Politička scena kosovskih Albanaca

Konflikt frakcija i zastupništvo velikih sila

Nema sumnje da Ibrahim Rugova, kao i još neki albanski političari koji su ostali na Kosovu, mogu računati na podršku stanovništva, posebno onog u većim gradovima, kada se politika ponovo vrati u Prištinu

Dok pregovori o rešavanju krize na Kosovu ulaze u završnu fazu, sve je upadljivije odsustvo političkih predstavnika kosovskih Albanaca u tom procesu. Jesu li lideri stranaka sa Kosova, kada je reč o međunarodnom planu, pristali na svojevrsno zastupništvo zemalja koje učestvuju u napadu na SRJ i neposredno učešće u politici, kada je reč o ovdašnjoj sceni, ostavili za neka bolja vremena?

Iako se iz svakojakih razloga ni ranije nije odlikovala preteranom živahnošću, kosovska politička scena je posle prvog bombardovanja doživela "totalan kolaps", kako to u jednoj nedavnoj analizi konstatuje Škeljzen Malići. Talas izbeglica sa Kosova ka Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori poneo je sa sobom i neke kosovske političare, drugi su se zatekli u inostranstvu i tamo ostali, a neki su odlučili da "budu s narodom", poput lidera Demokratskog saveza Kosova (DSK), Ibrahima Rugove i političkog predstavnika ilegalnog UČK-a u ostavci Adema Demaćija.

Početak bombardovanja označio je i konačan razlaz dve struje na dotadašnjoj političkoj sceni Kosova, one koju predvodi Ibrahim Rugova i one na čijem je čelu Hašim Tači. Lider DSK-a je ostao u Prištini i njegovo pojavljivanje na ovdašnjoj televiziji, kao i susreti sa Slobodanom Miloševićem i njegovim najbližim saradnicima iz Srbije i savezne vlade, tumačeno je u svetu na različite načine. Zapadni mediji dovodili su u sumnju dobrovoljnost njegovih istupa i zalaganje za obustavu bombardovanja, špekulišući o navodnom "kućnom pritvoru" u kome ga drži policija, o tome da je bio "ucenjen" ili "drogiran", već u zavisnosti od toga o kom je mediju reč.

Upravo u tom periodu, lider UČK-a Hašim Tači krenuo je u političku inicijativu. Proglašena je "vlada Kosova u egzilu" na čijem je on čelu, a pridružuju mu se i predstavnici frakcije DSK-a koja se i ranije protivila Rugovinoj politici, pre svega krilo okupljeno oko Edite Tahiri, koja je kod Rugove vodila spoljno-političke poslove. Prema mišljenju nekih analitičara, reč je o "preuranjenom potezu", a taj zaključak se bazira na činjenici da nova, samoproklamovana vlada nije dobila očekivanu (javnu) podršku ključnih zemalja sveta. Tačijevu "vladu Kosova" priznala je samo zvanična Tirana, a poznavaoci smatraju da nije sastavljena od imena koji uživaju ugled u međunarodnim političkim krugovima.

Kao ilustracija Tačijevog trenutnog rejtinga mogu poslužiti i formulacije u agencijskim izveštajima o njegovom susretu sa ministrima Evropske unije prošlog ponedeljka u Briselu. Naglašava se da su sa Tačijem razgovarali kao sa "jednim od potpisnika sporazuma iz Rambujea i činiocem u mogućem raspletu kosovske krize", bez titulisanja.

Možda je na oprez međunarodne zajednice uticala i činjenica da je Ibrahim Rugova 5. maja nesmetano napustio Prištinu i obreo se u Rimu. Po obilasku nekih evropskih prestonica i susreta sa tamošnjim državnicima, Rugova se obreo u Bonu. Očekivalo se da će tu i ostati, posebno zbog, kako se smatra, ponovnog zbližavanja sa Bujarom Bukošijem, predsednikom njegove "vlade u egzilu". Problemi bezbednosti su ga ipak naterali da se vrati u Italiju. Premijer D'Alema rekao je tim povodom da "Rugova predstavlja svoj narod, koji ga je izabrao, i razvijaće svoju političku inicijativu u inostranstvu sve dok ne bude mira. Zatim će se vratiti u svoju zemlju". Uz pomenuto, nije zgorega konstatovati i činjenicu da je Ibrahim Rugova dočekan ovacijama prilikom posete izbegličkim logorima u Makedoniji.

Razlog da Rugova još "nije otpisan" od strane međunarodne zajednice možda leži i u stavu (njegove) vlade u egzilu, na čijem je Bujar Bukoši čelu, da ne prizna novoformiranu vladu u egzilu Hašima Tačija. Ni Tačijeva vlada sa sedištem u Tirani ne priznaje vladu Kosova koja je u Bonu. Osim političkih neslaganja, smatra se da je uzrok sukoba Rugovine i Tačijeve vlade i u tome ko će kontrolisati ogromnu količinu novca koju izdvajaju kosovski Albanci iz inostranstva. Objektivna nemogućnost da se preciznije "izmeri" koja od dve struje ima veću podršku onih koji bi ubuduće, kada se vrate na Kosovo, odlučivali o političkoj budućnosti dve strane, najverovatniji je razlog opreznog pristupa sveta i jednima i drugima.

Nemački ministar inostranih dela Joška Fišer rekao je posle razgovora sa Hašimom Tačijem u Bonu "da je potrebno da kosovski Albanci u te pregovore uđu sa zajedničkom pozicijom", a sam Rugova je, kako javljaju agencije, pretprošle nedelje najavio da će u Bonu "sazvati sastanak svih albanskih političkih i drugih grupacija, uključujući i UČK, da bi bila dogovorena dalja, zajednička strategija", ali do tog skupa nije došlo. Naprotiv, dve strane nastavile su da razmenjuju oštre izjave, a izostanak reagovanja ostalih političkih faktora koji su postojali na Kosovu pre početka bombardovanja samo je naglasilo činjenicu da je jedino pitanje "za" ili "protiv" Rugove ili Tačija i politike koju oni reprezentuju.

Prema relativno pouzdanim informacijama Albanskog demokratskog pokreta (ADP), Redžepa Ćosje politički više ne postoji. Sam Ćosja je po početku bombardovanja zatražio od svojih sunarodnika da "ostanu na Kosovu po svaku cenu". Kako je u jednom članku napisao Škeljzen Malići: "On je bio među prvima koji je prešao granicu Makedonije, obrijane glave i ponižen. Od tada, Ćosja ćuti." Generalni sekretar njegovog ADP-a Mehmet Hajrizi priključio se Tačiju i ušao u njegovu vladu, baš kao i Bajram Kosumi, predsednik Parlamentarne partije Kosova, koja je bila članica ADP-a koji je u novoj vladi zadužen za informisanje. Mahmut Bakali se u trenutku bombardovanja, kako se nezvanično saznalo, zatekao u Švajcarskoj gde je i sada, Hidajet Hiseni je u Albaniji, negde u Zapadnoj Evropi su Kaćuša Jašari i Ljuljeta Pulja-Bećiri, za Vetona Suroija se govori da je u Španiji, urednik lista "Zeri" Bljerim Šalja je u Skoplju, za lidera studentskog pokreta Aljbina Kurtija priča se da je uhapšen... Razume se, sve ove nezvanične informacija valja primiti sa znatnom dozom rezerve.

Na kraju, da li se odlaskom Ibrahima Rugove i drugih prominentnih političara sa Kosova i tamošnja politička scena preselila u inostranstvo? Sa takvim zaključkom ne treba žuriti, smatraju oprezni analitičari.

Političar od ugleda koji je ostao na Kosovu je Adem Demaći. Ta činjenica može odigrati značajnu ulogu u formiranju postratovske političke scene na Kosovu. U Prištini je viđen ovih dana i Idriz Ajeti, predsednik paralelne Akademije nauka Kosova, koji je bio u Rambujeu u delegaciji kosovskih Albanaca. Nema sumnje da oni, kao i još neki političari za koje se ne govori da su napustili Kosovo, mogu računati na simpatije onog dela stanovnika Kosova, uglavnom u većim gradovima, kada se politika vrati u Pokrajinu. Baš kao što će i Ibrahimu Rugovi ostanak u Prištini doneti određene poene u političkom delovanju kad se postigne sporazum o prekidu bombardovanja.

Ipak, bez obzira na rasplet kosovske krize, sva je prilika da će odlučujuću reč o tome ko će preuzeti primat na političkoj sceni Kosova ipak imati međunarodna zajednica. Ili, kako to u svojoj analizi kaže Škeljzen Malići: "Glavni posao povodom statusa Kosova preuzeo je NATO i diplomate velikih sila (...). Konflikt između dve frakcije može se smatrati samo kao zauzimanje strateških pozicija u borbi za kontrolu lokalne scene na Kosovu. Nad Pokrajinom će ionako biti uspostavljen protektorat."