Dometi sporazuma oko Kosova

Mir na pomolu

U saopštenju iz kabineta Slobodana Miloševića kaže se da je prihvaćenim dokumentom potvrđena teritorijalna celovitost i suverenitet Jugoslavije, te da je afirmisana uloga Ujedinjenih nacija

Može biti da je mir u Jugoslaviji zaista na pomolu. Ako u to u ovom trenutku ne verujete, dabogda vas budio Avram Izrael. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je 3. juna mirovni predlog za rešavanje kosovske krize, koji su u Beograd doneli međunarodni posrednici, predsednik Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Rusije Borisa Jeljcina Viktor Černomirdin. U saopštenju iz predsednikovog kabineta kaže se da se u prihvaćenom dokumentu potvrđuju suverenitet i teritorijalna celovitost SR Jugoslavije i uloga Ujedinjenih nacija.

Istoga dana, nešto pre 13 časova, Skupština Srbije usvojila je "dokument za postizanje mira". Mnogobrojni novinari koji su ispunili skupštinski pres-centar nisu bili u mogućnosti da se sretnu sa poslanicima koji su raspravljali iza zatvorenih vrata. U toku prethodne noći, Slobodan Milošević je informisao lidere vodećih parlamentarnih stranaka o dokumentu. Informativna služba Skupštine Srbije saopštila je neposredno nakon završetka sednice: "Na današnjoj sednici poslanici Narodne skupštine Republike Srbije razmatrali su dokument koji su doneli izaslanik EU za Kosovo predsednik Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije za Balkan Viktor Černomirdin, i usvojili sledeću Odluku:

• Narodna skupština Republike Srbije usvaja dokument za postizanje mira koji su doneli najviši predstavnici EU i Rusije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina Viktor Černomirdin.
• Dokument potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.
• Dokument potvrđuje ulogu Ujedinjenih nacija.
• Dokument je, iznad svih važnosti, osnova za mir.

Agencije Beta i AFP, pozivajući se na portparola ruskog izaslanika Valentina Sergejeva javile su da bi predstavnici NATO-a mogli da dođu u Beograd narednih dana kako bi razgovarali o sprovođenju mirovnog plana za Kosovo, a njihov dolazak bi označio kraj bombardovanja.

Sergejev je rekao da su se o tome dogovorili ruski izaslanik Viktor Černomirdin i zamenik američkog državnog sekretara Stroub Talbot u telefonskom razgovoru. "Generali NATO-a će u Beograd doći pod pokroviteljstvom UN-a. Dan i čas dolaska u Beograd generala Alijanse pod pokroviteljstvom UN biće datum i čas kraja bombardovanja", izjavio je Sergejev. Predstavnici NATO-a imaće zadatak da kontrolišu povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova, primenu mera koje će omogućiti bezbedan povratak izbeglica u taj region, kao i ostale (neprecizirane) mere koje predviđa mirovni plan, dodao je Sergejev. On je takođe rekao da su Černomirdin i Talbot odlučili da u Jugoslaviju bude poslata grupa vojnih specijalista ruskog ministarstva odbrane.

Dokument podrazumeva potpuno povlačenje jugoslovenskih vojnih kao i policijskih snaga sa Kosova i dolazak međunarodnih bezbednostnih i civilnih snaga pod jedinstvenom komandom.

Na zatvorenoj sednici, 136 poslanika je glasalo za ponuđeni sporazum, 74 je bilo protiv, troje je bilo uzdržanih, a jedan poslanik nije glasao. Poslanici Srpske radikalne stranke glasali su protiv dokumenta, ali su ostali u manjini. Radikali u skupštini imaju 82 poslanika. Prema izjavi jednog poslanika datoj agenciji Rojters, "radikali su bili vrlo glasni i čak su pretili da tuku neke članove SPO-a". Na konferenciji za novinare, nakon sednice parlamenta, lider te partije Vojislav Šešelj najavio je mogućnost izlaska radikala iz Vlade Srbije jer je prihvaćeni plan - "plan NATO-a".

Neposredno posle skupštinskog zasedanja oglasile su se Socijalistička partija Srbije i Direkcija Jugoslovenske levice (JUL) uz tvrdnju da Kosovo i Metohija ostaju u sastavu Jugoslavije i da misija UN-a dolazi u cilju obezbeđenja mira i daljeg razvoja na Kosmetu. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je da "više nismo u neprijateljskim odnosima sa NATO savezom". U partijskim reagovanjima (od radikala do GS-a) odmah su se čuli i zahtevi da se ukine ratno stanje u Srbiji i da se raspišu izbori na svim nivoima.

Bilo je glasina da je u ruskoj delegaciji bilo sporova oko sadržaja ugovora, da je vojni deo delegacije navodno bio protiv, ali je to jedan Černomirdinov savetnik demantovao.

Jedan deputat ruske Dume blizak komunistima, Nikolaj Karitonov, izjavio je: "Černomirdin ponavlja Minhenski ugovor iz 1938." Vladimir Žirinovski, crven u licu, izjavio je vičući kako "specijalista za gas" ne sme da vodi spoljnu politiku. U Čeljabinsku već trenira 600 ruskih specijalaca koji treba da budu poslati na Kosovo. Agencija Beta javlja kako je najavljeno da će ruski kontingent u međunarodnim mirovnim snagama na Kosovu brojati 10.000 vojnika. O obimu zapadnih snaga manje se zna, ali se pominje da će Amerikanci dati 7000 ljudi, a Italijani 4000... Neizvesnost i relativno malo konkretnih informacija pratili su ovu misiju do njenog beogradskog (polu)finala.

Početak nedelje bio je napet i nije bilo mnogo znakova koji bi ukazivali na povoljan ishod inače komplikovanih pregovora. Evropski i ruski izaslanik za Balkan Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin ipak su, posle dva odlaganja, došli u Beograd u sredu kasno popodne, i tokom dvočasovnih razgovora predstavili predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću mirovni plan koji su usaglasili Zapad i Rusija.

Sastanak je bio posebno važan zato što je reč o prvom direktnom susretu Zapada (predsednik Finske Ahtisari izaslanik je Evropske unije koji je dobio posebno odobrenje da dođe u Beograd) sa Jugoslavijom od početka agresije NATO-a, 24. marta. Mogućnost njegovog dolaska najavljivana je i tokom prethodne dve Černomirdinove posete Beogradu, ali do toga nije došlo zbog nedovoljne saglasnosti između Rusa i Amerikanaca o najbitnijim aspektima mirovnog plana - a bilo je od ključnog značaja da izađu sa zajedničkim predlogom.

Malo je nedostajalo da ni Černomirdin ni Ahtisari ne dođu ni ovom prilikom, jer je u zadnji čas maratonskih pregovora njih dvojice sa američkim izaslanikom Stroubom Talbotom, u utorak i sredu u Bonu - Amerikanac izašao sa sasvim novim predlozima o tajmingu povlačenja jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Rusi su zapretili da će se povući iz pregovaračkog procesa, polazak za Beograd je dva puta odlagan, ali je konačno, u sredu popodne, potvrđen.

Prema zapadnim izvorima, Černomirdin i Ahtisari doneli su Miloševiću nacrt mirovnog plana koji bi trebalo da bude pretočen i u rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a.

Portparol američkog Stejt departmenta Džejms Rubin rekao je da Ahtisari raspolaže sa >dovoljno detalja

Dosad se o dve najspornije tačke sporazuma koji bi mogao dovesti do prekida rata - o povlačenju jugoslovenskih snaga sa Kosova i raspoređivanju stranih trupa - saznalo sledeće:

Plan predivđa da će se na Kosovu rasporediti oko 50.000 stranaca - vojnika i onih koji vojsku opslužuju. Trideset zemalja je, prema >Njujork tajmsu<, dosad ponudilo 47.868 ljudi. Prema formulaciji BBC-a,>NATO trupe radiće rame uz rame sa ruskim vojnicima<. Londonski>Gardijanzasebna područja komande<. Toliko puta ponavljana fraza da NATO trupe moraju biti okosnica mirovnih snaga u četvrtak je praktično nestala iz zapadnih medija.

Predsednik SAD Bil Klinton rekao je da će SAD poslati 7000 ljudi, dok je portparol Pentagona Kenet Bejkon objasnio da će pola tog sastava biti borbenog, a druga polovina neborbenog karaktera. Nije rečeno koliko će na Kosovu biti ruskih vojnika, ali je Černomirdin saopštio - a portparol NATO-a Džejmi Šej potvrdio - da će komanda biti dvojna.

Ta stvar nije još sasvim jasna. Černomirdin je rekao da će ruske trupe >operisati zasebno u odnosu na NATO<, da će Rusi komandovati svojima a NATO svojima, te da će odnosi dva kontingenta biti regulisani posebnim sporazumom; Šej da će i jedni i drugi raditi na osnovu istih principa (dodao je i:>da vidimo kako ćemo izaći iz ovoga<).

Ahtisari je pre dolaska u Beograd pominjao bosanski model, na čije detalje je u četvrtak podsećala i zapadna štampa - generalna komanda pripada NATO-u, ali ruski kontingent ima izvesnu samostalnost. Problem je izgleda u generalnoj komandi nad tim trupama - Rusi insistiraju da to bude UN, Zapad (i dalje) da to bude NATO.

Zapadna štampa dodaje da su Rusi načinili bitan kompromis i time što su dopustili da NATO odredi nacionalni sastav svog kontingenta - što znači da su prihvatili da među snagama Alijanse budu i glavni agresori - Amerikanci i Britanci.

To rešenje je na tragu ranijih predloga da tokom mirovne operacije Kosovo bude podeljeno na zone, pa da u onoj koja se smatra područjem većeg srpskog interesa mir čuvaju Rusi, a u onoj koja se percipira kao više albansko područje red održava NATO. Međutim, >Gardijanzabrinutost etničkih albanskih izbeglica i UČK-akoncentracije ruskih trupa u određenom sektoru Kosova<, jer bi to bila>de facto podela Kosova<. Citiran je>lider kosovskih AlbanacaKategorički odbijamo ideju zasebnih zona međunarodnih snaga. Ne možemo prihvatiti raspoređivanje ne-NATO trupa ni na jednom delu Kosova.zabrinutost mogla biti umirena ako američke i druge NATO trupe budu raspoređene u područjima na kojima dominiraju Rusi<. No, ako su se SAD u dobroj veri sporazumele sa Rusima o dvojnoj komandi, verovatno imaju načina da nekako ubede Tačija da prihvati to što treba.

Kad je reč o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova, >Njujork tajmsČernomirdin dugo i uporno tražio pauzu u bombardovanju<, ali su ga>argumenti ubedili da pauza ne bi učinila Miloševića fleksibilnijim<. Rusija se, prema evropskim diplomatskim izvorima, prvi put saglasila da jugoslovenske snage treba da se povuku sa Kosova i da tek u toku povlačenja bombardovanje bude zaustavljeno. Američki list dodaje da bi se>nekoliko stotinabrzom i preciznomna proverljiv i očigledan način<- s tim što zadržava pravo da ga nastavi ukoliko oceni da je to potrebno.

Černomirdin je, prema zapadnim izvorima, ocenio da je najvažnije da se >napravi dogovor između Jugoslavije i NATO-a o povlačenju srpskih snaga i tajmingu raspoređivanja mirovnih snaga na Kosovu<. Prema>Glasu javnosti<, deo tog posla je obavljen: početak akcije povlačenja naših snaga parafiraće načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i glavnokomandujući snaga NATO-a za Evropu general Vesli Klark, posle čega bi usledio prekid bombardovanja. Prema dopisniku>Politike

U četvrtak veče mnoge od ovih nedoumica, pa i protivrečnih informacija, bile su razjašnjene ili potvrđene. Očigledan je, u ovom trenutku, globalni pravac, značaj i domet sporazuma. Za građane Jugoslavije bi bez sumnje bilo najbolje da mir počne - odmah.

Principi Grupe osam

Ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G-8) saglasili su se 6. maja, na sastanku u Bonu, o principima kojima će se rukovoditi u daljim političkim naporima za okončanje sukoba na Kosovu.

G-8 čine SAD, Kanada, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan i Rusija.

Nakon sastanka izdato je sledeće saopštenje:

1. Šefovi diplomatija G-8 usvojili su sledeće opšte principe o političkom rešenju za kosovsku krizu:

• Trenutno i proverljivo okončanje nasilja i represije na Kosovu
• Povlačenje sa Kosova vojnih, policijskih i paravojnih snaga.
• Slanje na Kosovo snažnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, podržanog i usvojenog od strane UN koje će biti sposobno da garantuje postizanje zajedničkih ciljeva.
• Osnivanje privremene administracije za Kosovo o kojoj će odlučiti Savet bezbednosti UN kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova.
• Siguran i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica i neometan pristup Kosovu humanitarnih organizacija.
• Politički proces usmeren ka osnivanju privremenog okvirnog sporazuma koji će Kosovu obezbediti značajnu samoupravu za Kosovo, uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea i principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja regiona i demilitarizaciju OVK (Oslobodilačke vojske Kosova).
• Sveobuhvatan pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona.