Generali skribomani

Prepiska u popravnom domu

Šta general Pavković i drugovi otpisuju generalu Perišiću i Aleksandru Tijaniću, i šta se može saznati iz tih epistola

Generali Treće armije Vojske Jugoslavije (VJ): Ljubiša Stojmirović, Vladimir Lazarević, Negoslav Nikolić, Tomislav Mladenović i Milan Đaković potpisali su poduže pismo objavljeno 24. avgusta u "Blicu". Pismo je odgovor na, kako kažu, "sve učestalije 'interesovanje' u štampi za VJ, a posebno za Treću armiju i njenog komandanta generala Pavkovića". "Poseban odgovor", kažu generali, "zaslužuju izjave bivšeg načelnika GŠ VJ Momčila Perišića, ali i napadi nekih drugih nazovi političara". Često iz pisma nije jasno ni šta je konkretno zasmetalo gospodi. Oni, na primer, kažu: "Danas je njegova (Pavkovićeva) armija spremna da se prema Vojno-tehničkom sporazumu vrati na Kosovo, ali to zavisi od međunarodne zajednice na koju se mnogi iz opozicije pozivaju." Šta li ova rečenica znači? Da li je opozicija kriva što se poziva na međunarodnu zajednicu kad samo od te "zajednice" zavisi da li će se VJ vraćati na Kosovo? Možda su vojskovođe kivne što je neko takvom stanju opozicija, što se buni, možda generali misle da tako i treba da bude? Ili, naprotiv, misle da je za takvo nedopustivo stanje odgovorna opozicija? I na koje konkretno opozicionare misle? Odgovor je jednostavan. Generale, takve kakvi su, mrzi da pišu, a valjda moraju, pa su "Blicu" poslali pismo kojim su upravo bili odgovorili na jedan konkretan tekst, objavljen 18. avgusta u "Nezavisnim novinama" iz Banjaluke. Autor tog teksta je Aleksandar Tijanić i njegovo ime u originalnom generalskom pismu stoji svuda gde u "Blicu" piše "neko", ili "opozicija", ili "mnogi". Tako u originalu, doslovce stoji: "..., ali to zavisi od međunarodne zajednice na koju se vi stalno pozivate".

ŠTA JE NAPISAO TIJANIĆ: U tom tekstu nazvanom "Vojvoda Pavković: bla-bla ili bum-bum" Tijanić piše da general više vremena provodi sa pevačicom i voditeljicom Pink televizije i u poznatom niškom kozmetičkom salonu nego sa svojim vojnicima i kosovskim Srbima, i pri tom traži da svaki njegov čin pozdravljaju aplauzima. Generali potpisnici pisma, u delu pisma koji je objavljen u "Nezavisnim", ali ne i u "Blicu", kažu da je Tijanić na najprizemniji način, koristeći uvredljive izraze i masu netačnih činjenica, uvredio pripadnike Treće armije VJ i njenog komandanta. Namera da se Pavković uvredi je očigledna. Tijanić piše da je Pavković "kao osoba daleko manje zanimljiv od sopstvene biografije" i dodaje da pametni ljudi ovu tvrdnju smatraju uvredom. Ali ako se zanemare kvalifikacije, dosetke (čijom se uspešnošću nećemo baviti) i patetični umeci ("to što su Srbi na traktorima pognuli glavu nije bio strah od kamenica već svest o tome da nikada više neće čuti zvona Gračanice ili videti pradedovsku kuću"), ostaju vrlo ozbiljne optužbe. Tijanić tvrdi da je Perišić, "kad je Milošević od njega tražio da izvede tenkove i pešadiju i krene na čišćenje Kosova", to hladno odbio i preporučio da policija reši problem, kako međunarodna zajednica ne bi sukob proglasila građanskim ratom. Tada je, kaže Tijanić, Pavković pozvan u Beograd, gde je od Miloševića dobio jasno uputstvo: "Izvedi tenkove uprkos naređenjima načelnika generalštaba." General-pisci ovu Tijanićevu tvrdnju uopšte ne osporavaju. Naprotiv, oni kažu da je tačno da Perišić nije ništa učinio, a bio je "odgovoran i dužan po Zakonu o VJ i Pravilu službe da upotrebi vojsku u miru, bez proglašavanja ratnog stanja, i da spreči blokadu komunikacija, kasarni i karaula". Kažu i da je Perišić dobio zadatak od Vrhovnog saveta odbrane, odlukom donetom na sednici kojoj je prisustvovao i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, da VJ "adekvatno upotrebi" u slučaju eskalacije sukoba na Kosovu. Pošto ni generali ni Tijanić ne pominju datume, da podsetimo: famozna sednica Vrhovnog saveta odbrane kojoj je prisustvovao i Milo Đukanović održana je 9. juna prošle godine. Kontraofanziva vojske i policije na Kosovu počela je 28. juna, akcijom oslobađanja ugljenokopa Belaćevac. Tokom tri meseca, koja su tome prethodila, ilegalni UČK je zauzeo sve važnije strateške tačke u Pokrajini i ometao svaki značajniji putni pravac. Za otpočinjanje protivnapada su se baš u junu stekli svi uslovi. Održana je sednica VSO-a sa sve Đukanovićem. Ako je zaključak doslovce glasio "da se vojska adekvatno upotrebi" (u saopštenju sa sednice se o tome ne govori), tome Đukanović nije mogao da se suprotstavi, a formulacija je dovoljno široka da se pod nju može podvesti ama baš sve.

U kosovskom selu Junik, 24. juna, Ričard Holbruk sastao se sa predstavnicima UČK-a, i ocenio da ova organizacija nema jedinstveno vođstvo i da se zato s njom teško može razgovarati. Uz to je ustanak kosovskih Albanaca bio u punom zamahu, skoro svi odrasli muškarci su hrlili da uzmu oružje i uključe se, pa su jugoslovenske snage takoreći imale alibi da udare gde god im se prohte. Uz to su se pobunjenici drznuli da zauzmu najveći kosovski ugljenkop, kidnapujući pri tom desetak radnika Elektroprivrede Srbije.

KO JE NAREDIO POČETAK: Uslovi su, dakle, bili idealni, ali tadašnji načelnik Generalštaba izgleda nije bio voljan da otpočne ofanzivu. Jer, trebalo je da prvo vojsku "upotrebi", pa da se tek onda izloži proceni viših instanci da li je ta upotreba bila "adekvatna" ili nije. Imao on pravo na to ili ne, od njega se tražilo da započne opsežnu, tromesečnu vojnu operaciju, koja je dovela do gubitka mnogih života i proizvela ogromne političke posledice. Momčilo Perišić, u odgovoru na optužbe generala Treće armije objavljenom u "Glasu javnosti" 25. avgusta ove godine, kaže: "Sve što sam mogao da uradim, uradio sam do mere do koje su išle moje nadležnosti. Tražio sam i od predsednika i od nadležnih institucija uvođenje vanrednog stanja, što nije bilo prihvaćeno." General-pisari tvrde da je Perišić jednom rekao: "Tražio sam uvođenje vanrednog stanja da bi hemijski očistio Kosovo od Šiptara."

Perišić je, svi kažu, odbio da pokrene kontraofanzivu. Ali je ona ipak započeta. Naređenje za početak akcije u kojoj je učestvovao ceo Prištinski korpus, protivno instrukcijama Generalštaba, mogli su dati ili komandant Treće armije, u čijem je sastavu taj korpus, ili sam komandant korpusa. Tijanić tvrdi da je Pavkoviću za ignorisanje naredbi Generalštaba Milošević obećao unapređenje. Ne znamo da li je baš tako bilo, ali znamo da tadašnji komandant Treće armije general Samardžić nije ništa dobio i da je na njegovo mesto u decembru došao Nebojša Pavković. Znamo i da je Nebojša Pavković 21. jula prošle godine, u jeku protivakcije jugoslovenskih snaga, vanredno unapređen u čin general-potpukovnika. Zanimljivo je da gospoda generali osuđuju Perišićevo odbijanje da upotrebi vojsku, ali ne i onoga koji je prekršio sistem subordinacije, pa samim tim i Zakon o VJ na koji se pozivaju. Kako li se to uklapa sa tvrdnjom generala Pavkovića, iznetom u pismu Građanskom savezu od 12. avgusta, kojim odbija poziv na okrugli sto "Vojska Jugoslavije na razmeđima krize", da "nikada nije bilo, niti će biti prekoračenja ustavnog mesta i uloge, zadataka i obaveza od strane VJ i Treće armije", te da će se vojska boriti protiv pokušaja rušenja ustavnog poretka, jer je na to obavezuje zakletva?

ŠTIT I ZAŠTITA: Tijanić dalje tvrdi da je, pre nego što će prihvatiti sporazum o predaji Kosova NATO-u, Milošević pozvao k sebi Pavkovića, da ga pita za savet "da li da prepuste Kosovo Ujedinjenim nacijama ili da žrtvuju Srbiju ulazeći u kopneni rat sa Amerikom". Nemamo načina da tačnost ove tvrdnje proverimo, ali je opet zanimljivo videti šta na to odgovaraju Pavkovićevi generali. "Nije Pavković bio taj koji je birao hoće li se ratovati dalje ili ne", pišu naše vojskovođe. "To je odlučio najviši zakonodavni organ u Srbiji - Narodna skupština." Zemljo, otvori se! Kakve veze ima Skupština Srbije sa Vojskom Jugoslavije? U kom to članu saveznog ustava piše? Da su bar rekli "odlučila je savezna vlada", kao što i jeste. Mada, ruku na srce, smeli su da napišu samo: "Stigla nam je naredba iz Generalštaba." Ovako, generali pokazuju da ne samo što im ne smeta što se neki njima nadređeni general već ogrešio o ustavni poredak nego i ne znaju kakav je taj poredak i uopšte ih nije briga.

Ali to još nije najgore. Tijanić u tekstu Srbiju poredi sa popravnim domom. "Pitomci beže, svi kradu, vaspitači biju, hrana je sve lošija, a upravnik neće da ode", piše bivši ministar. Generali (opet u verziji pisma objavljenoj u "Nezavisnim") odgovaraju da Tijanić nije mnogo pogrešio, "jer je našoj zemlji potreban popravni dom za mnoge koji već deset godina bezuspešno uče lekciju o civilizovanom ponašanju u građanskom društvu". Ili prostije - nema građanskog društva bez konclogora. To valjda u vezi sa onim što, pišu generali, "neki ljudi iz opozicije koji se pribojavaju izbora i nisu uvereni da mogu legalno da dođu na vlast... preporučuju rumunski scenario". Ili što bi, u pismu Građanskom savezu od 12. avgusta, kojim odbija poziv na okrugli sto "Vojska Jugoslavije na razmeđima krize", rekao sam general Pavković: "Neki traže od vojnog vrha, pa i mene lično, da Vojska ćuti i bude pasivna prema podstrekačima građanskih nemira."

Generalsko pismo, kaže da Momčilo Perišić u intervjuu objavljenom u "Blicu" 22. avgusta, Trećoj armiji i njenom komandantu "zamera što su napustili Kosovo i teroristima ostavili nezaštićeni narod". General Perišić je, međutim, rekao ovako: "Oni (sadašnje vlasti) su uvek isticali da neće ni pedalj srpske zemlje biti predat ni prodat, a predali su kompletno Kosovo i Metohiju, a da pri tom jedinice VJ-a i MUP-a nisu bile poražene već ponižene. Aktuelna vlast ih je naterala da se povuku i teroristima ostave nezaštićen narod, a da pri tom slave pobedu." Razlika je drastična. (Zašto li se generali stalno osećaju pogođenima kad neko uputi kritiku vlastima?) Generali dalje pišu: "Generalu Pavkoviću je veoma teško zbog stradanja Srba na Kosovu, ali on ne može na sebe da primi krivicu. Kada je potpisan sporazum, Srbi sa Kosova su se veselili i pucali, a general je cele noći analizirao sporazum i tugovao." Ako je zbog "sporazuma" toliko tugovao zašto je odmah počeo da ga brani po novinama? I za šta je argument to što su se kosovski Srbi "veselili i pucali"? Da ne žele generali da izokola kažu da su kosovski Srbi dobili što su tražili?

Generali Treće armije završavaju pismo rečenicom: "Mi smo štitili Srbe sa Kosova i to tako da su cele protekle godine i u toku agresije Srbi imali daleko manje žrtava nego sada kada ih štiti takozvani demokratski svet." Valjda nije pitanje da li su štitili nego jesu li zaštitili. Možda, da ih nisu štitili onako kako su ih štitili, kosovski Srbi sada ne bi imali ovoliko žrtava.

Stigao do Vračara

"Čitajući vest u 'Blicu' od 29. jula, saznao sam da ste me, pred oko hiljadu Kragujevčana, optužili da branim režim zbog dodeljenog mi novog stana, veličine 150 kvadratnih metara, u čiju je adaptaciju uloženo pola miliona maraka i u koji sam se uselio", piše u pismu generala Nebojše Pavkovića koje je Mileni Milošević, predsednici opštine Vračar, stiglo 9. avgusta. Milena Milošević je govorila na mitingu Saveza za promene u Kragujevcu, 27. jula. Pavković kaže da su mu "nadležni organi dodelili stan koji mu po važećem Pravilniku pripada", i da ga izuzetno vređa tvrdnja da "Pavković brani režim do poslednje kapi tuđe krvi za odbranu svog stana". Od Milene Milošević je zatražo javno izvinjenje i u suprotnom zapretio nadležnim sudom.

U pismu kojim odgovara generalu Pavkoviću, Milena Milošević kaže da ne sumnja da general po zakonu ima pravo na stan koji je dobio, ali taman toliko koliko i penzioneri imaju prava na penzije, rezervisti na dnevnice i deca na dečje dodatke. "Izvinjenje mogu da uputim u ime novinara, zbog malih nepreciznosti, naročito one koja se odnosi na tržišnu vrednost i vrednost adaptacije vašeg stana", otpisuje Milena Milošević.