SAD i SRJ
Izbori su srpska stvar
Vašington na predstojećim izborima u SRJ nema svog kandidata, ali je sigurno da nijedna buduća američka administracija sa Miloševićem neće imati nikakve kontakte. Sa predsednikom koji bi imao demokratski legitimitet bi se, međutim, moglo "razgovarati o razlikama"
Specijalno
iz Vašingtona
Vašington veruje da će kandidat demokratske opozicije Vojislav Koštunica
na predsedničkim izborima 24. septembra dobiti više glasova od sadašnjeg
predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali da će vlast u Srbiji učiniti
sve da pokrade izbore; da će se na izborima za savezni parlament leva
koalicija približiti apsolutnoj većini, ali da će posle izbora verovatno
ipak morati da obnovi savez sa radikalima; da na lokalnim izborima opozicija
može – zbog sopstvenog nejedinstva – izgubiti jedan ili dva grada, to
jest da je posebno ugrožena opoziciona vlast u Beogradu. To je izborna
prognoza koju su u razgovorima sa grupom beogradskih novinara izneli američki
zvaničnici nekoliko dana uoči izbora u SRJ.
IZBOR JE VAŠ: Međutim, osnovni stav koji je nošen prilikom svakog razgovora jeste da su predstojeći izbori stvar srpskog naroda koji će sam izabrati hoće li krenuti putem demokratije ili nastaviti putem despotije, da li mu je draža Evropa i prosperitet ili siromaštvo i izolacija. Više puta je rečeno da je Srbija "rupa" u jugoistočnoj Evropi (odnosno "mala rupa na Balkanu") koja za Ameriku i Zapad nije toliko važna koliko se to nekima u Srbiji čini. "Mi na izborima 24. septembra nemamo svog kandidata. Vojislav Koštunica je kandidat opozicije u Srbiji", naglašavali su u više navrata američki zvaničnici.
Na pitanja da ipak kažu nešto o tome kakva bi mogla biti saradnja sa Koštunicom, s obzirom na njegov vrlo kritički odnos prema američkoj politici u SRJ, u Vašingtonu odgovaraju da je: a) Koštunica za njih "novo lice", b) da je jasno da bi se u odnosu na njega razlikovali u nizu pitanja, ali da bi se s njim o tim razlikama moglo diskutovati, dok "sa čovekom optuženim za ratne zločine o razlikama ne možemo razgovarati", c) da, uostalom, ličnost novog predsednika nije centralno pitanje, nego je osnovno to da bi demokratska Jugoslavija bila više nego dobrodošla u međunarodnoj zajednici.
ŽELJENI PROBLEM: U vezi s Koštuničinim jasnim stavom da Miloševića ne bi isporučio Hagu, čulo se samo da članstvo u međunarodnoj zajednici podrazumeva određene odgovornosti, da SAD tu stvar tretiraju kao "pravno pitanje", te da bi sa novom vlašću nastala "nova situacija". U Stejt departmentu se moglo čuti da bi predsednik SRJ sa demokratskim legitimitetom bio "problem koji bi voleli da imaju", ali je zato u Senatu novinarima rečeno da sumnjaju "da će se u Srbiji stvari razvijati kao u Hrvatskoj", te da su SAD "mnogo investirale u Dejton" i da će njihov lakmus za novog predsednika (ako ga bude) biti odnos prema Republici Srpskoj, te da on ne bi trebalo da "nastavi da plaća vojsku Republike Srpske, niti da minira Dodika". Precizirano je da Hrvatska ne bi danas uživala takvu podršku da nije zauzela "tvrd" stav prema bosanskim Hrvatima.
BUŠ
ILI GOR: Kad je reč o predstojećim američkim izborima, odnosno o tome
kakve bi mogle biti razlike u američkoj politici prema SRJ u zavisnosti od
toga pobedi li Buš ili Gor, čuli smo od svih bez razlike da nijedan od
mogućih predsednika sasvim sigurno neće imati nikakve kontakte s Miloševićevim
režimom, a da će američke trupe ostati na Kosovu, kao i u Bosni do
daljeg, bez obzira na ishod američkih izbora. U Stejt departmentu nam je rečeno
da je broj trupa "taktičko pitanje koje zavisi od stepena stabilnosti
u regionu". Bitno je, međutim, da je vrlo decidirano rečeno da je
"nemoguće razmišljati" o povratku jugoslovenskih snaga na Kosovo
dok je sadašnji režim na vlasti.
U Vašingtonu, takođe, tvrde da nisu zadovoljni stepenom zaštite kosovskih Srba, čula se čak i pokoja kritička reč na račun Bernara Kušnera, ali je formula opravdanja nađena u tome da Evropa snosi neuporedivo više krivice za takvo stanje nego SAD.
OČEKIVANA KRAĐA: Od svega, "najtvrđe" je uverenje da će vlast pokušati da pokrade izbore. Čula se "zabrinutost" da Milošević neće lako otići, da će – ukoliko bude poražen – učiniti sve što je potrebno da "montira" izborni rezultat. Takav zaključak funkcioneri Stejt departmenta i Kongresa uglavnom temelje na dosadašnjoj manipulaciji u izbornim jedinicama i biračkim spiskovima, kao i pritiscima na nezavisne medije. Pretpostavka je da će vlast pokušati da primeni nekakvu taktiku odlaganja, da će nastojati da podeli opoziciju (koja je, kako ocenjuju, "jedinstvenija nego ranije" i kojoj ide "iznenađujuće dobro"), da će se više puta brojati glasovi, da će na nekim mestima glasanje biti ponovljeno – sve zajedno, da će režim raznim oblicima iscrpljivanja opozicije gledati da ubije entuzijazam za promenama. Manje se veruje u mogućnost primene sile kako bi se priznala Miloševićeva pobeda, naročito kad je reč o upotrebi vojske u te svrhe (čula se, na primer, i ocena da se "jugoslovenska vojska tradicionlano drži izvan politike"). Iz razgovora sa američkim zvaničnicima proizilazi da je za njih najveća nepoznanica da li bi opozicija, odnosno njihove pristalice, ustale u odbranu eventualne izborne pobede, ili bi više-manje mirno primile moguću krađu.
Upitani na osnovu čega će proceniti da li su izbori bili pošteni, s obzirom na to da njihovih posmatrača niti bilo kojih zapadnih neće biti na izborima, američki zvaničnici su uglavnom odgovarali da postoje jasni međunarodni standardi za fer izbore, da Srbija (ipak) nije Enver Hodžina Albanija, te se krađa neće moći sakriti, a da će ipak – koliko im je poznato – biti posmatrača ne samo iz redova demokratske opozicije u Srbiji nego i iz zemalja koje su već pokazale da umeju da organizuju slobodne izbore.
U slučaju da ocene da su izbori pokradeni, SAD i međunarodna zajednica će, kako smo saznali, "snažno reagovati", odnosno krađu "osuditi", a vlast proizašla iz takvih izbora ne može se nadati nikakvom međunarodnom legitimitetu. Uz to, razume se, sankcije bi bile pojačane i zabrana izdavanja viza bila bi još žešća.
Roksanda Ninčić
"Rekli smo mi Đukanoviću"
Visoki
funkcioner Stejt departmenta rekao je novinarima, na početku zasedanja
Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, da pre izbora u SRJ neće biti
preduzete nikakve konkretne mere povodom nedavne inicijative šefa američke
misije pri svetskoj organizaciji Ričarda Holbruka o definitivnom
izbacivanju Jugoslavije iz UN-a. Šta će se dešavati posle izbora,
ostaje potpuno otvoreno pitanje. Kako saznajemo, zapadni zvaničnici nisu
bili voljni da se o tome izjašnjavaju ni u razgovorima sa američkim
novinarima.
Na pitanje novinara iz Beograda šta je sa statusom Crne Gore u UN-u, rečeno je da je vlastima u Podgorici preporučeno da previše ne insistiraju na tom pitanju, jer "SAD podržavaju teritorijalni integritet SRJ".
Ukazano im je, takođe, da bi Milošević to "smatrao provokacijom" i savetovano da "budu oprezni". Kako je rečeno novinarima, "želeli bismo da vidimo da Crna Gora pronađe zajednički okvir sa Srbijom", to jest "predsednik SAD, kao i državni sekretar, rekli su Đukanoviću da ne uživa nikakvu međunarodnu podršku za proglašenje nezavisnosti".
Rečeno je i sledeće: "Ponovili smo Đukanoviću da je deo Jugoslavije, i da je naša pozicija da je ometanje saveznih izbora neprihvatljivo." Navodno su rekli crnogorskom predsedniku da nije u redu što podgorički državni mediji ne izveštavaju o izborima, na šta im je Đukanović odgovorio da je reč o "birokratskoj grešci" koja će biti otklonjena.
U vezi s Crnom Gorom je još napomenuto da Milošević ne može u toj republici raditi šta hoće; da SAD podržavaju vlast u Podgorici zato što je Đukanović pobedio na fer izborima, i svi izbori u Crnoj Gori nakon njegove pobede bili su fer; da su oni svesni tamošnjeg stepena korupcije, ali da to spada u "bolesti tranzicije" koje su prošle skoro sve zemlje u regionu.
