Na marginama finala Lige šampiona
Trijumf s neba
I pre trijumfa nad Bajernom, u 103 sekunde nadoknade vremena, Mančester junajted je bio najbogatiji klub sveta, a sada će njegova kasa biti još punija
U sredu 26. maja do 20.45,
akcije Mančester junajteda na londonskoj berzi vredele su 623,4 miliona funti ili, ako
vam je zgodnije, milijardu dolara. Kada je već u 5. minutu finala Mario Basler lepim
golom iz slobodnog udarca doveo Bajern Minhen u vođstvo, akcije su neznatno počele da
padaju da bi u 90. minutu bilo "izvesno" da se ta negativna tendencija nastavlja
iako superzdravoj ekonomiji kluba ni taj poraz ne bi naneo veću štetu pošto su u
tekućoj sezoni već bile osvojene titule prvaka i pobednika kupa Engleske. Tada je
četvrti sudija podigao ručni semafor i pokazao da se igraju još tri minuta. Niko, ili
gotovo niko, ne bi stavio ni pola funte na Mančester koji je veći deo meča napadao, ali
toliko jalovo da je izgledalo apsolutno nemoguće i da izjednači, a kamoli da pobedi.
Onda je i 36-godišnji golman Peter Šmajhel, koji je igrao poslednju utakmicu u dresu Junajteda (zamenjuje ga Australijanac Mark Bosnić, dosadašnji član Aston Vile), otrčao u šesnaesterac Bajerna i svojim skokom, iako nije zakačio loptu, doprineo da ona bude loše izbačena, da na 16 metara padne na "pogrešnu" (desnu) nogu Rajana Gigsa koji prilično traljavo šutira, ali Tedi Šeringam uspeva da nekako produži put lopte do mreže - 1:1. Produžetak? Ni govora.
Posle novog kornera Šeringam (zamenio Blomkvista u 66. minutu) glavom šutira, Norvežanin Ole Gunar Solksajer (ušao u igru u 81. minutu) podmeće gotovo nasumice loptu i šalje je pod prečku.Od 0:1 do 2:1 u 103 sekunde i to u nadoknadi vremena! U istoriji fudbala nikada se ništa slično nije dogodilo...
Tog časa akcije Mančestera na berzi skočile su za čitavih 120 miliona funti i stigle do neverovatnih 750 miliona (1,24 milijardi dolara). Da je engleska vlada dozvolila Rupertu Mardoku da za milijardu dolara kupi klub, sa čim se uprava, odnosno akcionari, bila složila, ovaj magnat u sferi medija još više bi uvećao svoje basnoslovno bogatstvo. Međutim, ocenjujući Mančester junajted kao "opštedržavno dobro" i ublažavajući silne proteste navijača, specijalna komisija vlade odlučila je da ne odobri ovaj veliki posao i sve je ostalo po starom.
Junajtedom rukovodi uprava na čijem je čelu neupadljivi predsednik Martin Edvards za koga je Erik Kantona, Francuz koji je do pre dve godine nosio "sedmicu" Junateda i bio idol navijača, rekao: "Predsednika sam video na predstavljanju kada sam došao i na svečanosti kada sam odlazio". Sasvim suprotno od, recimo, Španije u kojoj predsednici klubova, naročito Reala i Barselone, ne silaze sa stranica štampe i sa programa radija i televizije. Kod Engleza, koji ipak ne treba ceniti (samo) po Bleru i Kuku, svako radi svoj posao: uprava rukovodi, igrači igraju, trener sprema ekipu i vodi stručnu politiku. Prošle godine potrošio je 30 miliona funti na kupovinu Stama, Blomkvista, Šeringama i Jorka i ove godine neće biti rasipničkog ponašanja: najpre, zato što nema mnogo potrebe jer tim ima fizionomiju, potom zato što je to stil kluba. Istina, u kasi uvek stoji rezerva od 30 miliona funti za intervenciju u "hitnom slučaju", ali teško je poverovati da će za to biti potrebe.
I bez titule prvaka Evrope, druge u istoriji (prva je osvojena 1968.
na Vembliju , 4:1 protiv Benfike, posle produžetka jer je u regularnom delu bilo 1:1), Mančester junajted je bio najbogatiji klub na svetu sa godišnjim prihodom od 88 miliona funti. Posle trijumfa u Barseloni navijači su iz klupskog "šopa" odneli bukvalno sve što je imalo znak kluba, od neizbežnih dresova sa imenima igrača do najmanjih sitnica. U Mančesteru i čitavoj Engleskoj zavladalo je pravo fudbalsko ludilo, ali klubu su se javili i brojni navijači iz celog sveta. Junajted je klub koji ima daleko najviše članova i simpatizera širom zemaljske kugle. Prilikom nedavnog boravka na Malti čuli smo da tamošnji klub navjača Mančester junajteda ima preko 20.000 članova, a klupska administracija napravila je pravi "bum" prodorom na azijsko tržiste. Klupska revija štampa se i na Tajlandu, a za jesen se planira otvaranje čitavog lanca prodavnica suvenira u Hong Kongu, Pekingu, Šangaju, Osaki, Tokiju, Džakarti, Kanberi, Melburnu... U planu je i otvaranje lanca restorana i kafea sa imenom i amblemom "MU", u Engleskoj je prošle godine lansirana Televizija Mančester junated (primer koji je već sledio Real Madrid, a uskoro kreće i Barselona). Mančester je u mnogo čemu bio prvi, a njegovi igrači zaista nemaju razloga da se žale na svoja primanja. Za tri titule dobiće po 150.000 funti (230.000 dolara), ali će oni najpopularniji, poput Gigsa, Kina, Bekama, Jorka ili Kola, bar još toliko zaraditi od reklamnih ugovora kojima su prosto zatrpani.
Tvorac ovog tima i zaštitni znak Mančester junajteda u poslednjoj deceniji, Škot Aleks Ferguson, zaradio je na tri titule 350.000 funti i titulu "ser" koja će mu uskoro biti dodeljena. Jedan drugi Škot, legendarni Mat Bezbi koji je takođe zbog fudbala postao "ser", napunio bi 26.maja 1999. osamdeset devet godina. Umro je pre nekoliko godina, zadovoljan i srećan što je dva puta stvarao veliki tim Junajteda i što je dočekao titulu prvaka Evrope. Istorija je poznata: na povratku iz Beograda, gde je odigrao 3:3 sa Crvenom zvezdom, Mančester je 6. februara 1958. na minhenskom aerodoromu, prilikom poletanja, doživeo nesreću u kojoj su poginula 22 putnika, među njima i 8 igrača. Mat Bezbi je preživeo, ali je ostao invalid.
Preživeo je i Bobi Čarlton koji će biti okosnica novog tima, umesto "Bezbijevih beba" tragično nestalih u pepelu aviona koji po snegu i magli nije uspeo da se odlepi od piste... Samo sedam godina kasnije Mančester je 1965. postao ponovo prvak Engleske da bi ga u polufinalu Kupa šampiona zaustavio Partizan sa svojim već zrelim "bebama" (Šoškić, Jusufi, Kovačević, Vasović, Galić, Miladinović...).
Dve godine kasnije, 1968, ispunjen je veliki san - Mančester je postao prvak Evrope kao prvi engleski klub kome je to uspelo. Godinu dana ranije, Seltik iz Glazgova postao je prvi britanski tim - šampion kontinenta.
"Neko s neba gurnuo nas je u trijumf", priznao je Aleks Ferguson, dok Bobi Čarlton nije imao ni najmanju sumnju ko je bio taj "neko":
"Gurnuo nas je Mat Bezbi, samo je on to mogao da učini na svoj rođendan", rekao je Bobi.
Predsednik Bajerna Franc Bekenbauer izgovorio je sledeću rečenicu:
"Zaboraviću... ako me jednog dana napadne Alchajmerova bolest!"
Legendarni stadion "Old Traford" ima 56.024 sedeća mesta i dobiti kartu za utakmicu Junajteda teže je nego ući na neki koncert u Albert hol. Za oko 1000 slobodnih ulaznica po meču stiže trebovanje, sa unapred poslatim novcem, od oko 26.000 očajnika koji se nadaju da će baš oni dobiti to dragoceno parče hartije... Problem će biti nešto ublažen kada se tribine prošire na 67.400 mesta što će u godišnjoj stavci prihoda uvećati saldo za još nekih 15 miliona funti. Današnji Mančester je mašina za pravljenje para, a kako kod Engleza "ništa ne uspeva kao uspeh", priča će vrlo brzo imati nastavak. I ko će se za koju nedelju ili mesec još sećati da je Bajern Minhen bio bolji, igrao lepši fudbal, pokazao više mašte i imao manje sreće jer su Šol i Janker u samom finišu pogodili stativu i prečku ?
Istoriju, kao i uvek, pišu pobednici.
Vladimir Stanković
