Napušteni kućni
ljubimci
Lutalice sticajem
okolnosti
Pravi ljubitelji
životinja proveli su vreme pod sirenama u stanovima sa svojim kućnim
ljubimcima. Oni drugi izbacili su svoje pse na ulicu, prepuštajući ih
neizvesnom free-lance životu, ljutoj zimi i šinterima
Rotvajleri,
špicevi, pudlice i mnogi drugi rasni psi i mešanci najureni iz svojih
domova danima lunjaju Beogradom očiju punih nade uperenih u prolaznike.
Bivše isfrizirane "gospođice maze" najčešće leže, pune čičkova
i krpelja, na autobuskoj stanici i, čim ulove saosećajan pogled nekog
putnika namernika, kreću za njim nadajući se novom toplom domu. U
potrazi za hranom gube svaku nadu pored iskusnih "Lunja" koji
lako izlaze na kraj sa "novajlijama" u kraju. A da im nije lako
osvedočićemo se ukoliko bacimo pogled na obližnji kontejner gradske čistoće
za čiji su sadržaj zainteresovani i neki naši sugrađani.
"Napušteni psi i mačke odraz
su ekonomskog stanja društva. Ljudi nisu u stanju ni sebe da prehrane, a
kamoli da podmire troškove vakcinacije i veterinara", kaže za
"Vreme" Mima Niketić, beogradski veterinar i predsednik Društva
za zaštitu životinja Srbije. "Veliki broj takozvanih Beograđana došao
je iz sredine koja životinju prihvata samo kao nešto ekonomski korisno
(daje mleko, meso, vunu) i diže ruke kad shvati šta je zapravo kućni
ljubimac. U najboljem slučaju, psa tretiraju onako kako su navikli da ga
vide u svom zavičaju – vezanog za podeblji orah, nahranjenog klipom
kukuruza i uskislim plesnjivim hlebom i napojenog kišnicom iz starog nemačkog
šlema." Veliki broj pasa napušten je delimično i zbog
bombardovanja, jer po pozitivnim propisima kućni ljubimci nisu mogli da
budu uvedeni u sklonište. "Pravi ljubitelji životinja proveli su
vreme pod sirenama u stanovima sa svojim kućnim ljubimcima", kaže
Niketić. Oni drugi izbacili su svoje pse na ulicu, prepuštajući ih
neizvesnom free-lance životu, ljutoj zimi i šinterima.
Kada se bivši kućni pas nađe na
ulici, pa još ako nije mlad i lep, nema mnogo šansi da poživi. Ukoliko
nije odveden i pušten u nekom drugom kraju grada ili čak drugom gradu,
pas ljubimac se neko vreme smuca po kraju gde je nekad živeo, čekajući
da se gazda vrati po njega. (Ada Bojana, kraj septembra 1999. Na plaži leži
polumrtav terijer kojem je ostalo svega nekoliko sati do konačnog
spasenja. Čuvar plaže kaže da su ga, prilikom odlaska, na plaži
ostavili beogradski muzičari koji su tu nastupali u toku leta. Pas se
nije pomerio sa plaže. Čekao je da se vrate po njega.) Kada shvati da se
gazda neće vratiti, očajna "maza" otresa čičkove, začešljava
frizuru i kreće u potragu za novim gospodarom, koristeći se svim
sredstvima koja su joj na raspolaganju – tužnim psećim pogledom,
umiljavanjem oko dece eventualnih budućih gospodara, manirima tipa "šeni,
stani, kreni, donesi lopticu". Ali avaj, znanje i dobro vaspitanje
danas nisu baš na ceni, pitbulovski fazon je više u modi. A i štenci su
joj velika konkurencija...
"Veliki su izgledi da će napušteni
kućni psi završiti u kafileriji iz jednog prostog razloga. To su psi
koji će biti uhvaćeni zato što su navikli na ljudsku ruku i na uzimanje
hrane iz ljudske ruke. Lutalice nisu lak plen – beže od ljudi na
kilometar. Napušten kućni pas leži na autobuskoj stanici, a lutalica
sedi i gleda iz prikrajka. Šanse za udomljavanje svih napuštenih pasa
relativno su male zbog velike ponude", objašnjava Mima Niketić, dok
se njegove dve crne pudlice otimaju za udobnu fotelju i njegovu pažnju.
Članovi Društva za zaštitu životinja ipak ne sede skrštenih ruku,
pokušavaju na sve načine da spreče pomor pasa u kafileriji. Jedan od načina
je azil za pse na Avali.
AZIL ZA PSE: Društvo za zaštitu
životinja, čiji je predsednik naš sagovornik, osnovalo je 1987. godine
u podnožju Avale azil za napuštene pse. U azilu nadomak Beograda
trenutno živi oko 700 mešanaca i rasnih pasa, o kojima se brine nekoliko
volontera. Dara Klisarić (66) volontira u azilu od avgusta 1998. godine,
gde je došla sa svojih 30 pasa. Ostavila je kuću na Zrenjaninskom putu
zato što komšiluk nije imao razumevanja za njenu ljubav prema životinjama,
i došla u azil gde je primila zaduženje glavne kuvarice. Pored gospođe
Dare, o životinjama se brinu Dejan Racković i Laslo Cap, zaposleni u
firmi "Korjanić trejd", jednoj od glavnih donatora Društva za
zaštitu životinja, bez čije pomoći u hrani i lekovima azil ne bi ni
postojao. U azilu nema eutanazije.
Došli smo u azil u vreme ručka
koji se sastoji od kukuruznog brašna, parizera i supe. Sedam stotina pasa
je zaglušujućim lavežom najpre pozdravilo posetioce, bacivši se potom
na obrok kada su shvatili da nismo kandidati za "usvajanje".
Zemljište površine jednog hektara ograđeno je žicom i podeljeno na više
delova: odeljak za štence, boksovi za novajlije koji se tek prilagođavaju,
novobeogradski blok. Među pulenima ima rasnih pasa – dva setera, jedan
koker, dobermani... Gospođa Dara oslovljava svakog psa imenom, uveravajući
nas da nisu "ujedljivi" dok smo pokušavali da se odbranimo od
izliva emocija koje su usledile. Pas Beta je prelepa ženka
njufaundlender, koja je u azil došla pre 2,5 godine. Do sada nije imala
sreće u pronalaženju novog gospodara. "Dolaze ljudi i uzimaju
najlepše pse, mada uglavnom biraju mlađe, manje pse", kaže Laslo
Cap. "Nedeljno ode jedan ili nijedan pas, a dođe deset novih."
Pas Saša je došao u azil posle jednog eksperimenta. Njegov vlasnik je
hteo da napravi novu rasu ukrštajući ptičara sa dobermanom, misleći da
će napraviti strašan posao i zaraditi velike pare. Biznis je propao, a
Saša završio u azilu. Tri novopridošla mešanca ostala su bez doma
posle smrti svoje gazdarice, penzionerke koja je živela sama.
Azilski psi i mačke dobijaju hranu
kojoj je istekao rok trajanja i nije za ljudsku upotrebu. "Mnoge
firme nam daju hranu i pre isticanja propisanog roka. Zahvaljujući
firmama 'Dekada', 'Kalipso' i Crvenom krstu uspeli smo da prebrodimo zimu
a da nam puleni budu siti i debeli. Jedan od glavnih donatora je gospođa
Zlata Korjanić sa firmom 'Korjanić trejd', koja nam daje priloge u
kukuruznom brašnu, što je osnovna pseća hrana. U poslednjih osam meseci
prikupili smo 44.800 kg hrane za azil."
Društvo za zaštitu životinja
prima dnevno po 20 telefonskih poziva ljudi koji žele da se reše svojih
pasa. "Uglavnom to čine iz ekonomskih razloga, iako je bilo i onih
koji su navodili prinovu u kući kao razlog za napuštanje psa. Takve
pozive ne uzimamo u obzir, jer pas ne može da učini nikakvo zlo
detetu", kaže predsednik društva. Društvo za zaštitu životinja
ne dobija nikakvu pomoć od grada, republike niti bilo kog drugog državnog
organa. Ne poseduju prevozno sredstvo ni telefon za azil, a ni novac da
nabave bilo kakvo vozilo. "Često nismo u stanju da prihvatimo ponude
mesara i restorana koji nam nude otpatke jer nemamo prevozno sredstvo niti
hladnjače u kojima bismo držali meso, ribu i drugu kvarljivu hranu.
Jednom smo dobili dve tone ribe od 'Centroproma', a pošto nemamo lager i
hladnjaču, mnogo je ribe propalo...", kaže veterinar apelujući na
dobre ljude i državu.
DANTEOV PAKAO: Država
problem prevelikog broja pasa na ulicama rešava u Gradskoj kafileriji u
naselju Ovča, gde se svakog utorka vrši popis pasa i eutanazija
sredstvom T61. Prevozna sredstva za hvatanje pasa ne predstavljaju problem
u kafileriji, čak su naručili još tri nova kamiona. "Ove nedelje
je bio pojačan ulov – uhvatili smo 200 životinja, zajedno sa štencima
i mačkama", kaže direktor kafilerije Milan Botić, veterinarski
tehničar. "Sve su to kućni psi, lutalice sticajem okolnosti. Kada
su napušteni i gladni, napadaju i opasni su po društvo. Na ulici se ponašaju
devijantno, bore se za mesto u čoporu i prinuđeni su da napadaju zbog
hrane. Njihov njuh je 200 puta jači od čovekovog, i kada osete, na
primer, sendvič u školskoj torbi nekog deteta, napadaju."
Direktor kafilerije kaže da su
sredstvom T61 eutanazirali, a kasnije poslali u krematorijum, mnoge
rotvajlere, dobermane, ptičare, pit bulove... Volonteri iz Društva za zaštitu
životinja kafileriju smatraju Danteovim paklom, i kažu da u nestašici
sredstva T61 pse ubijaju toljagama. "Po dolasku u kafileriju, pas
ostaje deset dana u karantinu. Ukoliko se pojavi vlasnik, mora da pokaže
potvrdu da je pas vakcinisan i da plati otkupninu za njega."
Kafilerija pokriva 16 beogradskih opština sa dve ekipe, a uskoro će biti
formirane još četiri ekipe koje će raditi po ceo dan. "Dnevno
dobijamo po 50 prijava građana, škola, obdaništa. Ovih dana je nekoliko
beogradskih škola prijavilo pse lutalice u svom okruženju."
Direktor kafilerije smatra da je od bombardovanja povećan broj pasa na
ulicama, a kao značajan faktor koji je uticao na povećanje broja napuštenih
pasa navodi siromaštvo građana. "Psima nije mesto na ulici. Nisam
za ubijanje pasa, trebalo bi sprovesti kontrolu, popis pasa i napraviti
veliki azil za njih. Moji ljudi su čistači ulica Beograda."
FUTURISTIČKA VIZIJA:
"Jedino rešenje za smanjenje broja napuštenih pasa bilo bi donošenje
propisa, zakona koji bi budućim vlasnicima nalagao dobijanje dozvole za
čuvanje pasa od Kinološkog saveza ili Društva za zaštitu životinja.
Vlasnik bi morao da ima čistu prošlost ukoliko želi dozvolu – da nije
maltretirao pse, da njegovi psi nisu bili agresivni, a ukoliko je njegov
pas više puta napadao ljude, ne bi mu trebalo izdati dozvolu." Žilvernovsku
viziju Beograda veterinar Mima Niketić upotpunjava predlogom masovne
sterilizacije i kastracije pasa, čije bi sprovođenje doprinelo drastičnom
smanjenju broja lutalica, a efekat bi bio vidljiv tek za par godina.
"Vlasnici pasa koji imaju
dozvolu bili bi obavezni da prijavljuju svako leglo, a vlasnici
sterilisanih pasa bili bi oslobođeni plaćanja takse. Na taj način bi se
broj pasa držao pod kontrolom. Ljude koji izbacuju pse na ulicu trebalo
bi kažnjavati, i sve to naravno pod pretpostavkom da govorimo o boljem
vremenu". U ovom, sadašnjem vremenu pomoć Društvu za zaštitu životinja
ne pruža niko. "Tražili smo pre više godina pomoć od Skupštine
grada u vidu kompjutera u koji bismo uneli sve podatke o tetoviranim psima
i napravili servis izgubljeno-nađeno. Kompjuter, na žalost, nismo
dobili", završava svoju priču veterinar.
Možete li da zamislite grad
Beograd u kojem se šetaju vlasnici pasa čiste prošlosti sa uredno izvađenom
dozvolom za posedovanje psa (pas se tretira kao hladno oružje)? Ili,
vlasnika psa koji čisti za svojim ljubimcem ukoliko se ovaj uneredi na
trotoaru, jer ga čekaju velike novčane kazne i bruka u društvu ukoliko
to ne uradi? "Pogledajte šta se sve ovde radi po ulicama, ljudi se
međusobno ubijaju svaki dan. I mi sada treba da pričamo o kulturi življenja
u urbanoj sredini", kaže Milan Botić, direktor Gradske kafilerije.
Biljana
Vasić
Pseći pasoš
Spakovali ste kofere sa namerom da zauvek napustite Jugoslaviju i želite da povedete psa sa sobom. Procedura je sledeća: izvadićete potvrdu o zdravstvenom stanju psa u Veterinarskoj inspekciji, a zatim u toj istoj inspekciji zamoliti za prevod te potvrde. Pored toga, treba vam potvrda da nema besnila na teritoriji sa koje dolazi pas. Epidemija besnila nije proglašena na teritoriji Beograda, te ćete potvdu dobiti bez problema.
