Sahrane u ratnim uslovima

Sve može da stane osim grobara

Radnici potvrđuju da se sahrane, kao i pre rata, obavljaju u svim vremenskim uslovima i da sahrana, jednostavno, ne može da se odgodi

Uz svakodnevno razaranje zemlje i pogibije civila, naročit odijum u javnosti izazvala je vest da je bombardovano pravoslavno groblje u Prištini. Na beogradska groblja srećom nisu padale granate, ali je sigurno da ni rodbini preminulih niti zaposlenima u JKP "Pogrebne usluge" nije svejedno kad se sahrana odvija pod vazdušnom opasnošću. Kako uopšte izgledaju poslednji ispraćaji Beograđana ovog zlog proleća?

"Bez obzira na teške uslove koji su nam nametnuti, mi svoj posao radimo kao i pre rata, bez većih problema", kaže za "Vreme" Bogdan Šarengaća, zamenik direktora za osnovnu delatnost u JKP "Pogrebne usluge". "Sahrane se ugovaraju po zahtevu građana, obavljaju se na vreme i u zakazanim terminima, bez obzira na vazdušnu opasnost. Odmah po proglašavanju ratnog stanja mi smo uveli radne obaveze za sve zaposlene i pripremili smo se da posao obavljamo u otežanim uslovima. Nemamo većih problema, osim onih koje pogađaju sve građane - prevoz, nestašica goriva i slično. Ovo preduzeće ima ogromno iskustvo, termini su usaglašeni sa Srpskom pravoslavnom crkvom, pa sveštenici pola sata pre zakazane sahrane drže opelo. Nema kašnjenja, niti odlaganja, planovi i termini se poštuju."

Kako objašnjava sagovornik "Vremena", njegovo preduzeće se sa firmom "Lasta" dogovorilo da jedan autobus svakodnevno prevozi radnike iz Crepaje do groblja na kojem su zaposleni i, po okončanju radnog vremena, vraća ih kućama. Kako kaže, 90 odsto beogradskih grobara je baš iz Crepaje. Radnici potvrđuju da se sahrane, kao i pre rata, obavljaju u svim vremenskim uslovima i da sahrana, jednostavno, ne može da se odgodi. "Sve može da stane, ali sahrana mora da se obavi", veli jedan od njih.

Ono što iznenađuje jeste podatak da broj sahrana nije povećan. Od početka rata do 12. maja na devet gradskih grobalja obavljeno je 1713 sahrana i kremacija. U periodu januar-april obavljeno je 4107 sahrana i kremacija, a u istom periodu prošle godine bilo ih je 4156.

"Mi ćemo uskoro imati statističke podatke za mesec maj, ali, po svemu sudeći, pokazaće se da broj sahrana nije veći od uobičajenog", objašnjava Bogdan Šarengaća. "Pretpostavljam da u ovim teškim vremenima ljudi u sebi nalaze neku dopunsku snagu da se bore za život. Ljudi, nažalost, ginu od bombi, sahranili smo zaposlene u RTS-u, ginu vojnici i oficiri, ali, kao što sam rekao, broj sahrana nije povećan u odnosu na period pre rata. Inače, kada je reč o vojničkim sahranama, one se odvijaju po vojnom protokolu, uz počasnu paljbu i muziku koju obezbeđuje vojska. Tačno se zna kakav je ispraćaj u skladu sa činom, i to se poštuje kao i do sada."

Prosečna cena usluga JKP "Pogrebne usluge" iznosi oko 1600 dinara (cene su pod kontrolom gradske skupštine). To podrazumeva prevoz iz pokojnikovog stana, čuvanje tela u hladnjaku na groblju, prevoz do grobnog mesta, ukop i uređenje i održavanje humke 40 dana. Cena je viša ukoliko se ispraćaj obavlja uz muziku i slično. Pogrebna oprema plaća se posebno, a cena zavisi od kvaliteta. Najniža cena sanduka je oko hiljadu dinara, a ima i višestruko skupljih. Prosečna sahrana košta oko 5500 dinara. Nova grobna mesta mogu da se dobiju samo na grobljima Nova Bežanija, Lešće, Orlovača i Zbeg. Sahrane na ostalim grobljima obavljaju se samo ako porodica pokojnika već ima parcelu. Kako kaže sagovornik "Vremena", Beograđani se najčešće sahranjuju na Novom groblju, zatim na Novobežanijskom groblju, pa na Lešću, Orlovači i Centralnom groblju. Trava na svim gradskim grobljima kosi se redovno, a sahrane se i dalje obavljaju dostojanstveno. Krađe cveća i venaca i njihova preprodaja u nadležnosti su policije i inspekcije. Ni u ovom slučaju rat ništa nije promenio.