"Razvoj međunarodnog sistema zaštite kulturnih i prirodnih dobara doživljava svoj procvat posle Drugog svetskog rata, osnivanjem UNESCO-a i drugih odgovarajućih međunarodnih organizacija. Ovu fazu razvoja sistema karakteriše, u prvom redu, usvajanje, pod okriljem UNESCO-a, Konvencije za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba (Hag, 1954), odnosno od Generalne konferencije UNESCO-a - Konvencije o merama za zabranu i sprečavanje nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara (Pariz, 1970), što je novina u međunarodnim odnosima.

KONVENCIJA

ZA ZAŠTITU KULTURNIH DOBARA U SLUČAJU ORUŽANOG SUKOBA (fusnota)

Sačinjena u Hagu, 14. maja 1954.

Visoke Strane Ugovorenice,

Konstatujući da su kulturnim dobrima, u toku poslednjih oružanih sukoba, bila naneta teška oštećenja, i da su ona, usled razvitaka ratne tehnike sve više ugrožena od razaranja;

Ubeđene da štete nanete kulturnim dobrima, ma kome narodu ona pripadala, predstavljaju štetu kulturnog nasleđa celog čovečanstva, budući da svaki narod daje svoj doprinos svetskoj kulturi;

Smatrajući da je čuvanje kulturnog nasleđa od velike važnosti za sve narode sveta i da je važno osigurati ovom nasleđu međunarodnu zaštitu;

Rukovođenje principima zaštite kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, koji su postavljeni u Haškim konvencijama iz 1899. i 1907. godine i Vašingtonskom Paktu od 15. aprila 1935. godine;

Smatrajući da bi zaštita ovih dobara mogla biti efikasna samo ako je organizovana još za vreme mira i to kako nacionalnim, tako i međunarodnim merama;

Rešene da preduzmu sve moguće mere u cilju zaštite kulturnih dobara;

Saglasile su se sa sledećim odredbama:

Konvencija za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba

Glava 1

Opšte odredbe o zaštiti

Član 1

Definicije kulturnih dobara

Saglasno cilju ove Konvencije, kulturnim dobrima se smatraju, bilo kakvo da je njihovo poreklo ili njihov sopstvenik:

a) pokretna ili nepokretna dobra, koja su od velikog značaja za kulturnu baštinu svakog naroda kao: spomenici arhitektura, umetnosti ili istorije, verski ili laički, arheološka mesta, skup građevina koje su kao celina od istorijskog ili umetničkog interesa, umetnička dela, rukopisi, knjige i drugi predmeti umetničkog, istorijskog ili arheološkog interesa, kao i naučne kolekcije i važne kolekcije knjiga, arhiva, ili reprodukcija napred navedenih dobara;

b) Zgrade čija je glavna i efektivna namena da čuvaju ili da izlažu pokretna kulturna dobra navedena u alineji a) kao: muzeji, velike biblioteke, arheološka skladišta, kao i skladišta određena za sklanjanje pokretnih kulturnih dobara navedenih u alineji b) u slučaju oružanog sukoba;

c) centri u kojima se nalazi značajni broj kulturnih dobara koja su navedena alinejama a) i b), takozvani centri u kojima su sakupljeni kulturni spomenici.

Član 2

Zaštita kulturnih dobara

Zaštita kulturnih dobara, saglasno ciljevima ove Konvencije obuhvata čuvanje i poštovanje ovih dobara

Član 3

Čuvanje kulturnih dobara

Visoke Strane Ugovorenice se obavezuju da pripreme, još za vreme mira, čuvanje kulturnih dobara, koja se nalaze na njihovoj sopstvenoj teritoriji od predviđenih posledica oružanog sukoba, preduzimajući mere koje one smatraju neophodnim.

Član 4

Poštovanje kulturnih dobara

1) Visoke Strane Ugovorenice se obavezuju da poštuju kulturna dobra koja se nalaze kako na njihovoj sopstvenoj teritoriji tako i na teritoriji drugih Visokih Strana Ugovorenica, uzdržavajući se od upotrebe ovih dobara, njihovih sredstava za zaštitu, kao i njihove najbliže okoline, u svrhe koje bi mogle izložiti ova dobra razaranju ili šteti u slučaju oružanog sukoba kao i uzdržavajući se od svakog neprijateljskog akta uperenog protiv ovih dobara

(...)

4) One će se uzdržavati od svake represivne mere uperene protiv kulturnih dobara.

5) Visoka Strana Ugovorenica se ne može osloboditi obaveza navedenih u ovom članu prema drugoj Visokoj Strani Ugovorenici pod izgovorom da ova poslednja nije preduzela mere predostrožnosti propisane u Članu 3.

Član 5

Okupacija

1)Visoke Strane Ugovorenice, koje okupiraju u celini ili delimično, teritorije druge Visoke Strane Ugovorenice, dužne su, koliko je to moguće da pomažu napore nadležnih nacionalnih vlasti na okupiranoj teritoriji kako bi se osigurala zaštita i održavanje kulturnih dobara.

2) U slučaju potrebe hitne intervencije radi očuvanja kulturnih dobara koja se nalaze na okupiranoj teritoriji, a koja su oštećena usled vojnih operacija iako nadležne nacionalne vlasti nisu u mogućnosti da preduzmu takve mere, okupaciona sila će, koliko je to moguće i u uskoj saradnji sa ovim vlastima, preduzeti najpotrebnije mere za njihovo očuvanje.

3) Svaka Visoka Strana Ugovorenica, čiju vladu članovi otpora smatraju kao svoju legitimnu vladu, skrenuće im, ako je moguće pažnju na obavezu ispunjavanja ovih odredaba Konvencije, koje se odnose na poštovanje kulturnih dobara.

Član 6

Obeležavanje kulturnih dobara

Shodno odredbama člana 16, kulturna dobra mogu biti označena jednim znakom raspoznavanja, kako bi se olakšala njihova identifikacija.

Član 7

Mere vojne prirode

1) Visoke Strane Ugovorenice obavezuju se da unesu još za vreme mira, u svoje vojne pravilnke ili instrukcije odredbe kojima bi se osiguralo ispunjavanje ove Konvencije, kao i da vaspitaju još za vreme mira, osoblje svojih oružanih snaga da poštuju kulturu i kulturna dobra svih naroda.

2) One se obavezuju da pripreme ili ustanove još za vreme mira, kod svojih oružanih snaga službe ili stručno osoblje čiji će zadatak biti da pazi na poštovanje kulturnih dobara, kao i da sarađuje sa civilnim vlastima, koje su odgovorne za očuvanje ovih dobara."

Izvod iz knjige Vladimira Brguljana, Međunarodni sistem zaštite kulturnih i prirodnih dobara (Zagreb-Beograd, 1985, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Zagreb, Koordinacioni odbor republičkih i pokrajinskih zavoda za zaštitu spomenika kulture i zavoda za zaštitu prirode SFRJ)

Fusnota: Ovu Konvenciju ratifikovala je naša zemlja Zakonom o ratifikaciji Konvencije za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, koji je usvojila Savezna narodna skupština na sednici Saveznog veća od 28. decembra 1955, a proglašen Ukazom Predsednika Republike od 29. 12. 1955. godine (objavljen u Dodatku "Međunarodni i drugi sporazumi", br 4 od 2. 4. 1956. "Službeni list FNRJ"). Istim Zakonom ratifikovani su i Pravilnik za izvršenje Konvencije za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba i Protokol o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, koji su sastavni delovi Konvencije.