Šokiranje Čeha
Trošite, ljudi
Poređenja pokazuju da su Česi sada negde na nivou siromašnijih zemalja Zapadne Evrope, ali korak sa tržišnim privredama je definitivno uhvaćen i nazad se više ne može, ma kako povremeno izgledalo drugačije po nekim potezima vlade ili po izjavama zvaničnika leve orijentacije
Specijalno
za "Vreme" iz Praga
Tradicionalno štedljivi Česi – i danas svaki drugi žitelj redovno
uplaćuje novac na štednu knjižicu, baš kao i u vreme socijalizma, kada
su za novac imali gotovo bezvredni papir – bili su nemalo iznenađeni
savetima nekoliko najuticajnijih domaćih ekonomista, da bi stečeni novac
trebalo trošiti i ulagati. "Trošite hrabro, kupujte bez
gotovine", "Sa lizingom nema rizika" ili "Kupujte bez
posrednika – preko interneta" – tek su neke preporuke inače
opreznim Česima. Prosečna mesečna zarada Čeha od oko 700 DEM još nije
blizu zapadnoevropskih, ali ni cene nisu kao na zapadu, pa je stvoren
prostor za ozbiljne planove o porodičnom tržištu kapitala.
Konzervativno shvatanje Čeha da je "svaka kruna zlatna kruna",
pogotovo ako je na sigurnom, doživljava drastičan lom i ljudi se tek suočavaju
sa idejom da krunu treba ulagati recimo u nekretnine, u kupovine akcija na
tržištu, u izgradnju i opremanje stanova i poslovnog prostora koji će
se, potom, dobro iznajmiti, jer je u porastu interesovanje poslovnog
sveta...
Naravno, to je tek spoljašnji pokazatelj stanja češke ekonomije, koja ove godine beleži veoma dobar rast uz minimalnu godišnju inflaciju od jedva 2,5 odsto, pa je postalo sasvim normalno što se gotovo svi parametri češke privrede upoređuju najpre sa susedima, ali sve češće i sa zemljama Zapadne Evrope. Ta poređenja pokazuju da su Česi sada negde na nivou siromašnijih zemalja Zapadne Evrope, ali korak sa tržišnim privredama je definitivno uhvaćen i nazad se više ne može, ma kako povremeno izgledalo drugačije po nekim potezima vlade ili po izjavama zvaničnika leve orijentacije.
NERADO IZ ZEMLJE: Od svih zemalja koje bi u prvom talasu trebalo da postanu članice EU-a, jedino Slovenija u ovom trenutku ima 40 odsto produktivnosti, zemalja Zapadne Evrope, dok će Česi, Mađari i Poljaci taj nivo dostići u sledecih pet do deset godina. Česi očekuju da će ove godine nacionalni bruto proizvod po stanovniku dostići 14.000 dolara. Velika direktna ulaganja od po nekoliko stotina miliona dolara u izgradnju proizvodnih pogona svetskih firmi kakve su Filips, Intel, Matsušita, Folksvagen ili Boš samo ove godine otvorila su do 9000 novih radnih mesta. A onda uz to ide i ubrzana izgradnja stanova, za reklamu se godišnje izdvaja više od 13 milijardi kruna (1 DEM = 18 kruna). Česi – koje bije glas da su bili globtroteri i onih godina socrealizma kada su u gepeku automobila vukli i krompir i konzerve sa mesom i pivom do Jadrana ili Crnog mora – sada češće lete avionima do poznatijih svetskih mora.
I gotovo za neverovanje starijih Čeha, koji su decenijama zagledali kako oni tamo, na zapadu žive bolje od njih – zapadne ekonomije su veoma zainteresovane za angažovanje stručne radne snage iz Češke, pa traže programere, specijaliste za telekomunikacije, građevinare, arhitekte, kuvare, stolare, medicinske sestre, zidare, električare – ali Česi sada nerado napuštaju svoju zemlju. Čak 68 odsto današnjih Čeha veoma je zadovoljno svojom karijerom i životom kod kuće, sve ređe odlazi u potrazi za boljim i ne očekuje da će ulaskom u Evropsku uniju povećati i svoje šanse za odlazak. Na ivici je dobrog vica nedavni događaj iz Atlante, SAD, gde već godinu dana traje štrajk muzičara lokalnog baleta, koji zahtevaju bolje uslove rada i veće zarade. Neko iz menadžmenta pozorišta prisetio se da su Česi sjajni muzičari i da su nekada rado odlazili u pečalbu (nema bolje svetske filharminije u kojoj ne svira bar nekoliko Čeha), pa pozvao grupu od 70 muzičara iz Češke, ali je stigao odgovor – nismo zainteresovani.
TEŠKO U EVROPU: Pa ipak, sve to ne znači da će se zemlje centralne Evrope brzo, lako i bez mnogo lomova dočepati punopravnog članstva u EU-u. Češka Republika je u pregovorima odmakla najdalje, a to znači – posle nekoliko godina "mlakog" interesovanja ovdašnjih političara za uslove ulaska u EU, pre mesec dana su okončani pregovori o tek 13 od ukupno 30 najrazličitijih oblasti, uključujući i neka pitanja promene gomile zakona (pominje se nužno menjanje oko 200 zakonskih tekstova i usaglašavanje sa pravnom regulativom EU-a), zatim o granicama i vizama, o garancijama za slobodu kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Jedan poznavalac srednjoevropskih prilika nedavno se javno upitao: "Šta li tek čeka zemlje sa Balkana?"
Inače, osim Češke, Poljske i Mađarske, u prvom talasu se očekuje prijem Kipra, Slovenije i Estonije. Za Evropu strateški veoma važna Poljska u nešto je težem položaju, jer osim neefikasnije privrede u odnosu na druge kandidate, ima kao teg oko vrata i zaostalu poljoprivredu od koje živi četvrtina stanovništva, kao i mastodontske kapacitete u brodogradnji i rudarstvu od kojih nema mnogo vajde. Poljska trenutno dostiže samo 60 odsto onoga što ima Češka, a 80 odsto u poređenju sa Mađarskom. Mađarska, pak, grabi po rastu proizvodnje, pa se i među kandidatima i u EU-u sve češće postavlja pitanje hoće li se novi članovi upošte primati odjednom i u paketu, ili će se primati jedna po jedna zemlja, zavisno od toga koliko će brzo koja moći da se prilagodi novom jatu. Svesni da bi prebrzo donošenje ma kakve odluke moglo veoma loše da utiče na novouspostavljene demokratije Srednje Evrope, svi zainteresovani se povremeno počešu tamo gde ih svrbi. Tako iz Unije stigne vest da se ne može striktno odrediti datum prijema, pa se pomene da bi do proširenja moglo doći između 2003. i 2006. godine, a onda iz Praga sutradan kažu – dobro, mi 2003. postajemo članica Unije.
Veljko Samolov
