Vreme broj 507, 21. septembar 2000.

Od Triglava do Đevđelije

Obavezno pročitati pre glasanja

Od razdruženja do danas, politička i ekonomska slika bivših jugoslovenskih republika menjala se iz godine u godinu. Sloveniju, u kojoj je životni standard na zavidnom nivou, danas nazivaju "Švajcarskom pod Alpima", a u Srbiji se sve češće čuje formulacija "Srbija bez Kosova"

Lekar specijalista u Sloveniji ima 26 puta veću platu od lekara specijaliste u Srbiji, a lekar iz Republike Srpske zarađuje 5,7 puta više od kolege iz Srbije – pokazuje anketa koju su uradili reporteri "Vremena" u zemljama bivše Jugoslavije. Isti taj lekar specijalista iz Slovenije, sa platom od 3900 DEM, bez ikakvih problema od jedne plate pokriva troškove potrošačke korpe, kupovine veš-mašine i kolor televizora, a za namirenje ostalih životnih potreba ostaje mu na raspolaganju 1610 DEM. Hirurg iz Srbije sa julskom zaradom u iznosu od 148 DEM, u koju su uračunata dežurstva, od plate jedva može da kupi tri četvrtine potrošačke korpe, a za veš mašinu mora da radi skoro devet meseci. Oficir iz BiH Federacije zarađuje 810 DEM, što je 3,3 puta više od plate oficira u Srbiji koja, pre nego što se odbije dnevnica solidarnosti za obnovu i izgradnju, iznosi oko 245 DEM za mesec jun.

Od razdruženja do danas, politička i ekonomska slika bivših jugoslovenskih republika menjala se iz godine u godinu. Sloveniju, u kojoj je životni standard na zavidnom nivou, danas nazivaju "Švajcarskom pod Alpima", a u Srbiji se sve češće čuje formulacija "Srbija bez Kosova". U uporednim analizama podataka dobijenih iz bivših SFRJ republika, Srbija zauzima ubedljivo poslednje mesto na svim tabelama: plate, penzije... ili prvo: broj nezaposlenih, nivo korupcije... Višegodišnjim raslojavanjem stanovništva Srbija je podeljena na dva tabora: na one koji imaju (o čemu svedoče luksuzni automobili koje viđamo na ulicama), i na one koji nemaju (koje viđamo kako se šunjaju oko kontejnera, i stoje u redovima za šećer i ulje). Prvi tabor broji, kažu stručnjaci iz oblasti ekonomskih i društvenih nauka, 200.000 ultrabogatih, koji raspolažu sa 20 odsto nacionalnog dohotka; u drugom taboru je ostatak srpskog stanovništva koji se finansira iz sive ekonomije. Penzioneri sa prosečnim primanjima koja jedva prelaze 70 nemačkih maraka izjednačeni su sa 46.510 korisnika socijalne pomoći koja se isplaćuje neredovno, i bez narodne kuhinje mnogi od njih možda ne bi ni preživeli. Degradirani srpski lekari, službenici i radnici već se godinama dovijaju kako da pokriju osnovne životne potrebe od plate koju dobijaju za profesionalno obavljanje svoje delatnosti.

Veliki deo srpskog stanovništva se, suočen s ponižavajućim platama i progresivnim siromaštvom, uputio u takozvanu "sivu zonu ekonomije" gde je preprodavao benzin ili cigarete. Ispod žita i ruke, bez poreza i profakture, na buvljaku ili tezgi. Nekad čak ni to – dovoljno je da stavite hoklicu pored autobuske stanice, rasprostrete cigarete i "Orbit" žvake, i biznis ide sam od sebe. Izvestan broj zaposlenih u propalim državnim firmama otišao je u taksiste, drugi su pootvarali kioske ili samostalna trgovinska preduzeća, treći su otišli iz zemlje. Tek, nikom nije dobro, osim onima na vlasti. "Država pospešuje sivu ekonomiju i time kupuje socijalni mir", kaže za "Vreme" Mirosinka Dinkić, saradnik Ekonomskog instituta. Ona kaže da je većina ljudi iz sektora sive ekonomije zadržala svoja radna mesta u državnim firmama zbog socijalnog i penzijskog osiguranja, a izdržava se novcem zarađenim u sivoj zoni. "Na taj način se emituju ogromni troškovi za pokrivanje socijalnog i penzijskog osiguranja, i pitanje je dokle će to trajati."

PLATE U KOMŠILUKU: U Jugoslaviji su se 1990. godine održali prvi višestranački izbori i tokom cele te godine vlast je kao jedan od izbornih aduta forsirala plate", kaže Mirosinka Dinkić, "pa je prosek plata za tu godinu iznosio 557 nemačkih maraka po tržišnom kursu. Najveće plate su zabeležene u decembru te godine – 754 nemačkih maraka, i to je bila devet puta veća plata od prosečne ovogodišnje julske plate od 93 DEM." Prosečne penzije te 1990. godine iznosile su 439 DEM, prosek penzija iz 1999. godine je 80 DEM, i taj podatak govori da su prošle godine penzioneri primili šest puta manju penziju nego pre deset godina. I ove, izborne godine vlast opet obećava veće plate i penzije... "Promene u ekonomskom sistemu su neophodne, a razvojem ekonomije menja se i politički sistem. Ova vlast nije u stanju da obezbedi normalan razvoj društva, i zato je treba menjati. Odgovornost za osiromašenje naroda i kolaps privrede i ekonomije ne može se doveka prebacivati na inostranstvo, niti se možemo stalno izgovarati na sankcije i bombardovanje", kaže Dinkićeva.

A da se ne treba plašiti promena pokazuju podaci o standardu i platama iz bivših jugoslovenskih republika. "U Srbiji je prosečna plata u 'godinama pre raspleta' uvek bila veća nego u Makedoniji, a sada je obrnuto. Odnos plate i potrošačke korpe u Makedoniji je 1,07 u korist plate, dok je u Srbiji 2,28 na štetu plate; odnos plate i potrošačke korpe u RS je 1,4 u korist plate. U Mađarskoj i Poljskoj, koja je prebrodila tranzicione probleme, situacija je mnogo bolja. Mi smo već odavno u tranzicionom šoku, vreme je da nađemo način da ga prevaziđemo. Pali smo na dno, gore ne može da bude", kaže Dinkićeva. Plata jugoslovenske učiteljice po zvaničnim statističkim podacima iznosi 2082 dinara za jul. U Srbiji učiteljica sa završenom višom školom i 31 godinom radnog staža ima platu od 1960 dinara, što po tržišnom kursu od 29 dinara za jednu nemačku marku iznosi 68 nemačkih maraka, što je 5,8 puta manje nego što zarađuje učiteljica u Republici Srpskoj, a čak 22 puta manje od zarade učiteljice u Sloveniji. Potrošačka korpa u Hrvatskoj ne predstavlja problem jedino visokim državnim funkcionerima. Hrvat sa prosečnim primanjima od 800 nemačkih maraka mora da izdvoji 1,76 platu da bi pokrio vrednost potrošačke korpe, dok su penzioneru u toj zemlji potrebne čak 4,68 penzije za jednu potrošačku korpu. Makedonac sa prosečnom zaradom može da kupi 1875 jaja, Srbin može da kupi 620 jaja od svoje zarade, a radni čovek u BiH Federaciji za prosečnu platu može da priušti 681 jaje. Ukoliko ukrstimo prosečnu platu u Makedoniji sa prosečnom platom u Republici Srpskoj, doći ćemo do saznanja da je Makedonac u prednosti za 42 nemačke marke. Međutim, lekar u Republici Srpskoj zarađuje 250 nemačkih maraka više od makedonskog lekara. U ovoj ukrštenici Srbija, nažalost, ne može da se pohvali boljim rezultatom ni u jednom ukrštanju. Upečatljivo ponižavajući rezultat ne dobija se jedino kada se uporedimo sa Crnogorcima. Odnos plate i penzije u ove dve republike je sličan – plata je svega za dvadesetak maraka veća od penzije. Prosečne plate u Crnoj Gori duplo su veće nego u Srbiji, ali je zato i cena potrošačke korpe udvostručena.

Zvanična statistika kaže da najveće plate u SRJ primaju zaposleni u proizvodnji obojenih metala, proizvodnji nafte i naftnih derivata, elektroprivredi, i interesnim i političkim organizacijama, dok najniže plate primaju zaposleni u proizvodnji kožne obuće i galanterije, tekstilnoj industriji. Prosečna plata zaposlenog u najbolje plaćenom sektoru, proizvodnji obojenih metala, za mesec jul iznosila je 6306 dinara, a najmanje plate primili su radnici u proizvodnji kožne obuće i galanterije – 799 dinara. Prvi jedva da mogu da izađu na kraj sa potrošačkom korpom i ostalim dažbinama (struja, stanarina, porezi...), dok je drugima potrošačka korpa nedostižan san. Od Triglava pa do Đevđelije lekari i prosvetari ne moraju da se stide ukoliko ih komšija policajac priupita za platu, jer su njihove plate veće ili približne platama organa državne bezbednosti. U nas, bogami, obrnuto.

OD SLOVENIJE DO SRBIJE: Ljubljanski list "Delo" ovih dana je objavio cenu potrošačke korpe koja sadrži 29 proizvoda. Ta cena je 430 nemačkih maraka ili 39 odsto neto prosečne zarade. To nije značajnija stavka u kućnom budžetu Slovenaca. Bruto društveni proizvod je 9161 dolara po glavi stanovnika. Plata policajca na funkciji pomoćnika komandira sa deset godina radnog staža je 1560 nemačkih maraka, i 7,8 puta je veća od plate srpskog policajca. Penzioneri, kojih u Sloveniji ima 474.420 od ukupno 1,98 miliona stanovnika, ostvaruju neto penziju u visini od 595 DEM (najniža) do 2487 DEM (najviša). Socijalnu pomoć u nekom obliku prima oko 34.000 ljudi i iznosi 207 nemačkih maraka za odraslo lice bez prihoda, a odraslom licu o kome nema ko da brine pripada 240 nemačkih maraka mesečno. Deca do 15 godina u socijalno ugroženim familijama dobijaju 150 nemačkih maraka. Nešto manju socijalnu pomoć dobijaju deca od 7 do 14 godina (134 DEM), a visina socijalne pomoći za decu ispod 7 godina iznosi 115 nemačkih maraka. Visina socijalne pomoći u Crnoj Gori je 140 nemačkih maraka po korisniku, a u Hrvatskoj socijalna pomoć iznosi oko 100 DEM.

Razrađen sistem socijalne pomoći i dečje zaštite u Sloveniji, koji funkcioniše, posmatran u odnosu na sistem socijalne i dečje zaštite u Srbiji, koji ne funkcioniše, skoro da nije uporediv. Na osnovu propisa o "materijalnom obezbeđenju koje pripada pojedincu ili porodici koja ostvaruje prihod ispod nivoa socijalne sigurnosti", vlada isplaćuje socijalnu pomoć u nominalnom iznosu, sa ogromnim zakašnjenjem. "To su u startu obezvređene sume", kaže M. Dinkić. "Na primer, prosek plata u opštini Blace za mesec jul je 1067 dinara. Korisnik socijalne pomoći ima pravo na 50 odsto prosečne plate u toj opštini, i još mora da čeka na taj minimum nekoliko meseci." Isplata dečjih dodataka kasni dve godine, a relativno skoro su korisnicima uručene obveznice umesto dečjih dodataka. Tada su počeli problemi – firme nisu htele da primaju obveznice, njima treba gotov novac. Stvorilo se crno tržište obveznica, koje su se preprodavale firmama po vrednosti manjoj od nominalne. Tim obveznicama su firme ili pojedinci plaćali poreske obaveze, i to im se isplatilo budući da su imali popust ukoliko plaćaju obveznicama. Firme su ostvarile dobitak, a korisnik dečjeg dodatka gubitak. "To je presipanje iz šupljeg u prazno", komentariše naša sagovornica. "Loša mera za korisnike, ali i za vladu koja mora da pokrije vrednost tih papira. A prihod budžeta se ostvaruje od istih tih građana kojima se isplaćuje plata. U prihodu budžeta privreda učestvuje samo sa pet odsto, sve ostalo dolazi od građana". Sve funkcioniše na preraspodelama na sve nižem nivou, i zato mora da se promeni ceo sistem. "Moramo da uspostavimo zdrave mehanizme u ekonomiji, i da iskreiramo novu socijalnu politiku na temeljima zdrave ekonomije", zaključuje Dinkićeva.

"Političar je vođa ljudi koji manje vide no on, zato on mora dalje videti. On mora videti kuda vodi naše vreme, on mora prozreti u tajne istorije, mora odškrinuti vrata budućnosti. Ako on ne vidi ništa u našem vremenu, ništa od haosa i razuzdanosti i obesvećenja svih svetinja i negiranja i rušenja svega što treba da postoji, onda njemu kao političaru nije mesto u našem vremenu", ovim rečima vladike Nikolaja Velimirovića otvorena je "Bela knjiga Miloševićeve vladavine" u kojoj su stručnjaci G17 plus prikazali rezultate dvanaestogodišnje vladavine Slobodana Miloševića. Kako smo stigli dovde, svakom pametnom čoveku je jasno. Običnom čoveku ne trebaju grafikoni, tabele i procenti da bi osetio dah bede za vratom. Sumorna svakodnevica dovoljno rečito i slikovito govori.

Biljana Vasić (Srbija), Svetlana Vasović-Mekina (Slovenija), Tanja Tagirov (Hrvatska), Tanja Topić (Republika Srpska), Radenko Udovičić (BiH Federacija), Aco Kabranov Beta (Makedonija), Velizar Brajović (Crna Gora)

Obnova i izgradnja

Da li ste bili svesni da provodite tri sata i 12 minuta na poslu zbog izmirenja troškova mesečne pretplate na programe RTS-a? U biltenu "Potrošačka korpa, cene i prosečna neto zarada" Saveznog zavoda za statistiku izračunata je cena potrošačke korpe (65 proizvoda, hrana i piće) za četvoročlano domaćinstvo, i ona iznosi 6068,69 dinara za avgust izborne 2000. godine. Prosečna plata u SRJ za jul 2000. iznosila je 2375 dinara, dok je potrošačka korpa vredela 5426,85 dinara, što znači da su ukupni troškovi hrane i pića u julu mesecu bili veći od prosečne neto zarade za 3051,85 dinara. Odnos korpe u odnosu na platu izražen u procentima govori da je vrednost korpe više nego duplo veća od prosečne plate – 228,5 odsto prosečne plate. Èetvoročlana porodica mora da se snađe kako zna i ume ukoliko hoće da kupi sredstva za održavanje higijene, odeću i obuću, pokrije troškove ogreva, komunalija, knjiga i školskog pribora za osnovce, jer toga u potrošačkoj korpi nema. U potrošačku korpu ulaze i neki "luksuzni" proizvodi kao što je čokolada (celih 300 gr za porodicu sa, pretpostavimo, dvoje dece), dve kesice bombona, kilogram pržene kafe, jedna kutija domaćeg čaja, i pola kilograma kuhinjske soli. Prosečna Jugoslovenka će za kvalitetne hula-hop čarape, kaže statistika, raditi jedan čas i 43 minuta, za haljinu tri dana i 17 minuta, a za kravlje mleko 22 minuta, dok će zarad kupovine dnevnog lista na poslu provesti 26 minuta. I posle kažu da statistika beleži samo nekakve stope, i da ništa ne može da izmeri vrednost rada običnog trudbenika obnove i izgradnje...

Inflacija 1992–1994

Hiperinflacija je delovala kao prirodna nepogoda, ali malo podrobnije zagledanje u njene tokove pokazuje da je u tom haosu bilo smisla. Ona nije bila stihija koja se pojavila neznano odakle i koja se razvijala po nepoznatim zakonitostima. To pokazuje i njen ukupan učinak – koncentracija bogatstva, moći i korupcije na jednoj, vlasti bliskoj strani, i haos, beznađe i besmisao na svim ostalim stranama.

U periodu hiperinflacije doživeli smo (i preživeli): prvo mesto u svetu po intenizitetu mesečne inflacije; izdata je novčanica najveće nominalne vrednosti od 500.000.000.000 dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja, a svakog meseca emitovane su u proseku po četiri nove novčanice; osvojili smo drugo mesto u svetu po ukupnom rastu cena, a čak 20 puta je mesečna stopa inflacije bila veća od 50%; konačno, osvojili smo i zavidno treće mesto u svetu po ukupnom trajanju hiperinflacije: 24 meseca.

Iz "Bele knjige Miloševićeve vladavine"

Sedam godina za "Jugo"

Na osnovu podataka Saveznog zavoda za statistiku, u SR Jugoslaviji je u avgustu 2000. godine za kupovinu automobila "jugo 45" bilo potrebno izdvojiti 86,1 prosečnih neto zarada, što preračunato u vremensku kategoriju znači oko sedam godina rada. Da bi kupio automobil marke "škoda felicija", Srbin ulože jedanaest godina rada, u celosti investirajući 129 plata u ovo transportno sredstvo. Hrvat za isti automobil radi godinu i po dana, u Republici Srpskoj potrebno je dve godine i osam meseci, a u BiH Federaciji za "škodu feliciju" radi se dve godine. U Sloveniji se za Škodu radi jedanaset meseci i četiri dana.

predhodni sadržaj naredni