Privatni časovi
Nekada
se za privatnim časovima potezalo tek kad stvar dođe do popravnog ispita
(ne računam časove stranog jezika). "Vidimo se u avgustu..."
na kraju školske godine značilo je da će leto biti u najmanju ruku
pokvareno. Roditelji su menjali planove, otkazivali paket aranžmane za
more i tragali za profesorom sa preporukom, ne bi li njihovo čedo spasilo
godinu.
Kako naći pouzdanog profesora? Rešenje
s oglasima nosilo je izvestan rizik, mada u krajnjem slučaju... "ti
ljudi ipak imaju najviše iskustva, poznaju programe, nije im prvi
put...". Iznenada rastrojeni roditelji otkrivaju da njihov slučaj
nije usamljen i da dečko iz komšiluka ima odličnog profesora. Prošle
godine položio je u avgustu i matematiku i fiziku.
Potencijalni ponavljač nije imao
izbora. Uz skraćeno leto čekalo ga je i neplanirano druženje s
privatnim profesorom i časovi sa kojih ne može da se pobegne i koji ne
mogu da se prespavaju.
"Dobar dan, izvolite... Može
kafica?... Pa, kako je ovaj naš đak?... Naravno, mora malo da se zagreje
stolica... E, da, kad nije ranije... Mislite da će to biti u redu u
avgustu? Dok se zabrinuti roditelji stidljivo raspituju, đak prevrće očima,
a profesor uvežbano izgovara umereno pohvalne rečenice. Da ne bude baš
da časovi nisu potrebni, ali "mali je vrlo inteligentan samo treba
malo da radi". Oni veštiji promene priču kad "s malim"
ostanu nasamo i primene par "aktuelnih fazona iz đačkih
klupa", doduše uz ozbiljan rizik da su isti prilično bajati. Malo
sreće i bar jedan će upaliti, a s njim i šanse da od časa bude i neke
koristi. Ritual se završava sat i po kasnije, u predsoblju, ljubaznim
pozdravljanjem i neizbežnom isplatom. Sat i po privatnog časa, deset
maraka. Tri puta nedeljno tokom dva meseca, ukupno 240 dem za pripremu
jednog popravnog. I nije tako strašno. Ipak je u pitanju godina. Još ako
bude spasena...
Dvojka u avgustu pomoći će da
neprijatnost nestane, ali da niko tog leta nije uživao, nema sumnje.
Privatni profesor je istina od svega imao i neke koristi, mada su ga
svakodnevni obilasci tuđih stanova stalno podsećali da od plate u školi
ne može da živi, a još manje će moći od penzije za koju se sprema.
Prošlo je dvadesetak godina.
Nekadašnji đak sada uzima privatne časove za svog malog, ali od
neprijatnosti ni traga. Pre svega razlog nije popravni, profesor dolazi od
početka godine. Upoznali su se na protestu, pre nekoliko godina i takoreći
sprijateljili. Kad je mali krenuo u osmi razred, posle bombardovanja,
postalo je jasno da matematika a bogami i fizika postaju problem. Nije da
ne uči, nego zaostatak je veliki i dečko jednostavno ništa ne razume.
Neće on biti ni fizičar ni matematičar, ali školu treba završiti i još
važnije upisati se u gimnaziju.
Kućni privatni profesor postao je
deo porodice. Dolazi tri puta nedeljno, ponekad ostane i na ručku, a s
malim je prošle nedelje bio u bioskopu. Par meseci pred kraj školske
godine matematika i fizika ne da više nisu problem nego se pominje i neko
takmičenje. Školski profesor je više nego zadovoljan. Bar jedan od
njegovih učenika ne izaziva u njemu grižu savesti. "Vlada
materijom" i ne postavlja "suvišna" pitanja. Zna on da
deca nisu kriva. On se trudi koliko može, ali posle prinudnih pet meseci
raspusta, na časovima koji sada traju najviše pola sata ne može mnogo
da se uradi. Žao mu je dece. I njegova su u istoj situaciji. Srećna je
okolnost što bar on može da im se nađe. Zato mu je još teže u školi.
Šta će deca koja nisu te sreće da roditelji mogu da im pomognu. Ali od
nečega mora da se živi. Uz svu mučninu pristao je na štrajk. To je
jedini način da ne pristane na poniženje koje mu je jedino ponuđeno.
Nezadovoljan i bespomoćan sve češće razmišlja da i on počne da daje
časove privatno. Uostalom, sve više i sve češće roditelji se
raspituju. Kada ih je na roditeljskom sastanku obavestio da se i njihova
škola priključuje štrajku, roditelji su mu, puni razumevanja, ponudili
da uz izvesnu nadoknadu koju će prikupiti solidarno nastavi da radi sa
njihovom decom u jednom stanu koji je jedan od roditelja spremio za
izdavanje. Nije prihvatio, mada mu je sada, par meseci kasnije, žao. Bilo
bi to gotovo isto kao da privatno daje časove. Možda i bolje. Ne bi šetao
od kuće do kuće, decu poznaje, a ne bi ga više mučilo ni to što ih
zbog štrajka ostavlja na cedilu. Ovako, sprema se za privatne časove.
Od nekadašnje neprijatnosti
privatni časovi pretvorili su se u uživanje ili bar u najprijatnije rešenje.
Za sve. Zadovoljni đaci otkrili su čari usvojenog znanja. Srećni
roditelji čak i uz dodatne troškove uživaju u zadovoljstvu svoje dece i
raduju se što će ipak od njih nekako napraviti ljude. Školski profesori
pronašli su utehu za osećaj krivice prema svojim učenicima koji plaćaju
danak njihovoj borbi za dostojanstvo i opstanak. Privatni profesori najzad
mogu da ishrane svoje porodice i uz malo sreće obezbede starost.
Mala interesna komuna polako i
neformalno prerasta u novi sistem. Na stari više niko ne računa. Od
nekadašnjeg "znanje je moć" i današnjeg "snađi se kako
znaš" stvoreno je "znanje je da se snađeš". Moć se
odavno preselila samo na jedno mesto i više nikakve veze nema sa znanjem.
Gde su pare za obrazovanje nije nepristojno nego besmisleno pitanje. I
smisao i pristojnost preselili su se u privatne časove, za sada najbolji
način za uspešno školovanje, dostojanstvene profesore, zadovoljne
roditelje i uspešne đake.
Mina
Vidaković
