Posleratno Kosovo

Zadah grobnica

Sredinom januara šef bivše Posmatračke misije OEBS-a Viljem Voker objavio je odabranim (zapadnim) novinarima otkriće masakra u selu Račak kao dokaz srpskih zločina na Kosovu. Prošle nedelje je Borislav Milošević, jugoslovenski ambasador u Rusiji, izjavio da masovne grobnice pronađene na Kosovu ne dokazuju da je Srbija izvršila genocid i etničko čišćenje

Ambasadorov intervju objavio je španski list "ABC". Između ostalog, Milošević kaže: "Da je to sistematski učinila srbijanska policija, verujem da bi mnogo profesionalnije prikrila te greške i zločine." NATO je, s druge strane, od početka pretnji vazdušnim udarima ujesen prošle godine, "evidentne" počinjene zločine i sprečavanje budućih koristio kao jedan od ključnih argumenata za intervenciju koja je u istoriju već ušla kao "rat iz ljubavi". Neka od medijskih "otkrića" već su antologijska, na primer, ono da "Srbi" ne samo što prisiljavaju Albance da sami sebi kopaju grobove, već ih pri tome oblače u crvene jakne. Ništa manje uverljivo, satelitske snimke navodnih masovnih grobnica - sa urednim nizovima raka - Džejmi Ši je 18. maja objašnjavao kao pokušaj "Srba" da zločin prikriju naknadnim iskopavanjem tela iz masovnih grobnica i ponovnim sahranjivanjem u pojedinačne grobnice.

Dok su bombe još padale, najavljen je dolazak međunarodnih ekipa sudskih medicinara koje će dokaze za ratne zločine - za koje je u međuvremenu Haški tribunal optužio dvadesetak osumnjičenih, na čelu sa predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Miloševićem - prikupljati na licu mesta.

CIFRE I UŽAS: U jednom trenutku broj izbeglica sa Kosova koje su "evidentirale" specijalizovane službe, NATO i zapadni mediji premašio je ukupan broj stanovnika pokrajine. U jednom drugom trenutku, broj uništenih tenkova Vojske Jugoslavije bio je veći od službenih NATO podataka o njenim oklopnim snagama. Londonski "Observer" 27. juna saopštava da su na Kosovu otkrivena dokumenta po kojima su, u okviru "Operacije 'Potkovica'", beogradske vlasti planirale nasilno proterivanje "blizu dva miliona Albanaca iz srpske pokrajine". Ova i slična otkrića mogu se čitati sa manje ili više rezerve, ali jedan detalj pomenutog izveštaja u svakom slučaju zaslužuje pažnju. U njemu se kaže da britanske vlasti broj ubijenih Albanaca na Kosovu - koristeći se podacima "obaveštajne službe UČK-a" koju vodi izvesni Kadri Veselji - procenjuju na najmanje 10.000.

Otuda, otkrića i prvi objavljeni rezultati istraživanja masovnih grobnica na Kosovu "ne zadovoljavaju". U izveštajima se kao lokacije pominju Mala Kruša, u kojoj je sahranjeno oko stotinu tela, Đakovica (26), mesto Uca (97), Velika Kruša (30)... Pošto je 23. juna u društvu sa kolegama ministrima spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Italije obišao Malu i Veliku Krušu, Robin Kuk izjavljuje: "Ako sam i imao ikakvih nedoumica oko pravičnosti (NATO) kampanje... one su otpale". U međuvremenu, broj novootkrivenih masovnih grobnica - pod kojima se podrazumeva svaki grob sa više od jednog sahranjenog tela - raste na oko 95; listu proširuju Korenica, Lukanja, Kačanik, Koriša, Račak, Bela Crkva (77), Črkolež (?) (20), Izbica (130)...

Najbrojniju ekipu istražitelja čine pripadnici američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) i vojni patolozi, ukupno 59 ljudi. Na dan prispeća tima, 23. juna, njihov šef u Vašingtonu Luis Frih objavljuje da je "područje Kosova jedna od najvećih scena zločina u istoriji", a posao američkih eksperata, u skladu sa tim, "najvažniji od svih". Izjava Robina Kuka da - pošto je lično obišao reprezentativne grobnice - više nema nedoumica oko ispravnosti NATO napada na Jugoslaviju, spada u tipičnu političku propagandu odnosno, preciznije, nalaženje naknadnog izgovora za počinjenu svinjariju. Primer: kako bi NATO/Kuk tumačio otkriće 86 dečjih, ženskih i staračkih leševa, većinom izrešetanih iz blizine, spaljenih živih ili neposredno po usmrćenju - da Džejmi Ši nije "priznao" bombardovanje kolone albanskih izbeglica na putu Đakovica - Prizren?

RAZLOG ZA SUMNJU: Pitanje nije samo retoričko, budući da na Kosovu već postoji presedan u diskriminaciji žrtava zločina na bazi etničke pripadnosti. Reč je o dve masovne grobnice čije je otkriće prethodilo Klintonovom "ratu iz ljubavi". Ujesen 1998. godine, na teritoriji sa koje su policijskom i vojnom akcijom potisnute jedinice UČK-a otkrivene su grobnice žrtava terora UČK-a: ostaci 45 tela u različitim fazama odmaklog raspada. Ekipa forenzičara beogradskog Instituta za sudsku medicinu uspela je da identifikuje 12 žrtava: tri ćene i devet muăkaraca starosti od 32 do 66 godina; ĺetvoro Albanaca (jedna ćena), jedan Ciganin i sedmoro Srba (dve ćene). Pouzdano je identifikovano joă najmanje sedam ćrtava, ali su ĺlanovi njihovih porodica, plaăeńi se osvete UĹK-a, odbili da identifikaciju potvrde. Ovaj zloĺin nije izazvao gotovo nikakvu paćnju međunarodne zajednice.

Razlog ńe se pokazati tri meseca kasnije, 15. januara 1999, kada je na scenu stupio Viljem Voker (65), šef Verifikatorske misije OEBS-a na Kosovu. U pratnji odabranih novinara - samo zapadnih medija - obišao je okolinu sela Račak. Na licu mesta dao je izjavu: "Jugoslovenske snage bezbednosti direktno su odgovorne za masakr 45 civila u selu Račak, kraj Štimlja", dodajući da "niko od ubijenih nije nosio uniformu, svi su bili u civilnim odelima i izgledali su kao skromni meštani albanskog sela". Posle toga, Voker je pokušao da spreči pristup istražnim organima ("srpskog") suda u Prištini.

Sudsko-medicinsku ekspertizu žrtava iz Račka obavile su, počev od 22. januara, tri ekipe forenzičara: jugoslovenska, beloruska i finska. Finski tim - pozvan na inicijativu Jugoslavije - nastupao je kao ekspertska ekipa EU-a; svi su radili po usaglašenom protokolu, ceo postupak je praćen video-zapisom i, najzad, sva tri tima su dala usaglašeno mišljenje o svakom slučaju ponaosob. Šta su njihovi nalazi? Na telima poginulih pronađene su samo povrede iz vatrenog oružja kojim je delovano iz daljine; nije bilo tragova drugih i naknadnih povreda; nijedna povreda nije naneta posle smrti. Na šakama 37 od 40 tela metodom parafinske rukavice otkrivene su barutne čestice, dokaz da su neposredno pre smrti rukovali vatrenim oružjem. Svi poginuli imali su na sebi civilnu odeću - ali po nekoliko pari, desetak je ispod odeće nosilo duge vojničke gaće inostrane proizvodnje, a na nogama vojničke čizme; nekoliko mlađih osoba nosilo je crne kožne jakne i crne džins pantalone ("uniforma" vojne policije UČK-a).

GLODANJE KOSTIJU: Na dan 17. marta, šef finske ekipe Helena Ranta održala je u Prištini konferenciju za štampu na koju nisu bili pozvani ni pušteni jugoslovenski eksperti, niti je ona saopštila rezultate rada ekspertskih timova. Umesto toga, Helen Ranta pročitala je svoje komentare "koji predstavljaju lično viđenje autora dr Helene Ranta i ne bi trebalo ni na koji način da budu tumačeni kao zvanična komunikacija od strane Odeljenja za sudsku medicinu Univerziteta Helsinki ili ekspertskog tima patologa EU-a". Nedelju dana kasnije, 24. marta, NATO je započeo napad na Jugoslaviju. Tri dana pre toga, Viljem Voker je na čelu Verifikacione misije OEBS-a napustio Kosovo, zloslutno preteći da mu za povratak više neće biti potrebna jugoslovenska viza.

Danas, na "amanpurovski" jaku konstataciju da svakodnevno stižu novi "dokazi brutalnih masovnih ubistava" i da svaka otkrivena kost na Kosovu može biti ključni dokaz protiv počinilaca, izrečenu u prilogu CNN-a emitovanom 20. juna, Klajd Snou, jedan od vodećih svetskih eksperata forenzične antropologije, kratko je (iz Vašingtona) odgovorio: "Ne tražimo samo kosti, već i projektile i druge stvari koje mogu pomoći u identifikaciji osoba." Reporterka Ketlin Koč nastavila je zapažanjem da "stručnjaci tvrde kako će nam, jednom pronađena, kost žrtve ispričati priču o onom što se dogodilo na Kosovu".

"Ti ljudi nam govore ko su bili i kako su umrli", odgovorio je Snou. "Mi smo samo tumači. Poslednja priča je njihova." U tom pogledu, među stručnjacima nema neslaganja. Ali, Snou nije na Kosovu, a među imenima istražitelja nema nijednog svetski poznatog u struci (što ne znači da nisu kvalifikovani praktičari). Očekivane izjave o očekivanim stvarima daju političari, recimo Grejem Bluit: "Očekivao sam stvarno stravičnu sliku i žao mi je što moram da kažem da smo je i našli. Posao dobro napreduje."