Vreme broj 480, 18. mart 2000.

Korupcija u svetu (II)

Otkud mi u - Hondurasu

Istraživanje koje je sproveo Transparency International pokazuje da se Jugoslavija našla u društvu najkorumpiranijih zemalja: Kenije, Paragvaja, Tanzanije, Hondurasa, Uzbekistana, Azerbejdžana, Indonezije, Nigerije, Kameruna...

Da li Jugoslavija postaje istureno evropsko odeljenje takozvanog plavog trećeg sveta (blond third world), potpuno nerazvijenih, siromašnih zemalja? Izveštaj Transparency International-a, međunarodne organizacije koja prati korupciju u svetu, mogao bi da bude još jedna potvrda da se Jugoslavija na pragu novog milenijuma našla potpuno izolovana, van evropskih tokova, na margini istorijskog razvitka.

Takođe se našla, nažalost, u vrhu “lige beščašća”, kao jedna od najkorumpiranijih zemalja u svetu, u društvu s Kenijom, Paragvajem, Tanzanijom, Hondurasom, Uzbekistanom, Azerbejdžanom, Indonezijom, Nigerijom i Kamerunom... (Pogledati tabelu Korupcija u svetu). U ovim zemljama, u čije društvo smo, dospeli u ovim “godinama raspleta”, korupcija ima razgranato korenje i njene dimenzije su javna stvar: tačno se zna ko prima mito, kolika je tarifa, kojim se kanalima isporučuje.

Svetska banka problem korupcije tretira kao razvojni i kao ekonomski problem, naglašava u razgovoru za "Vreme" dr Predrag Jovanović, član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji. Što je korumpiranost u društvu veća, to je veći jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju; korumpiranost utiče na sve pore života, od zapošljavanja do mogućnosti zdravstvene i pravne zaštite, kaže dr Jovanović.

Nekada su zbog legendarno brutalne korupcije u centru pažnje bile zemlje Latinske Amerike i Afrike. Kada je na adresu Evropskog pokreta stigao izveštaj Transparency International-a dr Jovanović je na konferenciji za štampu upriličenoj tim povodom ispričao i jedan poučan događaj: kada je doneta odluka da Buenos Ajres dobije metro, gradonačelnik dr Fernando de la Rua je ceo proces – od izbora planova, do izbora izvršioca radova – učinio javnim, uz prisustvo medija, a samim tim i najšire javnosti. I tako je zapravo javnosti dao na uvid celokupno “knjigovodstvo” o ovom velikom i vrlo skupom poduhvatu. Korupcija je u Argentini hronična, teška, mnogi su verovali i neizlečiva bolest. Javnost je bila (prijatno) šokirana postupkom gradonačelnika Buenos Ajresa. Da li je čudno što je posle doktor De la Rua pobedio na izborima za predsednika Argentine?

PUTEVI NOVCA: Sada su reflektori međunarodnih organizacija za borbu protiv korupcije upereni na područje Centralne i Istočne Evrope: za eksperte koji se bave analiziranjem stepena korumpiranosti pojedinih društava, pune ruke posla.

Posle velikih skandala oko pronevere ogromnih sredstava koje je međunarodna zajednica poslala za obnovu i razvoj bosanske federacije, Visoki predstavnik Volfgang Petrič insistira na tome da se najstrože prate putevi novca koji stiže u federaciju. Mreža računara, ali i specijalno obučeni profesionalci trebalo bi da osiguraju da se u sve uvede red i da se precizno zna gde je koja marka otišla. Nedavno je u Sarajevu održana međunarodna konferencija posvećena borbi protiv korupcije. Ima mišljenja da bi razne nevladine organizacije i udruženja građana najbolje obavljala delikatan posao borbe protiv korupcije.

Jovanović smatra da na ovim našim prostorima neće doći do stranih ulaganja dok, između ostalog, ne dođe i do pravne sigurnosti i transparentnosti puteva kojima idu pare. Zapad je veoma zainteresovan da razne nevladine organizacije obrazuju ljude, uz svestranu tehničku pomoć, da se ceo sistem borbe protiv korupcije standardizuje i poveže. Zid ćutanja i tajnovitosti najpogodnije je tlo za korupciji, naglašava Jovanović. Po njegovim rečima, borba protiv korupcije, javnost rada u celini, može da koristi i vlasti i opoziciji. Naravno, bitan je kredibilitet ljudi koji govore.

Sva istraživanja Transparency International-a pokazuju da je izuzetno važna uloga medija: u nekim razvijenim zapadnim zemljama neke velike multinacionalne kompanije pretrpele su veliku finansijsku i moralnu štetu zato što su, zahvaljujući medijima, na površinu isplivali njihovi mutni poslovi. Zanimljivo je da nijedna zemlja nije tužila novine i novinare.

Važnu temu korupcije u društvu kod nas je pokrenuo Evropski pokret. Ova nevladina organizacija je organizovala i radionicu koja je imala za cilj da upozna predstavnike opština sa svetskim iskustvima i standardima u borbi protiv korupcije. Poruka opštinarima bila je jasna: ako želite da privučete strana ulaganja, onda morate da se otvorite, da radite pošteno, transparentno, po standardima razvijenih zemalja. Indikativno je da su za radionicu bili zainteresovani samo predstavnici opozicije (Niš, Kikinda, Žabalj, Čukarica).

Organizacija Transparency International, koja se od 1993. bori protiv korupcije, ima ogranke u 77 zemalja. Sada su i Rumunija, Bugarska, Mađarska, Grčka, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska i Slovenija pred osnivanjem svojih ogranaka. Slovenija je posebno nestrpljiva da što pre obavi i ovaj deo posla, kao jedan od uslova za članstvo u OECD. Slovenci su, pomenimo, dospeli u bolji deo tabele (26. mesto), među zemlje gde ne vlada velika korupcija.

LEKARI, POLICAJCI, CARINICI: Regionalna istraživanja o stepenu korupcije u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj pokazuju da je reč o krupnom društvenom problemu. U Albaniji čak 68 odsto anketiranih smatra da je korupcija danas glavni problem u ovoj zemlji: na drugom mestu je kriminal (59 odsto), a na trećem nezaposlenost (45 odsto). U Albaniji su daleko najkorumpiraniji lekari (71 odsto), pa opštinski i poreski službenici. Istraživače najviše zabrinjava činjenica da se korupcija smatra normalnom pojavom – primanje poklona, pružanje protivusluga od klijenata, stranaka, pacijenata čak se i ne karakteriše kao korupcija.

I u Bugarskoj je korupcija jedan od četiri glavna problema u društvu: prvi je, prema oceni ispitivanih Bugara, nezaposlenost, zatim dolaze niske plate, siromaštvo, pa korupcija. Na skali poštenja najgore su prošli policajci, lekari, carinici i službenici u agencijama za privatizaciju.

I Makedonci slično ocenjuju svoju sadašnjicu: 70 odsto anketiranih smatra da je nezaposlenost glavni problem, slede mala primanja, siromaštvo, a zatim politička nestabilnost, kriminal, etnički problemi, pa tek onda – korupcija. Indikativno je da Makedonci ocenjuju da je korupcija deo “nacionalne kulture”, ali i “nasleđe komunističkog perioda”. I u Makedoniji su, po opštoj oceni, najkorumpiraniji lekari, opštinski činovnici, policajci i naravno – carinici.

KAKO OCENJUJU: Dr Jovanović ukazuje da je izveštaj Transparency International-a napravljen na osnovu podataka sakupljenih u 17 nezavisnih anketa koje je sprovelo 10 renomiranih međunarodnih institucija tokom poslednje tri godine. Anketama su obuhvaćeni građani, pravni eksperti, privrednici, bankari, poslovna udruženja. I ove godine je, kao i prošle, na vrhu tabele poštenja Danska, kao zemlja u kojoj nije registrovana korupcija. Indikativno je da je korupcija najviše izražena u najsiromašnijim zemljama.

Jovanović naglašava da to ne znači da su ove zemlje sa dna tabele i najkorumpiranije zemlje na svetu; naime, više od 90 zemalja u svetu nije obuhvaćeno ovim istraživanjem, jer se za njih nisu mogli obezbediti dovoljno pouzdani podaci. Kina je, na primer, zatvorena za istraživanja ove vrste, iako je ubedljivo najinteresantnije područje u svetu za strana ulaganja. Ipak, “indeks korupcije” ukazuje da su pokazatelji tačan odraz stanja, da je korupcija manje ili više prisutna u određenoj zemlji i da o ovoj tabu temi treba otvoreno progovoriti. U većini pomenutih zemalja tako je i bilo.

Kada je Transparency International objavio izveštaj za 1999, u nekim zemljama je to bio razlog za parlamentarnu raspravu, definisanje politike borbe protiv korupcije. Kao što smo pisali u prošlom broju, Englezi su sa izvesnom dozom samozadovoljstva konstatovali da prilično dobro stoje, bolje od mnogih zemalja EU-a. Činjenica da je Poljska na tabeli skliznula za dva mesta u poređenju sa prethodnom godinom, inicirala je veliku nacionalnu debatu o korupciji u društvu.

A gde smo mi? Ćutimo na dnu tabele uz zvuke rumbe, sambe i tam-tama… Kao što reče Đole Balašević: ”Ma, sve je otišlo u Honduras...”

Slobodanka Ast

Kinezi, prvaci u davanju mita

Transparency International je rangirala zemlje ne samo po rasprostranjenosti primanja mita, već je napravila i listu zemalja gde postoji sklonost ka podmićivanju onih osoba koje se nalaze na značajnim položajima u drugim zemljama, a sve da bi se dobili ili zadržali određeni poslovi. Davanje mita u mnogim zemljama smatra se podjednako neprihvatljivim, zapravo krivičnim delom, kao i primanje mita.

Transparency International je rangirao 19 vodećih zemalja izvoznica. U fokusu istraživanja je podmićivanje viših javnih činovnika od strane multinacionalnih korporacija iz razvijenih zemalja. Danas u svetu postoji više od 60.000 multinacionalnih kompanija i sasvim je izvesno da je nemoguće precizno izmeriti i rangirati njihovu umešanost u mutne poslove podmićivanja. Putevi podmićivanja su nekad vrlo sofisticirani.

“Indeks podmićivanja” (BPI) je sačinjen na osnovu ankete koju je sproveo Gallup International (GIA): anketirani su direktori najvećih kompanija, predstavnici privrednih komora, poslovne banke, advokatske firme (770 ispitanika) u 14 zemalja u razvoju.

“Zemlje u kojima je pravljeno istraživanje pažljivo su odabrane: to su vodeće zemlje u razvoju, kao i zemlje u tranziciji. Ove zemlje su glavna meta transnacionalnih kompanija, to su prava mesta gde treba tražiti odgovore na pitanja o međunarodnoj korupciji. Anketa je napravljena u zemljama u kojima je prisutan veći broj multinacionalnih kompanija koje se nadmeću za poslove”, naglašava dr Predrag Jovanović.

Na ovoj rang-listi podmićivanja ubedljivo prva je Kina, slede Južna Koreja i Tajvan, pa Italija, Malezija, Japan, Francuska, Španija, Singapur, SAD, Nemačka, Belgija, Britanija, Holandija, Švajcarska. U pet najsolidnijih u svetu, najmanje sklonih podmićivanju, spadaju Švedska, Australija, Kanada, Austrija i Švajcarska.

Zanimljivo je da je Švedska prva prestala da daje proviziju za sklapanje poslova.

Neposredan povod za pravljenje liste zemalja sklonih davanju mita višim službenicama da bi se dobili ili održali poslovi jeste ratifikacija OECD-ove Konvencije za borbu protiv korupcije, koju je tokom 1999. potisalo 16 zemalja. Naime, 34 vodeće industrijske zemlje već su unele u svoje zakonodavstvo odredbe kojima se podmićivanje stranih službenika smatra krivičnim delom.

Korupcija u svetu

(Što niža ocena, to viša korupcija)

prethodni sadržaj naredni