Izbor novog šefa MMF-a
Evropa dobila igru
U evropskom tumačenju uloge MMF-a leži jedan od
razloga zbog kojih je Amerika rezervisana prema kandidatima koji dolaze iz
EU-a
Evro-američki
rat oko izbora direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), najveće
svetske kreditne agencije, bliži se kraju. "Buldožer
diplomatija" Sjedinjenih Američkih Država (SAD) dobila je bitku,
nateravši nemačkog kancelara Gerharda Šredera da povuče kandidaturu
svog sekretara za finansije, 55-godišnjeg Kojo Koh-Vesera. Evropa, međutim,
nije izgubila rat, budući da će njen novi kandidat, takođe Nemac,
57-godišnji tehnokrata Horst Kehler, dobiti podršku članica Fonda,
uključujući SAD, koje pojedinačno imaju najveći broj glasova prilikom
donošenja ovakvih odluka.
Amerika nije zadovoljna ni drugim kandidatom ali, kako to komentariše
"Ekonomist" u poslednjem broju, moraće da popusti, pošto bi
stopiranje Kehlerovog izbora bilo ravno teškom diplomatskom skandalu. S
druge strane, Antonio Guteres, premijer Portugalije koja trenutno
predsedava Evropskom unijom (EU), saopštio je u ponedeljak da svih 15 članica
EU-a podržavaju njegov izbor na mesto prvog čoveka MMF-a. To su u zvaničnom
saopštenju, u ponedeljak, posle sastanka u Berlinu, potvrdili i ministri
finansija EU-a. Time su raspršene nade Amerike da će Kehler "pući"
u samoj Evropi, odnosno da će Italija, posle izjave svog šefa
diplomatije Lamberta Dinija da na čelu MMF-a ne treba da bude tehnokrata,
već iskusni političar, insistirati na svom kandidatu, ministru finansija
Đulijanu Amatou. Prema izveštajima "Njujork Tajmsa", sve ovo
ipak ne sprečava Ameriku da lobira protiv Kehlera.
KRIZA: Najnovija kriza u ionako zategnutim odnosima između
Evrope i Amerike počela je sredinom februara, kada je Mišel Kamdesi
svojevoljno napustio mesto direktora Fonda i prepustio ga svom zameniku,
naturalizovanom Amerikancu, poreklom iz Zambije, Stenli Fišeru. Američki
predsednik Bil Klinton, odmah po Kamdesijevoj ostavci, saopštio je da će
SAD poštovati nepisano pravilo da direktora Fonda delegira Evropa, baš
kao što niko ne dira tradicionalno pravo Amerike da postavlja direktora
Svetske banke. Uprkos tome, Amerika je glatko odbila kandidaturu
Koh-Vesera, saopštavajući nimalo uvijeno da mu nedostaju liderske
sposobnosti i politički nerv, kako je to definisao direktor Trezora
(pandan evropskim centralnim bankama) Lorens Samers. Nije pomoglo to što
je Šreder ponavljao da Koh-Veser nije nemački već evropski kandidat,
kao ni činjenica da je reč o čoveku koji govori pet jezika i iza koga
stoji četvrt veka službovanja u Svetskoj banci. Amerika nije reterirala
ni pred optužbama da želi da uspostavi apsolutnu kontrolu nad gobalnom
ekonomijom, u prilog čemu je išla i činjenica da se v.d. direktora
Fonda, Stenli Fišer, ipak kandidovao za čelnu funkciju u toj svetskoj
organizaciji.
Ako je i evropska podrška Koh-Veseru, kako komentariše biznis-urednik
"Tajmsa", bila mlaka, to se za Kehlera, inače prvog čoveka
Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), ne može reći. Dobio je
apsolutnu podršku svih članica EU-a, a Americi su upućeni signali da
vodi računa o diplomatskom dobrom ukusu.
Borba za izbor direktora MMF-a, iako se radi o jednoj od najznačajnijih
međunarodnih institucija, ne bi bila tako teška da se nije poklopila s
nekim Šrederovim unutrašnjepolitičkim ciljevima, ali i ciljevima američkog
establišmenta. Šrederova levo-centristička vlada je, naime, na vlasti
tek godinu i po dana, i to posle dve decenije vladavine Hrišćansko-demokratske
unije (CDU) bivšeg kancelara Helmuta Kola. Postavljanjem svog kandidata u
fotelju direktora Fonda Šreder bi zabeležio priličan politički poen u
samoj Nemačkoj, koja se već godinama žali da je potcenjena, odnosno da
je, ako se ima u vidu njena politička i ekonomska moć, slabo zastupljena
na ključnim pozicijama u međunarodnim institucijama. Drugo, Šrederovu
stranku bije glas da ne raspolaže baš sjajnim kadrom, što je novi
kandidat već pokazao. Kehler je, naime, bio član Kolove vlade, gde je
obavljao funkciju zamenika ministra finansija. Preko "bare", u
Americi, izbor direktora MMF-a poklopio se sa zahtevima republikanaca da
se izvede reforma u toj instituciji. Amerikanci, naime, zahtevaju da se
MMF bavi isključivo gašenjem ekonomskih i finansijskih požara, makar to
zahtevalo i otpis dugova najsiromašnijim i najzaduženijim zemljama
sveta, dok Evropa ulogu ove organizacije vidi pre svega u poboljšanju
ekonomske situacije u zemljama kojima je to potrebno.
BOJAZAN: Upravo u evropskom tumačenju uloge MMF-a leži jedan
od razloga zbog kojih je Amerika rezervisana prema kandidatima koji dolaze
iz EU-a. Američka štampa je podsetila i na simboličnu činjenicu da se
u Nemačkoj nalazi sedište Evropske centranlne banke (ECB), koja brine o
zajedničkoj evropskoj valuti euru, čije performanse nisu baš najbolje.
Amerikanci se, naime, boje da će Evropa, svog čoveka na čelu Fonda,
iskoristiti za stabilizaciju sopstvene valute. Štaviše, da će preko
MMF-a biti izvršen pritisak na američku ekonomiju da spasava evro, što
baš i nije američki nacionalni interes.
S obzirom na to da je lopta spuštena, sada na scenu stupa lobiranje.
Šreder je javno rekao da od portugalskih zvaničnika, kao predstavnika
predsedavajućeg EU-a, očekuje da pridobiju Amerikance. U svakom slučaju,
Evropljani će morati da spreče ponavljanje probnog glasanja o prethodnom
nemačkom kandidatu. Tada se pokazalo da ne samo da ga Amerika ne podržava,
nego da je uspela da dobije i podršku arapskih i afričkih zemalja članica
Fonda, koje su se prilikom probnog glasanja uzdržale, što je u MMF-u,
gde se odluke donose većinom glasova "za", ravno glasanju
"protiv".
V.M.
