Svedočenje: Radovan Raka Radović
Niko mi ništa ne kaže
"Imam utisak da svaki socijalista koji danas u džepu
nema i knjižicu JUL-a nema šta da traži u politici"
U
neku ruku, Raka Radović iz Trstenika dugo je bio jedan od simbola
socijalista, paradigma njihove povezanosti s narodom. Tri puta bio je
biran za republičkog i dva puta za saveznog poslanika. Neposredno pred
poslednji kongres ove stranke, stiglo je saopštenje da je isključen iz
redova socijalista. Gotovo bez ikakvih objašnjenja. Mnogi od njegovih
partijskih drugova su se začudili kada su u novinama pročitali ovu vest,
ali malo njih se izgleda usudilo da one gore u partijskoj centrali pita
– šta to bi s Rakom. Kao jedan od onih koji su u SPS-u bili od samog početka,
Radović je sasvim pozvan da poredi atmosferu u vladajućoj partiji nekad
i sad. Po njemu, na samom početku demokratije je bilo neuporedivo više.
"Nekada je u SPS-u bilo ljudi sa kojima je bilo milina raditi i
sarađivati. Lako je bilo dogovoriti se o svemu, oni su sa svoje strane poštovali
ljude sposobne da svojim imenom i prezimenom dobiju izbore na terenu. Sada
u vrhu stranke sede uglavnom ljudi koji su nagomilali silne funkcije,
istovremeno su i u mnogim upravnim odborima, i ne vidim način kako se sve
to može promeniti. Lično mislim da je atmosfera u partiji bitno pogoršana
od kako je uveden proporcionalni izborni sistem. U centralama su tada
napravljeni neki komiteti, grupice ljudi koji o svemu odlučuju, njima
niko ne sme ništa da prigovori, oni su nedodirljivi i neprikosnoveni.
Nekada su poslanici bili zaista narodni poslanici, polagali su račune
onima koji su ih izabrali – narodu, a partija je služila za razmenu mišljenja
i dogovore oko nekih akcija. Socijalisti su u to vreme imali 194 poslanika
u republičkom parlamentu. Sada ih je neuporedivo manje. U SPS-u je danas
mnogo i onih za koje se zapravo više i ne zna čiji su, da li su
socijalisti ili pripadaju nekoj drugoj partiji. I za njih i SPS bilo bi
najbolje da odu tamo gde su se uputili. Iako van partije, ja sam i dalje
socijalista i imam isto mišljenje o svemu kao i u vreme kada sam na
zatvorenim sastancima kritikovao ono sa čim se nisam slagao. Znam da u
SPS-u ima i dalje mnogo poštenih ljudi. Nažalost, mnogi od njih nemaju
mogućnosti i, izgleda, hrabrosti da kažu šta misle i otvoreno se sukobe
sa onima koji rade protiv interesa stranke. Videli su šta se dogodilo
meni i drugima, i zato ćute, mada ne znam šta čekaju."
Raka Radović je pre mnogo godina tvrdio da socijalisti uvek pobeđuju
jer u svom timu imaju i one koji krljaju, i one koji organizuju igru. Na
pitanje da li je i danas tako, on u razgovoru za "Vreme"
odgovora: "Da se razumemo, mislio sam na intelektualno krljanje
protivnika", kaže on i dodaje, "u svakoj ekipi mora da ima onih
koji daju golove, onih koji grade igru ili krljaju. Važno je samo da se
sve čini za ekipu, a ne za ličnu slavu. Kad neko igra samo za sebe, to
se odmah vidi i ekipa propada jer nema rezultata. Razlika je, naravno, kad
imaš 194 poslanika u parlamentu i onda taj broj naglo opadne. Tvrdim da
socijalisti imaju i dalje ljude sposobne da daju golove i organizuju igru,
ali su se mnogi od njih povukli i sklonili u zavetrinu. A toga ne sme biti
kada je država u ovakvom stanju."
Posle isključenja Rake Radovića iz SPS-a ostao je utisak da je i on
jedan od onih koji nije previše voleo JUL, niti bio previše voljen od
ljudi iz JUL-a. "U koalicije očigledno mora da se ulazi i nije
nevolja kada su te koalicije pravljene na čistim osnovama. Između SPS-a
i JUL-a mnogo toga nije regularno i čisto. Mnogi socijalisti su nestali
sa svojih funkcija da bi na njih došli kadrovi iz JUL-a. Još dok sam ja
bio poslanik bilo je očigledno da na ministarska mesta stižu samo ljudi
bliski JUL-u. Lično imam utisak da svaki socijalista koji danas u džepu
nema i knjižicu JUL-a nema šta da traži u politici."
Na kraju razgovora Raka Radović potvrđuje da ga od trenutka od kada
je isključen iz SPS-a još niko nije pozvao, niti pismeno objasnio zašto
je to učinjeno. "Ako je neko kao ja tri puta sedeo u republičkom
parlamentu i dva puta biran za onaj savezni, onda ne može da o njemu
raspravlja i odlučuje neki partijski prirepak. Ne može to čak ni
predsednik stranke, već svi opštinski odbori. To bi morao da bude
nekakav red i demokratska praksa. Pola godine je prošlo a da sa mnom niko
nije razgovarao niti me išta obavestio. Sve se to dogodilo posle agresije
NATO-a i ne bih voleo da neko jednoga dana pita – šta je to Raka radio
za vreme rata kada je posle toga isključen. Znam da je sve to delo određene
grupe ljudi. Onih kojima smo mi doneli vlast i omogućili im da se sada
slikaju po televiziji", kaže u razgovoru za "Vreme" Raka
Radović.
