Prva ruka
Preksutra
treba da govorim na promociji u izbornoj jedinici Banatski Maglić, a
zapinjem tamo gde sam se najmanje nadao, već kod predsedničkih epiteta.
Pod mudrim i odlučnim rukovodstvom našeg predsednika i vrhovnog
komandanta Slobodana Miloševića... Ovo "mudrim" ostaje,
pametni su mnogi, a mudar samo jedan, dakle pod mudrim i odlučnim, možda
bi moglo "i hrabrim", mada mi to dođe nekako tanko;
"neustrašiv" je prava mera i lep kontrast mudrosti (mudrost možda
podrazumeva i poneku bojazan, izvesnu crtu oklevanja); pod mudrim i
neustrašivim rukovodstvom, to je dobitna kombinacija, otpada odlučan, šta
znači odlučan, odlučni su mnogi, i agresor je bio odlučan...
Nije mi mrsko da za predsednika Miloševića biram najlepše reči, naprotiv, voleo bih da nekoliko godina samo tome posvetim, ali ne smem da se zaboravim i da se zaglavim već u prvom pasusu uvoda.
Hrabri me to što imam koncept: prvi deo, zasluge, veličina i delo predsednika (otpor zavojevaču, osnivanje Direkcije za obnovu, vizija Srbije kao zemlje koja ako tako može da se kaže pliva u stanovima i mostovima). Dalje, razrada: svetska zajednica odnosno ostatak sveta koji se odmetnuo od Srbije i stranputicom srlja li srlja. I zaključak: domaći škartovi koji bi da sruše ono što je u uvodu pa donekle i u razradi obnovljeno i izgrađeno.
Izbori su šansa da Srbija napokon iskoreni opoziciju, ali su predizborni skupovi takođe šansa i za nas koji smo umeli da odaberemo stranu, zašto da se lažemo, anonimnosti i svakojake potcenjenosti mi je već preko glave, preksutra imam audiciju, polažem prijemni. Tako se osećam, a ako ostavim utisak da sam prosto uradio domaći, ako prepišem tuđu govoranciju, nisam uradio ništa.
Ne idem tako daleko da čitam lekciju onima koji su pre mene već govorili, tu je bilo izvanrednih govornika, od ljudi iz Direkcije i iz Glavnog odbora sam pogotovo puno naučio, ne možda baš onoliko koliko nauči ministarka Leposava kad sedne sa predsednikom Miloševićem, ali jesam naučio, pa opet, moram da stvorim (da iznedrim! u, to je dobra reč, iskoristiću je u uvodu, predsednik je iznedrio... ne znam šta, ali nešto jeste!) nešto svoje, moram da vaskrsnem neku lepu reč od koje će birače podići trnci. Ali bih, da budem do kraja iskren, još više voleo da žmarci podiđu širu javnost na čelu sa predsednikom i vrhovnim komandantom. Vrhunskim komandantom. Nije loša greška! Pod mudrim i odličnim rukovodstvom našeg predsednika! Volim da grešim kad ispadne nešto lepo. Strah me je da negde ne kažem Okrutni sud ili tako nešto, gde sam stao, pod njegovim mudrim i blagoslovenim rukovodstvom odbranili smo zemlju a svetu dali nauk, ovo mislim da ni Željko Simić nije upotrebio, nauk kako se brani sloboda, kako se štiti nejač, kako se čuva baština, rudno bogatstvo, planinski masivi i rečni slivovi...
Ovde bi morao doći aplauz, sačekam da se stiša i prelazim na razradu – spoljni i unutrašnji neprijatelj, dušmani, zlikovci, zločinci, okupator, njegove sluge, krvopije, kvislinzi, peta kolona... Što se ja ne dosetim nečega kao magistar Šainović kad je kazao da je Đinđić Solanino izgužvano lice prao ili umivao našom decom! Otkako sam pročitao ovu majstorku metaforu, to lice mi ne da mira, heo bih da ja mojim Maglićanima kažem nešto slično, šta se sa licem još radi osim umivanja, brije se, Đinđić je brijao Solanino lice moštima naših predaka, otkud sad mošti, moštima koje su kasetne bombe uznemirile u njihovom svetom spokoju, nije nešto, ali sam na dobrom tragu. Važno je da u nabrajanju onoga što je NATO srušio idem unatrag, ka sve mlađim naraštajima, to je efektnije – bombarovali su naše škole, jaslice, porodilišta, inkubatore, ometali su i sam proces začeća do kojeg tradicionalno dolazi noću, a svake noći bila je uzbuna!
Krivo mi je što Koštunicu i društvo nisam ja prvi nazvao vazalima, neko me je preduhitrio, bravo majstore! i sad se svi govornici leve koalicije obrušavaju na vazale. Janičare je patentirao zna se ko, možda bi bilo časno i probitačno parazitirati na toj retorici, a možda, naprotiv, baš nju treba zaobići, nisam pametan...
Možda bih Krunića i njegove saučesnike, a, ovo je dobro, saučesnike, možda bih gradsku kamarilu mogao da nazovem dahijama, a izbore bunom protiv dahija!
Šta su dahije činile, koje sve zulume? Kinjile su raju tako što su je izručile vekovnoj rabadžijskoj hajdučiji privatnika, upropastili su i okaljali biser naše privrede, naneli ljagu Gradskom saobraćajnom, zagadili su naša vrela, naše izvore i kladence, usred leta onemogućili su građane da tole žeđ i da se zapiraju, sreća te nisu rukovodilili i strujom, inače ni struje ne bi bilo, svi bi kilovati završili u džepovima privatnika i gradske mafije, sada su buljubašu odnosno atamana kandidovali za predsednika, uzimali su harač ("danak" isto nije loša reč!) od tri posto, a nisu izgradili nijedan šanac, nijednu ćupriju, nisu kupovali džebanu za ustanak protiv medjunarodne zajednice, nego su dukate arčili na avionske karte da bi što brže do onih koji su palili naše jaslice, porodilišta, dobro, to već imam... Fali mi samo jedan izraz koji bi bio baš moj, izraz koji bi jedne večeri i samog predsednika, onako umornog od čitanja biltena o promocijama, nagnao da kaže: "Ko je taj Živkov, iz magličke izborne jedinice, dobar je!"
Vreme je da opoziciju neko okiti nečim novim. Mislim da niko nije upotrebio reč "jatak". Jataci, a, jataci čega, čiji, jataci novog svetskog poretka! Da, novi svetski poredak, bez obzira na svoju silu i siledžijsko svoje vladanje mora negde i da se krije, mora da ima neke što bi Le Kare rekao sigurne kuće, e te kuće, ta utočišta im pruža opozicija: to ona jedino i radi, ako ne obija pragove svetskih moćnika, onda rasprodaje beogradske placeve i gumna na kojima niču kuće zna se za koga – za dušmane, da dušmani imaju gde da se skockaju ne bi li nam što dublje još koji put zabili nož u leđa.
To bi bilo to. Ali, ali... Dok ja biram reči i klešem sutrašnje izlaganje, neko lepi plakate na zgradi prekoputa. Gde su mi naočare za daljinu? Na jednom plakatu stoji NAROD BIRA, A NE MIRA, na drugom slika našeg poznatog glumca, to je poster druga Milorada Mandića Mande, preko njegovog izražajnog lica znanog sa malog i velikog ekrana neidentifikovani jatak je debelim flomasterom, ko li to finansira, napisao MANDO CRVENA!
Kako ih nije sramota!
Ljubomir Živkov
