Vreme broj 507, 21. septembar 2000.

Izbori 2000

Sačuvati pobedu – i živce!

Izgleda da kampanja DOS-a postiže strateški važan cilj: sve više građana veruje u pobedu DOS-a i Koštunice, a uverenje u pobedu SPS/JUL-a i Miloševića opada. S druge strane strah se širi ravnomerno, a osećanje gneva sve se više koncentriše na opozicionoj strani

Građani Srbije će se na septembarskim izborima 2000. po svoj prilici najmasovnije opredeliti za DOS i Vojislava Koštunicu, konstatuje Srećko Mihailović, šef ekspertskog tima CPA-a, u istraživanju objavljenom u utorak 19. septembra. On zapaža da u poslednjoj nedelji kampanje raste izborni optimizam među pristalicama Demokratske opozicije Srbije; dok istovremeno evidentira i to da ima mnogo građana koji se plaše sukoba posle izbora, te da je tek nešto manje onih koji se plaše da se sazna za koga su glasali. I pored toga, po Mihailovićevoj sondaži za Koštunicu bi moglo glasati 41 odsto birača u prvom, a 50 odsto u drugom krugu. Slobodan Milošević može računati na 20 odsto biračkog tela u prvom i na 23 odsto u drugom krugu.

Mihailović pretpostavlja da bi dve trećine pristalica SPO-a i Vojislava Mihailovića u drugom krugu predsedničkih izbora glasalo za Vojislava Koštunicu, što govori da će se jedinstvo opozicije koje su građani tražili ostvariti u izbornom finalu!

Izborno vođstvo Vojislava Koštunice evidentirano je tokom proteklih mesec i po dana u istraživanjima Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka – CPIJM (Ljiljana Baćević), Strategic marketing and media research institute – SMMRI (Srđan Bogosavljević), Agencije Medium (Srbobran Branković), kao i u pomenutom istraživanju Centra za proučavanje alternativa – CPA (Srećko Mihailović). Bila su to kontinuirana istraživanja u više talasa u kojima se ponavljao nalaz da se javno mnjenje prelama u korist Vojislava Koštunice.

Na primer, dosadašnje sondaže CPIJM-a govore o konstantnom i rastućem vođstvu Vojislava Koštunice u odnosu na Slobodana Miloševića koje je početkom septembra iznosilo 40:22! (Vidi tabelu " Svi predsednički kandidati") Ovaj institut do zaključenja našeg lista nije dao i izbornu prognozu, što bi se tokom nedelje posle više obavljenih istraživanja moglo očekivati.

Sudeći po sondažama Ljiljane Baćević radjenim u julu, avgustu i septembru, Koštunica je imao uspešniju kampanju od Slobodana Miloševića, i njegov rejting je porastao za pet poena, a Miloševićev rejting stagnira. Kada se meri tzv. prinudni izbor vođstvo Koštunice u odnosu na Miloševića se povećava – u julu je rezultat bio 43:28, u septembru 49:26. U drugom delu njenog istraživanja, tamo gde se meri rejting partija, kod dva glavna takmaca, DOS-a i SPS-a, vidi se da je od avgusta do septembra došlo do blagog opadanja pristalica u korist neodlučnih. To je možda i rezultat izvesnog kolebanja biračkog tela zbog toga što ni jedan ni drugi blok nisu izašli sa jedinstvenim izbornim listama, mada je na lokalnom nivou takvo kolebanje manje izraženo. Inače, kad rezultati počnu da se ponavljaju u istraživanjima javnog mnjenja to može biti znak da su istraživači "uhvatili tendencije", odnosno napipali izborni rezultat.

Istraživanje Bogosavljevićevog SMMRI-ja na uzorku koji takođe odslikava Srbiju bez Kosova pesimističnije je, pokazuje manju prednost Vojislava Koštunice, koji po ovom merenju vodi u odnosu na Slobodana Miloševića sa 32,2:26,9. Preračunato samo na one koju će izaći na biralište, po istraživanju SMMRI-ja, Vojislav Koštunica ima 45,7 odsto glasova, a Slobodan Milošević 38,2, dok Tomislav Nikolić hvata 9,8, a Vojislav Mihailović 6,3 odsto.

To znači da Bogosavljević vidi Koštunicu u drugom krugu.

U odnosu na raniju, avgustovsku Bogosavljevićevu sondažu Koštunica je skočio sa 29,2 na 32,2 odsto, a Slobodan Milošević sa 25,9 na 26,9.

Politički tim 2000, oslanjajući se na sondaže CPJIM-a, zaključuje da se Koštunica čak približio pobedi u prvom krugu, a da će drugog kruga biti ukoliko na izbore u Crnoj Gori izađe 50 odsto birača i da sve glasove dobije Slobodan Milošević, da svi nealbanski birači sa Kosova takođe izađu na izbore i glasaju za Slobodana Miloševića, i da "lojalni" Albanci učine isto, da Vojislav Koštunica dobije tri odsto manje, a Slobodan Milošević tri odsto više glasova od rezultata koji se pokazuje u sondažama. Uz sve te uslove rezultat prvog kruga predsedničkih izbora bio bi nerešen, odnosno ova dva kandidata plasirala bi se u drugi krug predsedničkih izbora.

NEMA VIŠE VREMENA: Da li finiš izborne kampanje može promeniti trendove koje uočavaju istraživači? Reklo bi se da su režimski propagandisti nemoćni da izmisle perpetuum mobile. Namerno izazvani incident u Kosovskoj Mitrovici, na primer, vratio se režimu kao bumerang. Koštunica je pogodjen kamenom dok je govorio Srbima na mitingu u Kosovskoj Mitrovici. Po zaključku izveštača s lica mesta to su verovatno učinile pristalice Slobodana Miloševića, a da su organizatori napada šef socijalista tog grada Ljubiša Lalović i nekadašnji šef policije Dragan Delibašić. RTS je bez tona promptno izvestio o tom incidentu prikazujući ga kao fijasko predsedničkog kandidata DOS-a. Međutim, državni mediji su prećutali, ali je javnost ubzo ipak obaveštena, da je to zapravo bio fijasko Slobodana Miloševića – zato što je, dok su "Slobine" pristalice gađale Koštunicu kamenjem i paradajzima, većina prisutnih, više od hiljadu pristalica opozicije, skandirala slogane "Bando crvena" i variralo na temu: "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane". Koštunica je mogao da pokaže da je Slobodan Milošević taj koji, zarad vlasti, zloupotrebljava kosovske Srbe i izaziva sukobe u narodu.

KO LAŽE, A KO KRADE: Poseta Slobodana Miloševića Đerdapu i Kragujevcu s preteranim obezbeđenjem i masovnim prisustvom policije, možda je ulila nešto elana strpljivoj radničkoj klasi na "prinudnom odmoru", ali su u Kragujevcu preterano i bahato obezbeđenje, blokada čitavog grada i mnoštvo milicije ostavili utisak da je režim paranoičan. Reakcija je došla brzo iste večeri u obliku, kako kažu, jednog od najvećih opozicionih skupova kod Krsta u Kragujevcu. S treće strane, pitanje je koliko je efektno to ucenjivačko iznuđivanje podrške zaposlenih u velikim kolektivima. U Požarevcu su škole i preduzeća radili po skraćenom radnom vremenu onog dana kada je dr Mirjana Marković, prva na požarevačkoj listi SPS-a i JUL-a za Veće građana, u Požarevcu, pred samo oko dve hiljade ljudi objavila "borbu protiv nemoralnih pojava u društvu" i optužila "NATO i njegove zastupnike u Srbiji i Jugoslaviji" da će pokušati da pokradu izbore i da će, ako uspeju da ih pokradu "proglasiti da je pobedila volja naroda, da je to trijumf demokratije", a "ako ne budu uspeli da pokradu izbore, optužiće vlast u Srbiji da je nedemokratska".

Ne zna se za slučaj da je opozicija ikad uspela da pokrade izbore, pa je ta konstrukcija zapravo upozorila opoziciju da vlast ima opasnu intenciju da to uradi. Nekoliko krupnih detalja govori da će opozicija protiv sebe imati ne samo vladajuću garnituru nego i one delove vlasti koji bi po prirodi stvari morali da budu neutralni u izbornom procesu ili angažovani na obezbeđenju korektnog izbornog procesa. Dvojica ministara oružane sile neposredno su uključena u izbornu kampanju – jedan (ministar policije Vlajko Stojiljković) neposredno je angažovan u kampanji s predsednikovom suprugom u Požarevcu; drugi (načelnik generalštaba Pavković) govori o izborima kao o "danu D" i preti da će vojska biti upotrebljena da tog dana spreči nasilno preuzimanje vlasti, mada niko ne priprema revoluciju nego izbore. Mimo toga, puštaju se glasine o mogućoj intervenciji, vojske ili policije... Nestanak bivšeg predsednika Predsedništva Srbije nije pratilo suvislo obaveštenje javnosti o toku istrage, što ostavlja utisak namernog nečinjenja.

Stvar je iskomplikovana i time što je na najosetljivijem mestu u izbornom procesu angažovano bar dvoje ljudi umešanih u izbornu aferu, zapravo u "sudsku gimnastiku" tokom izbora 1996, ljudi koji su tokom borbe za priznavanje izbornih rezultata bili javno prozivani i izloženi jakoj sumnji da će opet pokušati isto. Simptomatično je i ponašanje nadzornog odbora koji ne vidi očiglednu pristrasnost državnih medija finansiranih iz javnih prihoda, a daje "partijska" saopštenja o takozvanom "prejudiciranju izborne volje". Svesni slabog ugleda, oni pokušavaju da zabrane sumnju u ponašanje organa koji sprovode izbore, itd...

OSNOVANA SUMNJA: Simptomatično je i ponašanje režima prema CeSID-u, domaćoj organizaciji koja je najavila da će posmatrati izbore. U ovu organizaciju banula je finansijska policija, a potom je izvršen i tzv. upravni nadzor, kako izgleda s namerom da se uputi upozorenje da posmatranje izbora nije predviđeno zakonom. To je veoma čudan gest onemogućavanja kontrole izbora. Državna televizija u udarnom terminu objavljuje komentar protiv CeSID-a koji prevazilazi Kovačevićevog Iliju Čvorovića. U nepotpisanom TV komentaru zumira se na CeSID-ov bilbord na kome piše "1+1=2", da bi se zatim izvela sledeća vratolomija – zašto se ponavlja tako očigledna stvar da je 1+1=2, to je oblik specijalnog rata, to se ponavlja da biste vi zaključili da 1+1 negde možda nije dva, pa da se razbesnite i da možda glasate za onoga za koga možda ne biste glasali, a sve to, u stvari ima veze sa Džordžom Sorosom i njegovim "otvorenim društvom", konceptom opasnim po nacionalni identitet.

Otkuda toliki bes na posmatrače – ako će da gledaju neće da ujedaju! Reč je, zapravo, o tome da je CeSID ovog leta objavio rezultate svih dosadašnjih izbora po izbornim mestima (vlast je do sada objavljivala zbirne rezultate, ali podatke po kutijama krila je kao zmija noge). Ti podaci plastično pokazuju oko 5500 slučajeva na prvi pogled čudnih rezultata u dvanaest izbornih ciklusa od 1992. do 1997, što znači da je u proseku oko 500 drastičnih slučajeva u jednom izbornom turnusu (izlazak sto odsto birača na izbore, sto odsto glasova za vlast, nijedan glas za opoziciju, itd. – to su ekstremni podaci koji se najčešće sreću u opštinama Bela Palanka, Bojnik, Babušnica, Bujanovac, Vranje, a naročito u kosovskim opštinama, uglavnom tamo gde su pobeđivali socijalisti. Neki od tih podataka su baš karikaturalni. Na primer u opštini Bujanovac, na biračkom mestu broj 2 u selu Veliki Trnavac, u prvom krugu 1997. SPS-JUL-ND osvaja četiri glasa, Zoran Lilić dobija 13 glasova u prvom krugu, u drugom 16, da bi u drugom krugu na istom biračkom mestu Milan Milutinović osvojio 629, a u drugom čak 843 glasa! Takvi podaci izazivaju osnovanu sumnju da je neko ko je bio zadužen za zakonito sprovođenje izbora u neprijatnoj situaciji, s obzirom na to da je falsifikovanje izbora kažnjivo delo koje ne zastareva. Opozicija izražava otvorenu sumnju da bi režim opet mogao da pokuša da fabrikuje glasove tamo gde ih ne bude moguće kontrolisati, a naročito na Kosovu. Tvrdi, međutim, da ovog puta ima dovoljno kontrolora, što će se brzo pokazati.

ZAMAJAVANJE SIROTINJE: Hiperprodukcija "zavereničkog štiva" režimskih propagandista (samo je savezni ministar za informacije za deset dana obznanio tri "krunske zavere"), kako izgleda, nije dala vidljiviji uspeh, ali očito kontaminira manje obrazovane slojeve i homogenizuje pristalice režima. Lažu i zamajavaju sebi odanu sirotinju. Stjepan Gredelj, član istraživačkog tima CPA-a, uočava da tvrdnju "lideri opozicije su izdajnici, strani plaćenici, koji sarađuju sa NATO-om" odbacuje kao "neistinu" iznad četiri petine ispitanika koji će glasati za DOS i Koštunicu, ali je u njegovu "istinitost" ubeđeno sedam od deset glasača liste SPS-JUL/Slobodan Milošević.

S druge strane, tvrdnju "Slobodan Milošević i stranke oko njega krivi su za sve što nam se dogodilo" za "čistu istinu" smatra oko 75 odsto pristalica DOS-a (i čak 88 odsto pristalica Koštunice), nasuprot 78 odsto pristalica SPS/JUL-a (odnosno četiri od pet – 81 odsto – pristalica Slobodana Miloševića) koji misle da to nije istina.

Moć propagande je, kako izgleda, manja nego što se pretpostavljalo: Zoran Stojiljković uočava zbunjujući podatak da tek nešto više od polovine građana prati kampanju (često – 19 odsto, povremeno – 35 odsto).

Na dve petine ispitanika presudan i znatan uticaj ima mišljenje uglednih ljudi, kako u sopstvenoj, tako i u široj društvenoj sredini. Na biračko opredeljenje utiču još susreti kandidata sa biračima (31 odsto), razgovori sa komšijama, rođacima i prijateljima (28 odsto), učešće na mitinzima (26 odsto) i tribinama (23 odsto). Što se medija tiče, uticaj televizije (27 odsto) nešto je izraženiji nego uticaj štampe (22 odsto) i radija (21 odsto). Dopunski i komplamentarno utiču koncerti i druge manifestacije (13 odsto), plakati i bilbordi (13 odsto), leci, nalepnice i pisma biračima (10 odsto), majice, olovke, upaljači (7 odsto), kao i hrana, kafa i cigarete koje se dele potencijalnim biračima (6 odsto).

KARAKTERISTIKA: Tako ili nekako drugačije, tek nedopustiva i kažnjiva medijska difamacija (najneukusnije moguće paškvile u "Politici") nije pogodila predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu. Na primer, u istraživanju Ljiljane Baćević procenat negativnih mišljenja o Koštunici ne prelazi 20 odsto. Mirjana Vasović, član istraživačkog tima CPA-a, i u najnovijoj sondaži konstatuje da građani najčešće ponavljaju ocenu da je Koštunica sposoban i pametan (u 42 odsto slučajeva), da je demokrata po ubeđenju (36 odsto), da je pošten i skroman (25 odsto) i da je odgovoran i pouzdan (24 odsto). O Slobodanu Miloševiću se najčešće misli da je odlučan i čvrst (34 odsto), porodičan čovek (31 odsto) i sposoban i pametan (29 odsto). Za Tomislava Nikolića građani pre svega vezuju osobine da je "nacionalista" (28 odsto), da "poštuje tradiciju" (19 odsto) i da je porodičan čovek (19 odsto), a za Vojislava Mihailovića kažu da poštuje tradiciju (26 odsto), da je porodičan čovek (21 odsto) i "nov, neistrošen čovek" (19 odsto). Ovi nalazi su veoma slični onima koji su dobijeni u prethodnom istraživanju.

Kako će čitalac videti iz tabela baziranih na istraživanju Ljiljane Baćević i CPIJM-a, Koštunica vodi u osam ključnih kriterijuma kojima je mereno da li građani predsedničke kandidate smatraju kompetentnim – birači u njemu vide boljeg kandidata kad su u pitanju ekonomski razvoj i standard, obezbeđivanje ekonomske pomoći i kredita, zaštita nacionalnih interesa, očuvanje nezavisnosti, bolji odnosi sa međunarodnom zajednicom, ujedinjenje građana na preporodu društva, zakonitost, pravda, red i suzbijanje kriminala, uređenje odnosa sa Crnom Gorom i očuvanje Jugoslavije, rešavanje problema Kosova i Metohije. Zanimljivo je da je kad je o Kosovu reč najveći broj, čak 43 odsto ispitanika, izjavilo da ne zna ko je kompetentan za rešavanje tog pitanja.

Mirjana Vasović konstatuje da građani razlikuju dva glavna favorita u predsedničkoj izbornoj trci – Koštunicu i Miloševića – na osnovu dve osnovne, različite i suprotstavljene karakteristike: s jedne strane je "demokrata po ubeđenju", a sa druge "odlučan i čvrst" autoritarni vođa (što podrazumeva moć i uticaj na tok događaja, a to je često dovoljna osnova legitimiteta vlasti). Izbor ličnosti predstavlja ujedno izbor određene političke opcije.

CILJ I BES: Da li će građani ostati pri svom izboru i da li će u pregrejanoj atmosferi 24. septembra sačuvati svoj izbor, razum, volju i živce. Srećko Mihailović uočava protivrečnu mešavinu osećanja zabrinutosti i zaplašenosti, ali i vere i nade da će biti bolje; pesimizma i defetizma, ali i rastućeg opšteg optimizma, slutnje da se inače loše stanje može pogoršati, ali i mnjenje da će posle izbora biti bolje; neuključenosti ali ne i ravnodušnosti, očekivanja izborne pobede ali i pitanja da li će ona biti verifikovana...

Po Mihailovićevoj dijagnozi, izgleda da kampanja DOS-a postiže strateški važan cilj: stabilizaciju opredeljenja vlastitih pristalica, blago povećanje izbornog optimizma, blago povećanje uverenosti u pobedu svoje strane... Evidentna je tendencija rasta uverenja građana u pobedu DOS-a i Koštunice, i opadanja uverenja u pobedu SPS/JUL-a i Miloševića.

Međutim, veoma veliki broj građana misli da će izbori biti pokradeni (30 odsto). I dalje su veoma brojni oni koji misle da će aktuelna vlast silom zadržati vlast i kada izgubi izbore (45 odsto). Poenta je u tome što to, po Mihailovićevoj dijagnozi, za pristalice DOS-a nije razlog za neizlazak na izbore. Čak tri petine građana (60 odsto) sigurno je u svoju izbornu odluku i tvrdi da će izaći na biračka mesta i zaokružiti one kandidate u koje ima poverenje. U istraživanjima Ljiljane Baćević ta sigurnost odluke je nešto jača nego kod Mihailovića.

Psiholog Bora Kuzmanović, član tima CPA, u tom kontekstu uočava da se nastavlja tendencija porasta pozitivnih, optimističkih osećanja, a znatno opada ravnodušnost (tj. defetizam).

Negativna osećanja straha i gneva i dalje su znatno izražena – tako oko 50 odsto birača DOS-a ima izraženo osećanje straha, a to osećanje je dvostruko manje (svega 26 odsto) kod potencijalnih birača SPS-JUL-a. Na drugoj strani, preko 50 odsto onih koji bi glasali za DOS oseća priličan ili veliki gnev, a takvih je među pristalicama SPS-JUL-a svega 15 odsto (oni mahom u preko 60 odsto slučajeva izjavljuju da ne osećaju bes i gnev). Osećanje besa iznadprosečno je rašireno i među ljudima koji će glasati za SPO, a ispodprosečno među potencijalnim biračima SRS-a. Zanimljiv je i podatak da je među apstinentima (onima koji izjavljuju da neće izaći na izbore) osećanje straha preovlađujuće (35 odsto), po čemu se oni izdvajaju od svih ostalih grupa. Osećanje zabrinutosti i straha postepeno se sve ravnomernije širi u biračkom telu u celini, ali se osećanje gneva sve više koncentriše na opozicionoj strani, konstatuje Kuzmanović. To je važno upozorenje svim učesnicima u izborima da izbegavaju postupke koji bi bili doživljavani kao prkos zdravoj pameti.

Milan Milošević