Grlom u potkrovlje
Neko
je oklevetao komšija-Baneta, ali ga je grupa njegovih drugova
otklevetala. O vlastitome trošku i rizikujući da padnu šaka tajnoj
policiji Demokratske stranke, sile koja već godinama drži Vračar pod
okupacijom, četa rodoljuba i boraca za istinu o drugu Branislavu štampala
je letak u koloru: "Dragi vračarci, Demokratska stranka širi laži
o Vašem komšiji Banetu Ivkoviću, predsedniku socijalista Vračara. LAŽU
da je prekršio zakon. LAŽU da je bespravno nadzidao 150 m². LAŽU
da je ove prostorije [koje uopšte nisu tolike kolike su! up. aut.]
legalizovao 1998. godine."
Istorija će saznati ko su bili ljudi koji su u svaki haustor, u svako poštansko sanduče širom Vračara ubacivali subverzivni materijal; ono što se vidi crno na belo, a zaokruženo je crvenim, jeste da je komšija Bane, prvo i prvo, dobio rešenje o građevinskoj dozvoli, zakon ga je, dakle, obavezivao da zapušteno potkrovlje u koje se neko mogao bespravno useliti i odatle nesmetano dilovati drogu preuredi u stambeni prostor. I da taj prostor pripoji matici, odnosno kvadratima koje je u Molerovoj 9 već imao. Drugo, radi se o tričavih 35,46 kvadrata koji su mu shodno zakonima, statutima o odlukama odobreni 1996. godine, a ne 1998. godine kako su klevetnici tvrdili.
Na moju žalost, zaokružujući kvadrate koje je ministar građevine, nauke i drugih oblasti dobio, urednici letka zakrmačili su podatak o kvadraturi koju je komšija Bane već imao: "Dozvoljava se Iv---ić Branislavu, Ul. Molerova br. 9 adaptacija tavanskog prostora po--šine 35,46 m² u sta-mbeni prostor i pripajanje istog postojećem četvorosobnom -tanu površine -- --- m², nakon kojih radova će ukupna površina stana iznos-- – --------- --46m² -olerova br. 9 u Beogradu."
Što duže čitam letak, sve mi je sumnjiviji. Ne komšija Bane nego taj koji je tako nesrećno baratao flomasterom. Ispada da komšija Bane maltene nešto krije, kao da nešto petlja: ne zna se kolika je kvadratura bila, ne zna se kolika je sada kada su se svi kvadrati obreli u jednom stanu!
Letak nije baš zgodan za dati ispravku: "U našem prošlom letku potkrala se mala aljkavost, brojke koje smo hteli da predočimo vračarskoj i jugoslovenskoj javnosti ne vide se, pa se izvinjavamo komšija-Banetu, Kućnom savetu Molerove 9 i čitaocima."
Sve mi je bliža pomisao da je narečeni letak štampala sama Demokratska stranka: napala je tobože sebe, a zapravo je još jedanput načinom upravo perfidnim bacila senku sumnje na komšija-Baneta.
Sasvim
je druga priča kad se pravi novinar uhvati u koštac sa nekom temom. Pod
gleslom "Upoznaj načelnika da bi ga više voleo", R.
Barjaktarević iz "Ekspresa" napisao je povest o
general-pukovniku Pavkoviću, o delima i liku, a ne o načelnikovom stanu
ili troškovima adaptacije – time se žuta štampa naslađivala pre
nepunih godinu dana...
Uredništvo je već naslovom "General koji slika, pilotira i gađa nožem" nagovestilo priču o svestranoj načelnikovoj ličnosti, načelnik je najmanje jednom, a verovatno i više puta, lično bio u "krilatoj munji", odnosno avionu MIG-29, jer je hteo da se uveri "šta znači biti pilot koji upravlja mašinom vrhunskih sposobnosti i kakve su borbene mogućnosti te izvanredne letelice". Je li načelnik lično pilotirao ili je bio u kabini sa pilotom ne zna se, po naslovu bi se reklo da je vozio MIG-29, ali ako i nije pilotirao, to je zato što je hteo da testira pilota, budući da vlastite mogućnosti već zna...
Kad nije u kabini krilate munje, general Pavković je sa padobrancima, nišandžijama, krmanošima, galeristima: "On je čovek dela, akcije... Danas je na poligonu sa tenkistima da podeli radost preciznih pogodaka, pokudi, ali i pohvali, nagradi. Sutra je na brodu Rečne ratne flotile da stisne ruku nepogrešivom nišandžiji i veštom krmanošu. Prekosutra u avionu. Radnu nedelju završiće opet nekom posetom – podmorničarima, padobrancima... Prilikom posete borcima proslavljene 63. padobranske brigade nije se ustručavao da i sam isproba bacanje padobranskog noža [presekoh se da je skakao bez padobrana ili tako nešto!] u metu i to sa vidnim uspehom."
Voleo bih da stanem ispred drvenih vrata, a načelnik oko mene da pozabada tridesetak padobranskih noževa, ta vrata i konture mog tela da budu izloženi u Domu armije. U "Ekspresu" – moja slika i tekst iz pera R. Brajkaterević(a): "Iskazujući nepokolebljivu veru u načelnikovu veštinu, Ljuba nije ni trepnuo. Na licu ovog rodoljuba koji se dobrovoljno prijavio da sparinguje odnosno pozira načelniku kad god ovaj vežba gađanje nije se video grč ni onda kad mu je načelnik sa razdaljine od dvadeset metara dva padobranska noža zakucao ispod pazuha..."
Slovo o načelniku završava se pasusom o slikanju, umetnosti koja je za načelnika kao i sve drugo vid rodoljublja: "Prekaljeni ratnik, kada mu mnogobrojne obaveze dopuste, bojom i kičicom odluta među bregove i šumarke rodne istočne Srbije. Štampa je nedavno dala značajan publicitet izložbi njegovih slika u Centralnom domu Vojske Jugoslavije u Beogradu."
Što više čitam o načelniku, sve mi je dalje i ono potkrovlje i komšija Bane. Ne bi li "Ekspres" mogao da objavi portret druga Ivkovića, mislim da g. ministar zaslužuje više od letka, publika zaslužuje da sazna više o ovom naučnom i društvenom radniku, a portretist "Eskpresa" bi se usavršavao, sve dok ne bude sazreo da portretiše Vrhovnog komandanta.
Ljubomir Živkov
