Izjava nedelje
Bilo
je divno gledati kako se proteklih dana na bankarskim šalterima isplaćuje
stara devizna štednja.
Borka Vučić, generalni direktor "Beogradske
banke".
Boro Kontić
u sarajevskim "Danima" o svojim utiscima sa utakmice Jugoslavija
– Slovenija:
"Siniša Mihajlović je totalni lider ekipe. Kad je primljen prvi
gol, odmah je potrčao prema klupi, pokazao nešto rukom i Piksi se počeo
zagrijavati. Cijela ekipa kao da zavisi od njega. Ponekad imate osjećaj
da sva njihova kretanja oko protivničkog šesnaesterca imaju samo za cilj
da budu faulirani i da Siniša izvede slobodnjak. Mrzim da povezujem
fudbal sa politikom, ali on je kao Slobodan Milošević srpske politike.
Tek kada je izbačen, ta ekipa je počela da funkcioniše. Proradili su
"pošteni Srbi" Jugović i Drulović i sve je bilo drugačije.
Čak mi se činilo da im je sudija mogao učiniti uslugu da je istjerao i
Mijatovića. U političkim paralelama on se doima kao Momir Bulatović.
Značajan i dosadan."
Bogdan Tirnanić
u "Svetu" priča o novinarima i policiji:
"Što se mene tiče ja nemam nikakva iskustva sa policijom. A ta veza
nekad je funkcionisala perfektno. Još pre mog vremena u svakoj redakciji
radio je po jedan policijski čovek. Za njega zvanično niko nije znao, a
u stvari znali su svi. On je bio zadužen da prati rad redakcije i da
uredno prijavljuje nepravilnosti. Dragan Marković, jedan od ljudi koji su
me naučii novinarstvu, pričao mi je jednom prilikom kako je jednog dana
zatekao policijskog doušnika kako plače u redakciji. Kad ga je upitao o
čemu se radi, ovaj mu je odgovorio: "Kakve ste pizde vi novinari.
Dok sam ja stigao da podnesem izveštaj o tome šta ste juče srali protiv
vlasti, vi ste jedan drugog već prijavili." Policija često i nije
morala da se trudi i ubacuje svoje pitomce u novinarske redove. U te svrhe
najčešće bi poslužili novinari sami."
Vesna
Počuča Šana,
pevačica i striptizeta, otkriva "Svetu" da se slikala za
hrvatsko izdanje "Plejboja" i promoviše svoje nove grudi:
"Operaciju je izvršio doktor Colić koji je, treba i to napomenuti,
silikonima uvećao grudi većini dama sa naše estrade. Nije mi jasno zbog
čega one ne žele da priznaju da su ugradile silikone kada svi imamo oči
i znamo kako je neko izgledao ranije, a kako izgleda sada. Nisam se odlučila
za silikone da bih uvećala obim grudi, jer je poznato da su mi i ranije
bile velike, nego sam ugradila silikonske proteze da bi moje grudi dobile
lepši oblik."
Dino Dervišhalilović,
poznatiji kao Dino Merlin priča u "Svetu" o svojoj saradnji sa
Cecom Ražnatović:
"Istina je da sam pesmu "Znam za jedan grad zove se
Beograd" ja napisao. Mjesec ili dva pred rat ja sam je u Sent Galenu
dao Ceci Ražnatović (u to vreme Veličković, op. ur.) i ona je
otpjevala tu pjesmu. Mislim da su me sakrili kao autora iz razloga da možda
meni ne bi napravili problem. Barem sam ja to tako shvatio, a s obzirom da
se dotična gospođa nikada nije javila niti zahvalila na tome i na još
nekim mojim pjesmama, kao što je "Zaboravi", smatram da nije
korektno postupila. Moram reći da je "Beograd" moja pjesma i da
se ponosim time."
Maja
Nikolić,
popularna pevačica po sopstvenom priznanju, nije načisto sa eventualnom
ponudom da se slika za hrvatsko izdanje "Plejboja". Tako ona u
"Svetu" kaže:
"Sigurna sam da bi njima mnogo imponovalo kada bih se ja pojavila na
naslovnoj strani, jer nisam ni manekenka ni foto-model, već popularna
pevačica. Da bi došlo do saradnje, trebalo bi da mi ponude mnogo, mnogo
novca. Čak i u tom slučaju, ne bih se slikala naga. Pristala bih samo na
umetničke fotografije, koje bi zadovoljile moje poimanje dobrog
ukusa."
Par dana ranije o istoj temi se poverila "Ilustrovanoj
Politici":
"Morali bi da plate mnogo. Šalim se. Ne bih se nikada slikala za
Plejboj. Ne postoje te pare. Ma, kakvi, ne dolazi u obzir."
Marija
Popović (22) iz Pirota,
polaznica kursa za žene policajce, u organizaciji MUP Republike Srbije,
reporteru "Ilustrovane politike", koji je prisustvovao završnoj
svečanosti 9. juna u Nastavnom centru MUP-a u Klisi kod Novog Sada,
otvorila je dušu, rekavši:
"Kada se kaže četiri i po meseca čini se malo. Međutim, nekada su
dani bili kao godine. Dugi i naporni. Ustajale smo u pola šest, na
spavanje odlazile redovno posle ponoći. I u onim kritičnim trenucima
govorila sam sebi: "Kad mogu muškarci, što ne bih mogla i ja.
Ali uz pomoć kolega koje su bile često sa nama sve smo postigle: karate,
džudo, samoodbrana... Baratanje oružjem je već bilo lakše od sportskih
aktivnosti..."
Aleksandar
Golubović Kristijan
prema pisanju "Nedeljnog telegrafa", "nekrunisani kralj
srpskog podzemlja, koji se nalazi na izdržavanju kazne u atinskom zatvoru
Koridalo, gde je promovisan u dona tog zatvora, dok šeta zatvorskim
krugom prilaze zatvorenici i ljube mu ruku, a s onima koji su mu bliskiji
ljubi se u lice", o sebi kaže:
"Ne gajim iluziju da ću umreti prirodnom smrću. Ko se mačem služi
od mača i gine. Možda ću, ko zna, umreti ko Laki Lućano od infarkta u
72. godini. Činim i učiniću sve da tako bude. Organizovaniji sam, jači
i opasniji nego ikada. Imam dva miliona maraka u nekretninama (stanove,
lokale, zemljišta) i pola miliona i kešu. Za mene u ovom trenutku radi
trideset ljudi, što unutra, što napolju. Imam i truinaest neprijatelja.
Četvorica su ovde u Atini, trojica na slobodi, jedan u zatvoru. Petoro je
u Beogradu. Dužnike nisam zaboravio. Neka se čuvaju. Kad-tad dolazim u
Beograd..."
Dejan
Medaković
akademik i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, na godišnjoj
skupštini Akademije izmedju ostalog je rekao:
"Jezik za koji smo se mi opredelili, jeste jezik nauke i on, za
razliku od jezika kojim se služi dnevna politika, ne deli naš narod, ne
razdvaja i ne sukobljava, već spaja i ukazuje na sigurne i proverene
puteve napretka i čvrstog duhovnog objedinjavanja. Mi ni jednog trenutka
ne treba da zaboravimo da je srpski narod danas voljom svetskih moćnika
politički raspolućen, da je naše nacionalno biće teško ranjeno i da
je ozbiljno narušen stari san o našem konačnom ujedinjenju. Zar nije
onda, poštovani članovi SANU, naš zadatak da izbegnemo svako delovanje
koje povećava razlike medju nama, a našu zajednicu cepa, zavadja i
medjusobno udaljava , umesto da svi zajedno shvatimo ugroženost našeg
opstanka i potražimo zaklone u nevremenu koje nas je već odavno snašlo..."
Janko Baljak
reditelj u magazinu "Blic news" kaže:
"...Moje je opredeljenje da se bavim temema i stavovima u okolnostima
koje to dozvoljavaju. Igrani film je trenutno veoma skup i oni koji ih
prave moraju da pristanu na gomilu kompromisa. Dokumentarnim filmovima na
neki način prolongiram čekanje igranog filma jer nisam spreman da
napravim nešto iza čega ne bih stajao sto posto, da napravim film o ratu
koji će istovremeno da bude atraktivan za selektora Berlinskog festivala
i da se on bez ikakvih problema reklamira na RTS-u. Svaka čast kolegama
koji su spremni na to, ali za tako nešto potrebno je drugačije viđenje
posla. I, što da ne kažem, etike. Do trenutka kada ne budem u potpunosti
mogao da vladam scenarijom, bez kompromisa tipa da ćerka glavnog sponzora
igra glavnu ulogu, ili sličnih stvari koji su danas uobičajene, mene
sasvim zadovoljava i pravljenje dokumentarnih filmova."
