve češće se pominje i neophodnost donošenja protokola za postupanje institucija. Misli se na institucije koje rade na suzbijanju ovog problema, kao što su policija, centar za socijalni rad, javna tužilaštva, zdravstvene ustanove, obrazovne ustanove, sudove, kako bi se žena za koju postoji životna opasnost i zaista zaštitila. Možda na kraju treba pomenuti i dva najdrastičnija primera od ove godine, ubistvo i samoubistvo bombom od 24. marta i masakr žene i tašte sekirom od 6. aprila: nasilje je u oba slučaja pre ubistava prijavljivano i policiji i centru za socijalni rad, samo što tamo niko nije hteo ili umeo ozbiljno da se pozabavi prijavama i proceni stepen opasnosti za živote ovih žena.


 

Intervju: Aleksandra Nestorov, koordinatorka Mreže "Žene protiv nasilja"


Liste i statistike


"VREME": Kada se od Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, usvojenoj u aprilu ove godine, mogu očekivati prvi efekti?

ALEKSANDRA NESTOROV: Iako su predstavnice Radne grupe – članice Mreže generalno zadovoljne sadržajem strategije, njena implementacija zavisi od više faktora: pre svega od političke volje da se ovo pitanje stavi na visoko mesto prioriteta kojima će se država baviti u narednom periodu, od izrade akcionog plana, kao i od izdvajanja budžeta za aktivnosti koje bi omogućile implementaciju strategije.

Šta je to što bi se moralo odmah promeniti u zaštiti žena, pogotovo u situaciji povećanog broja njihovih ubistava?

Srbija nema protokol za postupanje policije u slučajevima nasilja nad ženama, a imajući u vidu kandidaturu za članicu EU, pored seta zakonskih rešenja koje je već usvojila, Srbija bi trebalo da prikupi, prilagodi i implementira pozitivna iskustva evropskih zemalja koje su razvile modele intervencije u slučajevima nasilja u porodici. Austrijski model, kao pokazatelj primera dobre prakse u borbi protiv nasilja nad ženama, ističe bezbednost i planiranje te bezbednosti kao prioritet u zaštiti žena koje preživljavaju nasilje. Tim povodom razvijeno je nekoliko instrumenata procene opasnosti. Kontrolne liste i upitnici predstavljaju važan izvor dodatnih informacija za procenu opasnosti od nasilja.

Uspostavljanje kontrolne liste za procenu opasnosti nasilja po život žene, ima za cilj da osigura da svi policijski službenici u slučajevima nasilja u porodici i u partnerskoj vezi postupaju u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i obavezama (Porodični zakon, Krivični zakonik, Zakon o prekršajima, Zakon o javnom redu i miru), kako bi se dugoročno i održivo zaštitila žena koja trpi nasilje i sprečio najbrutalniji oblik – ubistvo žene.

Može li se kod nas govoriti o napretku kada je zaštita žena u pitanju, i kako ćemo u tom kontekstu sagledavati najnovije podatke od ove godine?

Mreža "Žene protiv nasilja" je od 1. januara do 30. juna 2011. godine sakupila podatke da je, prema pisanju medija, od strane muškaraca ubijeno 28 žena, od čega 21 u porodičnom/partnerskom kontekstu. Tokom cele prošle godine ubijeno je 30 žena što znači da je ove godine broj ubistava u porastu. Smatramo da mogu postojati dva razloga za to: ili je najbrutalniji oblik nasilja nad ženama, ubistvo, femicid u porastu ili mediji ove godine posvećuju više pažnje ubistvima žena. Nažalost, ne postoji zvanična statistika koja bi nam dala informacije o ukupnom broju ubistava žena u partnerskom/porodičnom kontekstu. Jedini izvor za sada su mediji, do kojih ne mora da stigne svaka vest o ubistvu. Takođe, "tamnu brojku" čine sve one žene koje su podlegle povredama nastalim tokom dugogodišnjeg nasilja koje su trpele.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Srbija i Evropa

Srbija i Evropa

Ubistva žena i suicid

Jedan od aspekata ovog fenomena je i činjenica da neki muškarci kad ubiju ženu, odluče da ubiju i sebe. Prema podacima od ove godine, u Srbiji je 14,28 odsto učinilaca ubilo i sebe, dok je 7,14 odsto njih to pokušalo. Iskustva organizacija iz drugih zemalja koje se bave femicidom i analiziraju ovaj fenomen pokazuju slične rezultate.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine