Vreme broj 496, 8. jul 2000.

Učinak zakona o informisanju

Novine su najveća žrtva

Od donošenja zakona o informisanju 20. oktobra 1998. do 26. maja 2000. godine, 62 puta je suđeno raznim medijima. Kažnjena su 33 medija, a ukupna suma plaćenih kazni je 29,5 miliona dinara, pokazuju podaci u najnovijem broju NUNS-ovog "Dosijea o represiji".

Prema rečima profesora Miroljuba Radojkovića, izgovorenim na Prvom saboru politikologa, odnos kažnjenih nezavisnih i režimskih medija je 22 prema 4. "Mediji su najčešće kažnjavani kad su prenosili izjavu, tuđu ocenu rada vlasti ili iskaze gostiju date uživo – čak 18 puta. Zbog svog vrednosnog suda kažnjeno je deset medija, saopštenja partija i organizacija spremljenih za javnost uzrok su sedam kažnjavanja, četiri puta razlog je bio ugrožavanje ustavnosti, dva puta propust u registrovanju i jednom je to bila uvredljiva fotografija."

Često se može čuti mišljenje da je cilj Zakona o informisanju finansijski – da se kreativnom primenom zakona uguše nezavisni mediji.

Primer "ABC produkta" pokazuje da Zakon nije udarna pesnica već samo jedan od, medijski najvidljivijih, sredstava koji se koriste u ostvarivanju ove namere. Na primeru ove firme – koja u svom sastavu pored dnevnog lista "Glas javnosti" ima i štampariju u kojoj su se doskora štampali "Blic", "Vreme", "NIN", "Književne novine", "Srpska reč" i druge nevladine novine – vidi se da je finansijski učinak Zakona o informisanju zanemarljivog značaja u snopu bičeva koji se koriste protiv nezavisne štampe.

Na više od 50 suđenja "Glasu javnosti" sudije za prekršaje izrekle su više od sto kazni u ukupnoj vrednosti od preko šest miliona dinara. Skoro duplo toliko državi je donela finansijska policija, ona je iz kase "ABC produkta" uzela deset miliona. A najprofitniji je bio Privredni sud, čije su sudije kasu "ABC produkta" olakšale za gotovo 170 miliona dinara.

D.G.