Zona sumraka
Zakasneli vodič
Čega god da se prihvatim, prihvatim se prekasno. Napišem knjigu "Vodič kroz ratni vihor", u štampariji nešto zapne, i gle, u Beograd stižu Černomirdin i Ahtisari... Kao što cigareta upaljena na autobuskoj stanici dozove autobus koga dugo nije bilo, tako moj prvenac - nesuđeni bestseler koji je trebalo da se prodaje svuda gde se dele bonovi - priziva glasnike mira.
I izdavač i ja radujemo se primirju, nismo ratni huškači, nismo profiteri, nećemo biti ni ratni nostalgičari; premda bismo se miru još više radovali da je barem prvo izdanje "Vodiča" planulo.
Zamišljen kao pomagalo koje bi u ludilu rata trebalo da ima svaka kuća, "Vodič" nabraja bezmalo sve ono čemu bi građani morali pribeći da bi im rat, kad je već i do rata došlo, ostao u lepoj uspomeni.
"Vreme" objavljuje savete iz poglavlja XXVII (tom I) da bi se njegovi čitaoci prvi upoznali sa ovim izdavačkim promašajem, ali i da bi lakše pregrmeli dane koji nas ipak dele od dana pobede.
847. Naslađuj se mišlju o kilovatima koje si uštedeo otkako je elektroprivreda izubijana, preračunaj te kilovate u dinare i pravi spiskove stvari koje ćeš tako ušparanim parama kupiti kad dođe sloboda i kad se otvore radnje.
848. Zarobi barem jednog katapultiranog pilota, postupaj sa njim čovečno, pokaži da ti je Ženevska konvencija na srcu; napomeni mu, koliko ti tvoj engleski dopušta, kako ovo nije prvi put da mi spasavamo američke pilote, omogući mu da se na tvoj račun javi svojima u Severnu Karolinu, slikaj se sa njim, za uspomenu mu oduzmi metalnu pločicu sa onog njegovog nabildovanog vrata, predaj ga napokon najbližoj stanici milicije. Nećeš okrvaviti ruke, a osećaćeš se dobro, mnogo bolje nego sam pilot.
849. Kupi što više
izlaznih taksi. Inostranstvo se jeste kompromitovalo, i malo ko danas odlazi u njega,
ali mi taksu i ne plaćamo zbog inostranstva, niti je plaćamo inostranstvu: to je način
na koji se mi svojoj zemlji izvinjavamo što ćemo izvesno vreme biti napolju. Svota koju
naša zemlja zbog rata gubi na izlaznim taksama sigurno će ući u ratnu štetu koju će
počinilac imati da plati, ali državi treba pomoći onda kad joj je najteže. A to je,
nadam se, sada. Tebe niko ne sili da izađeš iz zemlje zato što si platio taksu:
priznanice mogu presavijene da čekaju u pasošu i deset godina ako treba. Možeš i nikad
da ih ne iskoristiš. Ali, ulažući u taksu - ulažeš u budućnost, potpomažeš
privredni preporod, sebe obavezuješ da ćeš preživeti rat, sebi pričaš da će sve
biti kao nekada.
850. Budi u okviru svojih mogućnosti lep, budi šlang kao drug Tito u vreme prošlog rata. Nipošto se u vreme ratnih dejstava nemoj ugojiti, naprotiv, gledaj da sebe dovedeš u što tešnju vezu sa epohom. Maršal nikad nije tako dobro izgledao kao u vreme NOB-a, kad su mu one njegove jabučice onako iskočile. Ne dopusti da u porodični album ili u svetsku javnost dopre tvoja slika na kojoj izgledaš kao da te se kataklizma nije nikako dotakla.
851. Zaštiti svojim telom neki objekat, i to ne kad je vazdušna opasnost, nego baš onda kad se čini da objektu ne preti nikakav udar. U više navrata sam šetao pored trafo-stanice u Bežaniji i fakat je da tada na ovo postrojenje nije pala nijedna bomba niti raketa. Jedne večeri sam se tuširao, trafo-stanica je prvi put pogođena, nedelju dana kasnije otišao sam kod Saše Markovića, neprijatelj je ponovio manevar. Ne prebacujem sebi što nisam stalno bio živi štit, to pojedinac ne može da čini bez prestanka i bez predaha, ali ako sam makar malo svojim ranijim šetnjama pored trafoa doprineo da Beograd ima struje, ja sam zadovoljan.
852. Savladaj neku novu veštinu, napravi goblen ili šlingeraj sa motivima iz života rukovodilaca (polaganje ministarske zakletve; prva pričest, ako je reč o funkcioneru SPO-a). I tako imaš previše vremena, ovekoveči ovaj trenutak, utkaj sebe u istoriju.
853. Pomozi PTT Srbiji, piši prijateljima i rodbini, šta god o njima mislio. Šaljući pisma iskazuješ poverenje ovoj službi, kupujući marke postaješ jedan od njenih sponzora. Jednoga dana neko će ta pisma naći, možda ćeš, makar post mortem, biti proglašen utemeljivačem epistolarne ratne književnosti u Srba. Da i ne govorimo kako bi pismo, uprkos ratnome vihoru, moglo stići adresatu baš u času kad on misle da ga je i bog zaboravio.
854. Sa decom se igraj vremeplova, daj im da uz voštanicu čitaju i prepisuju Sveto pismo, ponavljaj im da je Hilandar tek nedavno dobio struju, pričaj im kako si se ti školovao uz petrolejku, podsećaj ih na podvižništvo onolikih monaha, pričaj im o sebi i o Svetom Savi sve dok u polumraku ne opaziš da im je dosta i tebe i Svetog Save.
855. Kad god nema struje pomozi ženi da opara koji stari džemper u svrhu štrikanja čarapa za borce i sirotinju koja je prateća pojava svakoga rata. Da se ovome pribegavalo od prvog nestanka struje, u zemlji bi danas bilo oko 800.000 kilometara pređe spremne za dalju preradu.
856. Naše rukovodioce, ako već imaš struje, gledaj sa izrazitom simpatijom: ko nam osim njih danas drži stranu? U sebi za to vreme slobodno misli: a sa vama ćemo posebno razgovarati kad odu gosti.
857. Navedi neki proizvoljan datum kad god nabasaš na nekoga ko se prsi da zna tačan datum završetka rata (na takve nailaziš više puta dnevno). Tim dosadnim i neumornim sveznalicama kaži nešto nadmoćno, nešto neočekivano. Kaži da se rat završio 11. V u 13:00. Otada nas bomarduju kju-kluks-klanovci koji su se oteli masonskoj kontroli. Komanda NATO-a čini sve što je u njenoj moći ne bi li te vojne ekstremiste nekako obuzdala. Sve se to, podvuci, čuva kao najstroža tajna.
858. Misli na druga Lenjina i ne oplakuj svaku razbijenu trafo-stanicu ili fabriku. Kad god neko od naših postrojenja ode na smetlište istorije, znaj da si korak bliži budućnosti koju je vođa revolucije onako sažeto prikazao: Industrijalizacija+ Elektrifikacija=Socijalizam.
Ljubomir Živkov
