Intervju: Nenad Prokić, generalni direktor Bitefa
Most prema budućnosti
"U nekim sredinama, pogotovo u neslobodnim, zlo se
pridružuje zakonitosti"
"VREME":
Moto ovogodišnjeg Bitefa "Teatar i zlo" ovde je toliko aktuelan
da bi se moglo pomisliti kako predstavlja zajednički naslov naše pozorišne
stvarnosti a ne predstava na festivalu.
NENAD PROKIĆ: Svako može u naslovu da vidi ovo ili ono, može čak i pod stalnim naslovom Bitefa 'Nove pozorišne tendencije' neku predstavu da doživi kao retrogradnu. Ja ovogodišnji moto tumačim ovako: u Evropi se pojavila nova generacija pisaca i reditelja koji imaju potrebu da drugačije slikaju svet u kojem žive nego što se to do sada činilo. Slikaju ga mnogo surovije, i to smeta prethodnim generacijama, što se videlo i posle predstave Disko pigs koja je odgovarala mlađem delu publike. Za novu generaciju nije zlo samo ono što je van zakona a dobro ono što je po zakonu, oni ne poštuju samo tu klasičnu podelu. Jer u nekim sredinama, pogotovo u neslobodnim, zlo se pridružuje zakonitosti.
Plesni teatar je ove godine dominantniji nego prethodnih.
Tako se čini samo zato što je prvih dana na programu nekoliko koreografija. Ali ni to nisu potpuno koreografske predstave, već ples sa drugim teatarskim elementima, što je, uostalom, u tradiciji Bitefa. Nažalost, ples nije uhvatio korena u našem teatru ni pored 34 godine predstavljanja sjajnih autora. Zato Bitef pokušava ove godine da pomoću radionica u okviru programa "Bitef Polifonija" zasadi igračku trupu i da u naš teatar unesemo i taj element.
Na dan izbora igrate Čehovljeve Tri sestre. Da li očekujete drugačiju atmosferu nego na ostalim predstavama?
Ne znam, ovde već odavno ne možete ništa da planirate. Uostalom, pozorište traje nekoliko hiljada godina, pa sam siguran da ga nikakvi izbori neće poremetiti. Bitef ima predstave i pre 24. septembra, imaće ih i posle.
Ove godine Bitef ima novog finansijera...
Mislite na Savezno ministarstvo za kulturu? Pa ne, oni nam nisu dali novac, samo su nam ljubazno omogućili da kupimo devize bez kojih ne možemo da radimo po nešto povoljnijem kursu, da kažem po srednjem kursu, i na tome im hvala. To je jedno. Drugo, ovo je prvi put da nismo dobili ni dinara od Republičkog ministarstva kulture, prethodnih 33 godine Republika je bila važan činilac u finansiranju ovog festivala. Do poslednjeg trenutka su se nećkali da li hoće ili neće, pa su na kraju odličili da hoće, ali tako što su regulisali iznajmljivanje Centra Sava i što ne bi trebalo da platimo korišćenje Narodnog pozorišta u kome igramo nekoliko predstava. Zvaničnici republičkog ministarstva, iako su pozvani, nisu došli na otvaranje, barem ih ja nisam video. Da li to znači da ignorišu Bitef, ne znam, ali svakako govori da ga zanemaruju. Dakle, ovogodišnji Bitef je finansirao Grad Beograd, naš osnivač, sponzori, zatim naš tradicionalni finansijer Fond za otvoreno društvo, ali ove godine znatno manje nego prethodnih, i najviše, inostrane nevladine organizacije kao što su Gete institut, AFAA, Britanski savet, Italijanski kulturni centar i ministarstva za kulturu država iz kojih su došle predstave. Nikad kao ove godine ta inostrana pomoć nije bila tako velika – dve trećine svih finansija! Nemci su, na primer, platili skoro 90 odsto troškova. To govori o zainteresovanosti stranaca za Bitef i za našu poziciju u Evropi, govori da oni žele da dođu i zbog sebe i zbog nas. Toliko o tome da nas stranci ne poštuju. Naravno, i pored ovakve pomoći, Bitef je u veoma teškoj poziciji. Otkako sam ja ovde, kad bih sabrao sve protekle tri godine, nije bilo tako teško kao ove.
Promenom odnosa Istoka i Zapada Bitef je izgubio ulogu mosta među njima. Kakav je sad status Bitefa među svetskim festivalima?
Tačno je da je Bitef većinom predstavljao Zapadno pozorište, pa je, u vreme gvozdene zavese zapadni blok mogao da vidi istočne predstave jedino kod nas, i obrnuto.Mostovi koje sad Bitef uspostavlja su između naše izolovane zemlje i sveta, ali i one koje je uvek imao, mostove prema novim pozorišnim tendencijama. Rekao bih da Bitef sada uspostavlja neki anticipacijski most, most između današnjice i budućnosti.
Sonja Ćirić
