Film
Estetska i politička cenzura
Serđo Ðermani, konsultant Venecijanskog festivala odgovara na tekst Bogdana Tirnanića ("Podoficir i mrtva deca", "Vreme", br. 506) tvrdnjom da autor teksta ne vidi moralni problem koji se otvara konačnom verzijom filma Živojina Pavlovića
U
vezi sa dosijeom "Država mrtvih" objavljenim u broju 506,
mislim da je potrebno – i to vrlo precizno – razjasniti nekoliko
stvari.
Najviše me je šokirala
činjenica što se iz teksta Bogdana Tirnanića uopšte ne razume koju
verziju filma je on gledao. Da li ga je uopšte zanimalo da proveri koje
su stvari bile izbačene? Pa da potraži od producenta da ih pogleda?
Mislim da ga nije zanimalo, a kada citira indirektne informacije o
izmenama, njemu je jedino bitno "ko ima filmska prava". Moralni
problem on ne vidi. Međutim, internacionalni standard jednog festivala,
koji je pre svega kulturna manifestacija, traži postavljanje ovoga
problema prilikom prikazivanja filma mrtvoga autora.Venecijanski festival
je imao tačne informacije: upoređivanjem kasete grube montaže, dobijene
od producenta, sa takozvanom "finalnom verzijom", dobijenom od
Dinka Tucakovića, moglo se doći do zaključka da nije urađeno samo ono
što je bilo neophodno (rekonstrukcija nezavršenog materijala prema
postojećoj dokumentaciji i nacrtima autora), nego i nešto drugo: sedam
bitnih rezova ili izmena za koje nema nikakvog tehničkog ili logičkog
razloga; razlog može biti samo estetska i politička cenzura. Zašto?
Donedavno je bilo moguće
bojati se da film neće biti završen. Na insistiranja izvan Jugoslavije
(a naročito venecijanskog festivala), film se sada može gledati. Trebalo
je razrešiti mnogo problema, mnoga nezadovoljstva i preokupacije: neko
nije voleo naslov, neko (autor scenarija) je zahtevao da se izbaci sve što
je Žika snimao izvan početnog scenarija, a naročito pornografska scena.
Malo pre početka venecijanskog festivala film je konačno trebalo završiti,
i to je urađeno po principu "kompromisa", koji je u estetskoj
produkciji uvek veoma opasan. A najtužnije je što je takav kompromis bio
predočen i porodici Pavlović kao jedina mogućnost; u protivnom bi film
navodno ostao u bunkeru.
Smatram da je film velikog
reditelja kulturna baština na nacionalnom i internacionalnom nivou (baština
nisu samo kosovski manastiri!), mislim da je potrebno da svi znaju koje su
izmene urađene. Dakle, evo spiska delova koji su iz filma izbačeni.
Dok glavni junak (Radko
Polič) prolazi gradom u kojem se održava nekakva nacionalisticka
manifestacija, te stiže do parka gde ga čeka Milena Pavlović, neće se
videti da se u parku dogodilo ubistvo i da je izvršilac ubistva u
groplanu namignuo Poliču. Scena koja povezuje političku ratnu temu i
kriminal genijalna je konstrukcija koja menja karakter filma i anticipira
moralnu degradaciju protagoniste sa kraja filma. Scena pokazuje da postoji
jedna realnost čiji su delovi rat i kriminal.
Kada se sin protagoniste
srece sa mafijaškim bosom, prolazeci pored ubice koji uvežbava
streljanje, dok mafijaš prica sa sinom neko ga zadovoljava oralnim
seksom; taj kadar u filmu ostaje (i čak pretvara celu scenu u nešto
neobjašnjivo i vulgarno), ali izostaje završni deo u kojem onaj ko
izvodi "fellatio" pogleda u kameru (i tada vidimo da je
muskarac) te namigne Nebojši Glogovcu: tako je i on obeležen, kao i
otac.
Kad Glogovac prvi put
ubije, u prvoj montaži sledi dvojna sekvenca: misleći da je mrtav, otac
ga traži najpre u mrtvačnici, a zatim kod komesara (Radoš Bajić);
komesar ima kompjuter i na njemu jednu bizarnost: puža, koji se zove
Slobo. Ove tri sekvence ostaju i u drugoj montaži, ali bez tog redosleda.
Na taj način nije istaknuta dvostrukost figure (ubica – mrtvac), a puž
Sloba je previše udaljen.
Izbačeno je snimanje
videoklipa koje anticipira druge koreografske i mizanscenske delove filma
(porno) i tako se smanjuje jedna bitna estetska referenca: lik
Falkonetijeve Jovanke Orleanke, čiju sudbinu prati mlada ćerka.
Divna i tragična porno
scena ostaje, a trebalo je ipak nešto skratiti. Šta? Izbrisan je početak
ove unižavajuće scene kada ženski i muski lik lik razgovaraju sa
Milenom Pavlović o doživljenim ratnim poniženjima ("meni su
muslimani silovali sestru", "meni je umro muž i zato nosim crnu
odeću") i kraj te scene, kada reditelj porno filma predlaže Mileni
Pavlović snimanje nekrofilnog pornića. Tako se potpuno gubi referenca na
crnu odeću, a slovenačka uspavanka koju upravo peva Polič i koja govori
o "črnem gvantu" (što znači isto što i crnina) ostaje samo
kao muzikalna scenografija, ali bez bitnog tragičnog značenja.
Već ranije, u sekvenci
aukcije za prostituciju, izbačena je rečenica jedne ženske osobe koja
kaže da je iz Banjaluke; i to potvrđuje cenzorsku želju da se ratni doživljaji
ne povezuju sa poniženjima.
Kraj filma koji će se
prikazivati u salama nasilno je skraćen, a značenje filmske tragedije
pretvoreno je u šablon karakterističan za televizijske trakavice (jasno
mi je zašto Tirnanić ne vidi prelaz iz melodrame u tragediju ili
tragikomediju). Posle "neprepoznavanja" Poliča od strane sina,
morao bi se pojaviti još neko; taj ga prepoznaje, a to je onaj ubica iz
parka, koji mu je namignuo i koji mu i sada u groplanu namiguje, dok u
završnom kontraplanu vidimo Poliča u njegovom krajnjem poniženju, sa
mrtvim pogledom (a ne u klišetiranoj tuzi kakvu nudi apokrifni kraj!).
Kada sam prvi puta gledao
—iminovog (Michael Cimino) "Sicilijanca", ne znajući da je
producent manipulisao filmom, bio sam uveren da je to remek-delo; i sada
mi je drago što se ljudima koji gledaju samo apokrifnu verziju Pavlovićev
film ipak sviđa. No kada sam posle video pravu —iminovu verziju
"Sicilijanca", mogao sam videti kakvo je to zaista remek-delo.
Nadam se da će isto biti dozvoljeno i jugoslovenskoj publici sa Pavlovićevim
filmom. U Italiji je urađeno sve što se moglo (možda i previše) kako
bi taj film bio spasen. Sada živi ljudi iz države mrtvih treba da odluče
šta im je činiti.
Sergio Grmek Germani
