Šangaj

Konkurencija

U okviru najnovijih reformi kineske politike, vlasti su uhapsile preko hiljadu i dvesta vladinih službenika zbog optžbi da pripadaju sekti Falun Gong koja je zabranjena prošle nedelje. Vladini službenici bili su odvedeni u školu na severu Kine gde su morali da prodju kroz intenzivni kurs marksizma i da obnove gradivo o programu Komunističke partije Kine, tvrdi se u izveštaju Informativnog centra za ljudska prava sa sedištem u Hongkongu. Za nedelju dana, kineske vlasti uhapsile su preko pet hiljada članova sekte Falun Gong i zaplenile veliku količinu letaka i propagandnog materijala. Iako je teško utvrditi koliko je sekta masovna, zvaničnici Falun Gonga tvrde da imaju preko 100 miliona članova, naspram 60 miliona, koliko ih ima kineska Komunistička partija. Zvanična Kina tvrdi da je članova sekte manje od dva miliona, dok nezvanični analitičari procenjuju da bi ih moglo biti negde izmedju dvadeset i šezdeset miliona. Za kinesku vladu, i to po sopstvenom priznanju, ova sekta predstavlja najopasniju pretnju, ako se izuzme studentski pokret koji je organizovao masovne demonstracije 1989. Falun Gong je prošlog aprila održao najmasovnije demonstracije nakon 1989, na kojima se okupilo preko 10.000 članova i simpatizera. Demonstracije su bile zabranjene, ali su kineske vlasti, ipak, bile zatečene uspehom mitinga i od tog trenutka sekta Falun Gong postaje državni neprijatelj broj jedan. Do tog trenutka, niko se nije obazirao na uticaj sekte, na koju se gledalo kao na prilično marginalni i bezopasni pokret. I dalje je nepoznat rang i uticaj pritvorenih vladinih zvaničnika jer državni mediji nisu objavili vest o masovnom privodjenju. Jedino što se moglo saznati iz zvaničnih izveštaja bila je vladina propaganda o uspešnoj akciji slamanja organizacije i konfiskaciji velike količine propagandnog materijala. Mnogobrojne vladine i provladine organizacije sada vode pravi propagandni rat protiv sekte Falun Gong, pri čemu se najčešće koriste duhovna dostignuća marksističke misli, u koju malo Kineza danas veruje. Osim što pozivanje na marskizam u jeku ekonomskih reformi može unazaditi napore u ekonomskoj revitalizaciji zemlje, napadi na sektu mogu imati i ozbiljnije političke posledice. Iako sekta nema artikulisani politički program, i svoje učenje zasniva na duhovnoj snazi i veštinama koje pomažu osobi da dosegne duševni mir i telesni sklad, pojačana represija može radikazliovati ovu, inače, miroljubivu organizaciju. Uz to, oštrina napada preti da još više antagonizuje stavove običnog naroda prema Komunističkoj partiji čiji kredibilitet naglo opada. Povodom najnovijih napada na poklonike učenja Falun Gonga oglasio se i lider sekte Li koji živi u Njujorku. On je izjavio da se sekta ogradjuje od bilo kakvih političkih programa i da odbacuje nasilje kao takvo, i dodao da joj nedostaje čvrsta struktura nalik onoj partijskoj koja bi bila kadra da organizuje masovnije proteste. U to je, medjutim, teško poverovati, s obzirom na činjenicu da su se tokom aprila u više od trideset kineskih gradova organizovali "spontani" mitinzi poklonika prokaženog učenja.

Njujork

Taksi

Od prošle nedelje grad Njujork siromašniji je za jednu turističku atrakciju. Naime, poslednji žuti taksi sa prepoznatljivom crno-belom šahovnicom, simbol metropole, nece više kružiti ulicama Menhetna. Erl Džonson, ponosni vlasnik, naprosto nije više u stanju da plaća neophodne opravke koje bi mu garantovale dozvolu od njujorške komisije da upravlja taksi vozilom. Šezdesetjednogodišnji Džonson, rodjen na Jamajci, za volanom legendarnog taksija proveo je više od četvrt veka. Poslednjeg radnog dana odlučio je da novinarima omogući oproštajnu vožnju gradom. "Danas nema ništa od zarade, a i bol u nozi je nepodnošljiv", vajka se vlasnik, pokazujući od gihta oteklu nogu.

Džejni, kako je od milošte Džonson nazvao limuzinu, po svojoj prvoj ljubavi, prešla je više od milion i po kilometara. Motor joj je menjan dva puta, ali je Komisija presudila da bi za produženje dozvole vlasnik morao da zameni i šasiju. "Moj automehaničar tvrdi da bi me to koštalo preko šest hiljada dolara", kaže Džonson. "Zato, danas završavam posao. Gotovo je, gotovo."

Kada je Džonson obavio prvu vožnju po ulicama Menhetna 1973, u Njujorku je bilo više od pet hiljada žutih taksija sa prepoznatljivom šahovnicom. Početkom devedesetih već ih je bilo jedanaestoro preko dvadeset, a prošlog decembra bila su samo dvojica, Džonson i njegov kolega koji se povukao iz posla iz istih razloga zbog koga se danas povlači Erl - preskupih opravki da bi limuzina zadovoljila neophodne njujorške standarde. U penziji kao taksista, ali sa poslom ugostitelja na rodnoj Jamajci, Džonson će moći da uživa u uspomenama na slavne trenutke svoje karijere. Na primer, kada je za vožnju koja je koštala manje od pet dolara dobio dvadeset, jer se jednom bankaru strašno žurilo na Vol Strit. Ili, kada je sa aerodroma pokupio legendu boksa Mohameda Alija. "Rekao sam mu samo - Gde si, šampione", seća se Erl. Moći će i da se hvali kako je od njujorškog aerodroma do salona kreatorke Elizabet Arden na Petoj Aveniji vozio Žaklinu Kenedi Onazis, koju, doduše, nije prepoznao u prvi mah.

Kampala

Slavlje