| MERIDIJANI |
Vreme vanredno izdanje broj 4, 7. april 1999. |
Peking Poseta Kineski premijer Džu Rongđi, poznat po izrazitoj veštini u vođenju unutrašnje politike, suočiće se sa najvećim diplomatskim testom u karijeri prilikom zvanične posete SAD od 6. do 14. aprila. Naime, u SAD jača klima nepoverenja prema Kini, pa se veruje da će poseta kineskog premijera, inače prva poseta ovakve vrste u proteklih petnaest godina, biti nalik na hod po tankoj žici diplomatskih odnosa. "Američko javno mnjenje toliko je antikineski raspoloženo u ovom trenutku da dolazi u zmijsko gnezdo", izjavio je Dejvid Šamo, direktor Odseka za kinesku politiku na uglednom Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu. Džu će, osim Vašingtona, posetiti i Los Anđeles, Denver, Čikago, Njujork i Boston. Iako brižljivo planirana, dnevni red posete relativno je sažet. Kineski premijer se nada da će se kući vratiti sa ekološkim sporazumom u džepu koji je ranije bio dogovoren sa američkim potpredsednikom Gorom. U srži zahladnelih odnosa nalazi se kinesko nezadovoljstvo zbog američke inicijative da se u okviru UN-a pokrene debata o poštovanju ljudskih prava, dok SAD potresa špijunska afera vezana za navodno kinesko špijuniranje američke tehnologije. Uz to, Kina je izrazito nezadovoljna prisustvom američkih eksperata u Severnoj Koreji, zaduženih za proveru nuklearnih kapaciteta ovog kineskog suseda. Po uverenju Pekinga, ovakav bilateralni dogovor između SAD i S. Koreje može samo destabilizovati region, i još više oslabiti kinesko-američke odnose. Nadalje, Peking oštro kritikuje agresiju NATO snaga na Jugoslaviju i zahteva prekid ovog "varvarskog čina". Član kineske Akademije društvenih nauka, ekspert za američku politiku kaže da su "nesuglasice neizbežne u svakom odnosu, pa tako i između dve zemlje". "Ali", dodaje ovaj ekspert: "SAD ne žele pogoršanje odnosa, i možemo reći da je saradnja dobra." Američki eksperti za kinesku politiku, međutim, ne slažu se sa ovakvom ocenom. Šamo tvrdi da odnosi između dve zemlje ni najmanje nisu dobri. "Stanje se drastično razlikuje od onog u koje kineski premijer želi da veruje, da je reč o pokušaju male grupe antiamerički nastrojenih Kineza da podriju inače dobre kinesko-američke odnose." Kineski premijer svakako će biti suočen sa nizom neprijatnih pitanja vezanih za odnose sa Tibetom, Tajvanom i ljudskim pravima. Kako nezvanično primećuju članovi Stejt dipartmenta, kineski premijer još nije dorastao međunarodnim odnosima, njegova veština je znatno veća na pitanjima unutrašnje politike. Ipak, Peking veruje da će poseta biti izrazito uspešna, poput one koju je Džu Rongđi upriličio Americi 1990. godine u svojstvu gradonačelnika Šangaja. Tbilisi Kengur Gruzijski predsednik Eduard Ševaranadze primio je na dar kengura od jednog australijskog farmera, kao izraz dubokog poštovanja prema predsednikovom liku i delu. "Ovo je poklon čoveku koji je mnogo učinio na uspostavljanju i širenju demokratije, i predstavlja simbol koraka u svetlu budućnost", stajalo je u pismu darodavca. Kengur koji će u maju napuniti godinu dana, dobio je ime Reforma, a novi dom biće mu u predsedničkoj palati. Gruzijski predsednik zahvalio se darodavcu i pozvao ga da poseti Gruziju. Pjongjang Glad Ima oko sedam godina, ali kao da joj je dvanaest. Može se smatrati srećnom jer je izbegla sigurnu smrt od gladi u Severnoj Koreji. Sada prilazi turistima koji sa kineske strane mosta preko reke Tumen fotografišu prizore iz Severne Koreje. Otac joj je umro pre nekoliko godina, verovatno od gladi, kako kaže. Sestra joj se udavila dok je pokušala da prepliva reku. Pokušava da ne misli na majku koja, verovatno, umire sporom smrću od gladi. "Zašto?", pita se. Kim (na slici) je tipično dete iz Severne Koreje koje se može sresti duž kineske granice. Za razliku od starijih koji se radije kriju, u strahu od odmazde kod kuće, deca se nadaju da će njihovi bledi osmesi izmamiti sažaljenje, i da će im turisti udeliti neku milostinju. SAD i Severna Koreja su prošle nedelje postigle dogovor prema kome će Koreja dozvoliti američkim posmatračima da istraže poligone za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Za uzvrat im je obećano nekoliko hiljada tona pomoći u hrani, ali je pitanje koliko će to biti od koristi. U Severnoj Koreji, naime, u nekoliko poslednjih godina broj onih koji umiru od gladi dramatično raste. Razlog nije samo to što je proizvodnja hrane sve manja, već i to što je, kako tvrde oni koji uspeju da pređu granice ove duboko samoizolovane zemlje, njena redistribucija strogo kontrolisana. Hranu, osim vojnika, dobija uski sloj privilegovanog establišmenta, dok deca koja žive duž reke Tumen, nikada nisu ni videla ništa od onoga što kao humanitarna pomoć stiže sa raznih strana sveta. |
|