Imrali

Izvinjenje

Prvog dana suđenja za izdaju, vođa Kurda Abdulah Odžalan glasom prepunim emocija izvinio se za počinjena nedela i izjavio da je spreman da obustavi gerilski rat protiv turskih vlasti ako mu vlada dozvoli da svoje snage pretvori u političku partiju. Odžalan je u govoru koji je trajao oko četrdeset minuta priznao da on i njegove snage stoje iza svih ubistava koja im se u tužbi pripisuju ali je i dodao: "Mogao bih da nabrojim mnoge druge zločine koje optužba nije ni spomenula. Želim da svoj život posvetim zbližavanju Turaka i Kurda. Želimo da obustavimo oružane sukobe i ostvarimo demokratiju, tako da PKK ravnopravno učestvuje u političkom životu Turske. Želim da sa Republikom Turskom radim na postizanju mira i jačanju bratstva. Za prošlost sam potpuno kriv. Ali, sada je potrebna spremnost obe strane da se zaustavi krvoproliće. Znam da moje reči možda dolaze prekasno, ali šta da se radi? Za Kurde je demokratija najbolje utočište." Odžalanove reči podjednako su zapanjile i Turke i Kurde. Već više od deset godina Odžalana turske vlasti opisuju kao hladnokrvnog i brutalnog ubicu, fanatika koji je spreman na sve samo da bi razorio republiku.

Suđenje Odžalanu odvija se pod jakim bezbednosnim merama na pustom ostrvu Imrali, na kome se neprijatelj turske države broj jedan nalazi od hapšenja u Keniji u oktobru prošle godine. Nakon hapšenja Odžalan je bio nedostupan punih deset dana, nakon čega su mu vlasti dozvolile povremene kontakte sa advokatima. Mnoge organizacije posvećene borbi za ljudska prava izricale su česte kritike na tretman koji Odžalan uživa kao zatvorenik. Sumnjalo se i da je izložen policijskoj torturi. Sve slične optužbe vlasti su oštro demantovale. "Odžalan ima pravo na advokate kao i svaki drugi optuženi, i to mu pravo nije bilo uskraćivano", izjavio je turski premijer Edževit. Ipak, zbunjeni Odžalanovim izlaganjem, dvojica branilaca napustila su sudnicu, očigledno ne prihvatajući promenu strategije odbrane, ako su uopšte i imali prilike da je sa optuženim razrade. Optužnica tereti Odžalana za osnivanje radničke partije Kurdistana (PKK) 1978, započinjanje oružanih sukoba 1984. i organizovanje vojničke obuke za kurdsku gerilu na teritorijama Sirije, Libana i ostalih zemalja. Optužnica tereti vođu pobunjeničkih Kurda za smrt velikog broja policajaca, vojnika, oficira i civila. I pre nego što je suđenje počelo, prevladavalo je uverenje da će Odžalan sigurno biti osuđen, najverovatnije na smrtnu kaznu. Međutim, nije izvesno da li bi se najstroža kazna i izvršila, jer u Turskoj nije bilo pogubljenja još od 1984. U senci suđenja, na jugoistoku zemlje nastavljaju se borbe između turskih vlasti i kurdskih pobunjenika, a tokom poslednjih sukoba živote je izgubilo više od deset Kurda.

Suđenje Odžalanu predstavlja veliki test za tursku demokratiju, i od presude umnogome zavise odnosi između turskih vlasti i kurdske manjine. Kurdi, koji osim u Turskoj žive i u susednim državama, u ratu su sa turskim vlastima već petnaest godina, tokom kojih je u sukobima živote izgubilo više od trideset hiljada ljudi. Borba protiv kurdske gerile Tursku je koštala više od 100 milijardi dolara.

Voroždenje

Virus

Moskovski naučnici su se 1988. godine uputili na izazovnu misiju u Uzbekistan. U velikoj žurbi i najstrožoj tajnosti iz Sverdlovska su prebacili hiljade tona bakterija antraks (koje se koriste u izradi zabranjenog biološkog naoružanja) u džinovske čelične kontejnere, zalili ih varikinom i prevezli vozom do hiljade kilometara dalekog Voroždenja, pustog ostrva u Aralskom moru. Količina bakterija bila je dovoljna da uništi čitav svet, i to nekoliko puta. Vojska je zatrpala smrtonosni tovar, a Moskva se ponadala da je time sahranjena ogromna pretnja. No, dok je Gorbačov jačao veze sa Zapadom, američka obaveštajna služba otkrila je da SSSR proizvodi velike količine smrtonosnih bakterija. Da bi pobili ove optužbe, Sovjeti su na brzinu obustavili programe za izradu bakteriološkog oružja. Ostrvo Voroždenje bio je prirodni izbor za skladištenje opasnog materijala. Pre nego što su ga sovjetske trupe zauvek napustile 1992. godine, ostrvo je korišćeno kao jedna od najvećih baza za ispitivanja na otvorenom. Ostrvo koje pripada Uzbekistanu i Kazahstanu danas predstavlja najveće groblje bakterija antraks. Za obaveštajnu službu SAD, međutim, ono je rudnik zlata. Na poziv uzbekistanskih i kazahtsanskih naučnika, američki vojni istraživači tajno su posećivali Voroždenje u poslednjih nekoliko godina. Njihovi nalazi zapanjili su stručnjake. Uzorci zemljišta pokazali su da su mnoge spore, uprkos merama predostrožnosti i činjenici da su bakterije temeljno uništavane varikinom i da zatrpane leže već preko decenije, preživele. Ovi nalazi su uznemirili Kazahstance, a naročito Uzbekistance, koji na ostrvu istražuju nalazišta nafte. Uz to, ostrvo se zbog loše politike navodnjavanja sovjetskih vlasti neprekidno smanjuje, i uskoro se može očekivati da se pretvori u poluostrvo, jer se predviđa da će se spojiti sa kopnom. Uzbekistanski i kazahstanski stručnjaci strahuju da će se spore "osloboditi" iz kontejnera, i početi da šire zaraze. S druge strane, američki stručnjaci strahuju da će nakon pripajanja kopnu, ostrvo biti lakše dostupno raznim terorističkim grupama, koji će preživele spore pretvoriti u smrtonosno oružje.

Kairo

Barbika