| Svet |
Vreme broj 496, 8. jul 2000. |
|
Slovenačka crno-crna vlada Desnica u napadu Zaplet oko sudbine aktuelnih
medija nije jedina mrlja na startu nove vlade "Fakat je da privredne funkcije nisu isto što
i političke, pa zato smene po političkom ključu nisu ništa drugo nego
udomljavanje odsluženog partijskog kadra. Pametna vlada, poput pametnog
deoničara, ne bavi se time kakve je boje koji direktor, ona pazi samo na
profit, to je za nju najvažnije." Ovim rečima je dr Jože Mencinger, rektor
ljubljanskog Univerziteta i jedan od najeminentnijih ovdašnjih
ekonomista, komentarisao talas kadrovskih promena u državnim službama i
delu privrede, jedan od prvih poteza nove slovenačke vlade. Tek ustoličena
desničarska vlada argentinskog Slovenca Andreja Bajuka potvrđena je u
parlamentu posle tromesečne krize kabineta – sa tesnom većinom (jednim
glasom!). Time je okončana osmogodišnja era Janeza Drnovšeka, a Bajuk i
njegova ekipa obećali su da će im prioritet biti rad na prihvatanju
evropskog zakonodavstva, tzv. akija, što je jedan od uslova da Slovenija
postane punopravan član Evropske unije. Međutim, ispalo je da je glavni cilj vlade čistka
na svim nivoima i instaliranje lojalnog kadra u državni aparat i onaj deo
privrede, koji je posredstvom raznih fondova još uvek pod nadzorom vlade.
Javnost je pozvana na uzbunu tek kada su se na udaru našli – mediji. Za
početak, pisani. NOVA METLA:
Krenimo redom: novi Bajukov kabinet je posle inauguracije obavio smenu
gotovo svih državnih sekretara i savetnika u ministarstvima. To je, po
zakonu, dozvoljeno, ali je širina poduhvata (zamenjeni su svi
"levi" onima koji su osvedočeno "desno") donekle
alarmantna. Do sada su promenjana trideset i tri državna sekretara. Državni
sekretari jesu dužni da smenom resornog ministra novodošlom ponude
ostavku; ali bode oči da novajlije odlikuje pomanjkanje stručnosti, dok
im ne fali političke podobnosti. Ovdašnji analitičari se čude strasti s kojom je
nova vlast krenula u kadrovske kuhinje iako zna da joj sledi "blic
mandat", pošto bi redovni izbori trebalo da se održe najkasnije do
novembra. Poređenja radi, Drnovšekov kabinet je tokom osam godina od oko
150 državnih sekretara, koji su prethodno obavljali istu funkciju (u
Peterleovoj vladi), po "partijskoj liniji" postavio samo osam
svojih funkcionera. Prvak SDS-a i novi ministar odbrane Janez Janša uspeo
je da postigne isto to i mnogo više – na položaje sekretara postavio
je trinaest svojih ljudi, uprkos tome što je u vladi bio samo dva puta, u
periodu od 1993. do1994. godine, i sada. Metla je stigla i čelne ljude u paradržavnim
fondovima i institucijama koje se nalaze pod državnom kontrolom. Bajuk je
ubrzo posle zakletve postavio na čelo Pošte Mariju Ribič, nekadašnju
direktorku finansijske službe u Ministarstvu odbrane (u Janšinom
mandatu), koja se više puta našla na udaru i suda i medija. Odleteo je i
dosadašnji direktor Telekoma, a na njegovo mesto je doveden potpredsednik
nove Narodnjačke partije i dosadašnji potpredsednik vlade Marjan
Podobnik. To, međutim, još nije uzburkalo duhove. Sve dok nije procurela
vest da vlada namerava da preuzme dva najveća pisana medija –
ljubljanske dnevnike "Delo" i "Dnevnik". Spomenuti direktor Telekoma zatražio je od Bojana
Petana, predsednika Državne založbe Slovenije, koja je ujedno i najveći
deoničar "Dnevnika", smenu glavnog urednika lista Zlatka Šetinca.
Petan je zahtev odbio, na šta će vlada, smatra komentator ljubljanskog
finansijskog magazina "Finance", pojačati pritisak kako bi
slomila upravu novina. Da je u prvoj fazi "puča na redakcije"
(uz pomoć manjih vlasnika) operacija u "Dnevniku" uspela, došlo
bi do promene nadzornog saveta, direktora i urednika. Desnica je prvu
rundu izgubila, bar što se "Dnevnika" tiče, ali nije i
odustala. Slična matrica čeka i "Delo". Udeo države u vlasništvu nad medijima ne prelazi
kvotu od oko deset odsto, mada i ta cifra može biti veća, ukoliko se
udruži sa drugim politički srodnim deoničarima. U "Delu",
recimo, država upravlja sa samo 24 odsto deonica putem dva finansijska
fonda, a nešto više od 25 odsto deonica drži Krekova družba, čiji
vlasnici gravitiraju ka slovenačkoj Katoličkoj crkvi. U vreme Drnovšekove
koalicije na čelu države (LDS, narodnjaci i penzioneri) ti procenti su
značili ravnotežu moći. Danas je to sa Bajukom, Peterleom i Janšom
sasvim druga pesma, a računica prosta: 24 + 25 = 49. Tu nije teško namaći
još procenat-dva od kakvog manjeg vlasnika deonica – simpatizera
desnice – i "Delo" više neće pisati da veronauka ne sme u
javne škole. "Dnevnik" je samo naizgled u nešto drugačijoj
situaciji, pošto je najveći vlasnik Državna založba Slovenije, sa oko
33 odsto deonica, ali su najveći vlasnici DZS-a takođe državne banke i
fondovi. Urednici polažu nadu u poslovnost
"potencijalnih vlasnika" i svest da bi izmenjena politika i
drugačiji sadržaj popularnih novina značio gubitak dobrog dela
konzumenata i pad tiraža. Uz to, u Sloveniji su do sada propali svi pokušaji
promocije novih štampanih medija ("Republika" – levica,
"Jutarnjik", "Slovenec" – desnica), pošto su čitaoci
tradicionalno odani "Dnevniku", "Delu", "Večeru"...
Desnica je sa svoje strane već pokazala da ne mari za ukus čitalačke
publike. Njeni medijski teoretičari veruju da je profit od uticaja na
javno mnenje mnogo važniji od ugleda i visine tiraža. Osim toga, štampa
je posebno bolna tačka desnice, pošto joj svojom nezavisnošću i
"provaljivanjem" skandala stalno pravi lošu reklamu. A imidž
je važna stvar. Naročito pred izbore. Zato planerima s desna ne preostaje ništa drugo
nego da smišljaju nove desante na postojeće, etabilirane medije, uprkos
tome što mediji u Sloveniji uživaju posebnu zakonsku zaštitu, a
pluralizam je do sada bio nešto s čime se država dičila u Evropi. BAJUK I RATNIČKE
PESME: Zaplet oko sudbine aktuelnih medija
nije jedina mrlja na startu nove vlade. Nedavno se pokazala opravdanom
sumnja da će vlada dojučerašnjeg emigranta pod jakim uticajem Janeza
Janše ponovo svaliti na pleća slovenačkog društva težak ideološki
balast. Na proslavi upriličenoj povodom devete godišnjice Dana državnosti
(25. jun) nisu učestvovali horovi iz Primorske regije (pošto je iz
programa izbačena partizanska pesma), a onda je učešće otkazao i
najbolji slovenački rokerski trio, pošto se od njih tražilo da otpevaju
samo fudbalsku himnu, a Predin–Lovšin–Kreslin su želeli da se iskažu
i nekom drugom pesmom iz svog repertoara. Teži incident desio se na komemoraciji ubijenim
domobranima i ostalim kolaboracionistima u Kočevskom Rogu, kada su Andrej
Bajuk i svita njegovih ministara počastili uspomenu na mrtve intoniranjem
domobranske koračnice i svečanim govorom u kome je podvučena
besmislenost otpora fašističkom okupatoru u Drugom svetskom ratu. Ni to
nije sve – počasni govornik je na opšte zadovoljstvo prisutnih izjavio
da "građanski rat u Sloveniji još uvek traje", da ga predvode
"postkomunisti", te da "takozvana narodnooslobodilačka
borba ne može biti temelj naše državnosti, zato što je bila –
prevara!". Baš taj deo govora, uz pevanje domobranske himne
"Moja domovina" na kraju priredbe, uznemirio je deo domaće
javnosti. A ako se zna da Slovenija ni posle 1991. godine nije promenila
zvaničnu istoriografiju i da do sada doprinos antifašističke borbe
nikada nije javno opovrgnut – to samo znači da od tzv. pomirenja nema
ništa i da desnica promovira nov ideološki boj. U ovom trenutku nije sasvim jasno kakav će biti
ishod tog procesa. Vlada, koju prema sondiranjima javnog mnjenja podržava
tek nešto više od 20 odsto ispitanika, a njenu najnoviju kadrovsku metlu
ne odobrava čak oko 66,7 odsto ispitanika, teško da će do jeseni uspeti
da popravi popularnost u biračkom telu. Jedino što je izvesno jeste činjenica
da će izbora biti; predsednik republike Milan Kučan je najavio da će
posle 16. jula obelodaniti datum izbora. U tom smislu se demonstracija
političara s desnice i njihovih istomišljenika u Kočevskom Rogu može
razumeti i kao početak izborne borbe. Ta će, nema sumnje, ovoga puta
biti "na nož". Svetlana Vasović-Mekina |
|