Kašmir

Rat radi rata

Ukazivati na spoljnog neprijatelja, kao na krivca za opšte siromaštvo, nedostatak ozbiljnog ekonomskog programa i programa političke demokratizacije, jeste malo nemoralno, ali deluje. Ako se pri tom iscenira još nekakav rat - tim bolje

Milijardu i dvesta miliona ljudi, osam stotina naroda, 52 godine trvenja, tri religije, dve države, jedna sporna teritorija. Džamu i Kašmir (puno ime indijske savezne države) bio je, već dva puta tokom dvadesetog veka, poprište ratova petine celokupnog čovečanstva, čime se ne mogu pohvaliti ni Alzas, ni Galicija. Taj rekord, međutim, nije sprečio Indiju i Pakistan da još jednom okušaju snage. Ovoga puta obe države raspolažu nuklearnim oružjem dovoljnim za uništenje ostatka sveta.

PRAVOVREMENA INTERVENCIJA: Indijski vojni izvori tvrde da su početkom maja registrovani učestali prelasci preko 720 kilometara duge kontrolne linije razdvajanja, koju su 1972. godine zacrtali Indira Gandi i Zulfikar Ali Buto. Navodno, oko 600 gerilaca ušlo je u područja pod indijskom kontrolom, s ciljem da podignu "sveopšti muslimanski ustanak". Još nešto više od 400 njih, planira prodor duž planinskih tesnaca. Izostanak "pravovremene intervencije" mogao je prouzrokovati totalni haos i početak verskog rata, tvrde indijski generali u Nju Delhiju.

Srećom, "pravovremena intervencija" nije izostala, pa izveštaji govore o svega nekoliko stotina mrtvih i desetinama hiljada raseljenih lica. Delhi je prošlog utorka odlučio da prvi put u mirnodopskom periodu upotrebi ratno vazduhoplovstvo, kao podršku kopnenim trupama. Posle serije bombardovanja seoskih uporišta separatista, armija je saopštila da je neprijatelj "na umoru". Zapovednik indijskog garnizona u graničnom pojasu general-potpukovnik H. M. Hana rekao je da njegove snage zauzimaju znatne delove teritorije od separatista i da će "sigurno pobediti". Hana je dodao da je do tada "likvidirano oko 400 uljeza".

Dva dana kasnije, indijski jurišni avion francuske proizvodnje tipa "miraž 2000" oboren je iznad Pakistana, protivavionskom raketom. Drugi "miraž", njegov par (napadačka taktika borbenih aviona podrazumeva letenje u paru), srušio se dok je pokušavao da obezbedi lokaciju pada i evakuaciju pilota. Ista sudbina zadesila je i spasilački helikopter, koji je oboren raketom američke proizvodnje tipa "stinger", ispaljenom sa ramena. Pretpostavlja se da su pilot drugog aviona i kompletna posada helikoptera poginuli, dok je pilot prvog "miraža", poručnik Načiketa, zarobljen blizu Karačija. Sličan incident navodne povrede vazdušnog prostora i pored jasnog upozorenja dogodio se u subotu, samo na drugoj strani, izvestila je agencija Rojter, pozivajući se na izjavu neimenovanog visokog oficira. Indijske protivavionske baterije otvorile su vatru na pakistanski lovac tipa F-16. Letelica je odgovorila na napad, a potom se neoštećena vratila u pakistanski vazdušni prostor. Zvanični Islamabad demantovao je izveštaje Rojtera. Portparol armije, brigadni general Rašid Kereši, izjavio je da u uzdržanost Pakistana ne treba sumnjati, te da sa njihove strane neće biti agresije.

ČEKAJUĆI MIR: Pakistanski premijer Navaz Šarif je istu poruku preneo svom indijskom kolegi Atalu Behariju Vadžpajiju, u telefonskom razgovoru u petak. Šarif je naglasio da Islamabad nema apsolutno ništa sa ustankom u Kašmiru i da se narod tamo spontano pobunio protiv nedostatka verske tolerancije. Pakistanski premijer ponudio je da na mirovne razgovore u Delhi tokom naredne sedmice pošalje svog ministra inostranih poslova Šartaja Aziza, što je Vadžpaji prihvatio, uz uslov da Islamabad smesta prekine podršku separatistima.

Istovremeno, Indija je započela novu kopnenu ofanzivu na separatiste. Armijski portparol general-major Sing rekao je u subotu da je pakistanska vojna knjižica pronađena kod jednog od poginulih gerilaca, ali ona nije prikazana na brifingu u Šrinagaru, glavnom gradu Džamua i Kašmira. Umesto toga, objavljeno je da je Delhi izgubio 47 vojnika od početka sukoba. Gerilci u okruzima Kargil i Dras poručuju da se neće predati. Zapovednik Harakatul-ul mudžahedina, jedne od četiri separatističke milicije, Fazarul Reman Halil izjavio je da su njegovi borci "došli u Indiju da tamo ostanu". On je savetovao Delhiju da se uzdrži od akcija, a slično su postupili, doduše sa drugih pozicija, i Sjedinjene Države, Rusija, Kina...

Tri (super)sile odavno drže ključ bezbednosti regiona. Na nagovor i uz podršku jednih, drugih ili trećih, Indija i Pakistan su već dva puta ratovali za Kašmir. Mada je sve počelo prilično sumnjivom odlukom, sa stanovišta legitimiteta, hinduističkog vladara pokrajine sa većinskom muslimanskom populacijom da se ujedini sa Indijom, a ne sa Pakistanom, sporadični okršaji ne prestaju. Prethodni sukobi mahom su trajali veoma kratko, uz borbe srazmerno malog broja vojnika, a okončani su odlukama Saveta bezbednosti UN-a. Danas je, međutim, jasno da se ne radi samo o pograničnom koškanju, već o eventualnom početku nuklearnog rata.

Indija je prva razvila nuklearni program, uz pomoć tadašnjeg Sovjetskog Saveza, i testirala A-bombu, u maju 1974. godine, ali je objavila da svoje potencijale neće upotrebljavati u vojne svrhe. Pre dvanaest meseci Delhi je izveo pet (3+2) nuklearnih proba u pustinjskoj državi Radžastan, blizu pakistanske granice, na šta je samo nekoliko dana kasnije zvanični Islamabad, pomognut kineskom tehnologijom, odgovorio sa šest proba (5+1). Tada je očajanje vojnih šefova dveju zemalja kulminiralo: imaju nuklearne glave, ali ne i rakete koje bi ih mogle nositi, pa je nastao ubrzan razvoj projektila povećanog srednjeg dometa, nekonvencionalnog punjenja. Sada su srećni - mogu da pogode svaki kvadratni metar na teritoriji suseda - bez obzira na ekonomske sankcije UN.

No, postavlja se pitanje odakle toliko interesovanje za rat, na obe strane, koje bi, da je malo razuma u kabinetima u Delhiju i Islamabadu, trebalo da pospešuju međusobnu saradnju. Odgovor je pomalo skandalozan: nacionalističke vlade u prestonicama Indije i Pakistana nalaze se u dubokim krizama. Vadžpaji je pre mesec dana podneo ostavku, Sonja Gandi, snaha pokojne Indire Gandi, vodi u predizbrnoj trci, a Šarifova pozicija, i pored sudske presude protiv Benazir Buto, kćerke pokojnog Zulfikar Alija, nije sasvim sigurna. Ukazivati na spoljnog neprijatelja, kao na krivca za opšte siromaštvo, nedostatak ozbiljnog ekonomskog programa i programa političke demokratizacije, jeste malo nemoralno, ali deluje. Ako se pri tom iscenira još nekakav rat - tim bolje.