Predsednik Čačka 43 dana bio po šumama i gorama, a narod ga posle toga nagradio. Socijalisti iz Brezovice gde se skrivao, nisu ga videli, ali, vele, svaka čast

"Hvala svima, hvala Bogu, svetoj Trojeručici, mojoj slavi svetom Nikoli, što su me doveli ovde", rekao je Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka, pri spektakularnom pojavljivanju na mitingu opozicije u svom gradu. Rekao i da nije mogao zamisliti da će mu zaštitu pružiti u selu Brezovica (gde je proveo 43 dana posle bekstva od vojne policije koja je pokušala da ga uhapsi), "jer tamo su svi socijalisti".

PRANJE KOSE: U nedelju, 4. jula, baš na Dan borca, dolazimo kod Velje da saznamo pojedinosti njegove borbe. Kod Velje gužva, prelazimo u kuću kod brata Voje. Objašnjava da je, po zahtevu građana, otišao u naselje gde su se remontovala vojna vozila "dva metra od njihovih kuća". Deset minuta po njegovom odlasku iz naselja pala bomba, dvoje poginulo. Otišao ponovo na lice mesta, video žrtve, tu je bio i RTS, u tom revoltu ne zna šta je govorio. To emitovano na "Slobodnoj Evropi", mada njima ništa direktno nije izjavio, i to iskorišćeno da ga optuže da podriva odbrambenu moć zemlje. Normalno nastavio da predsednikuje, nikakav poziv nije dobio, ali, "osetio je da se nešto sprema". Uveče, 19. maja, radio amateri mu jave da je vojna policija krenula na njegovu kuću u Atenici (periferija Čačka), pobegne kad su počeli da opkoljavaju kuću. Sedne u kola "koja su slučajno izlazila iz njegovog dvorišta". Vojna policija sa dugim cevima, zauzela svako drvo, baktala se oko kuće sedam dana.

Sledećeg dana pođe u opštinu, 20. maj, Spasovdan, slava grada, jave mu blokirana opština, pobegne u frizerski salon "da fol pere kosu". Policija ga juri ulicama, on u frizeraju. Dođe njegov čovek sa kolima i krene ka Jelici (planina poznata po pesmi "Na planini, na Jelici, sastali se svi četnici"). Krene bez lične karte, nije stigao da se obuče, morao da se skloni, video, vrag odneo šalu. Nije hteo vani, ostao na svojoj teritoriji, iako je bilo ljudi "koji su želeli da ga izbace".

Otpusti vozača, krene sam. Svuda vojska, protivavionci, raketaši... Stigne do Torlaka (deo Jelice), pa se spusti ka šumama sela Brezovica. Šume izuzetno velike i guste, nigde kuće. Shvati da je najbolje da prati rezerviste. Vojska imala kamion za snabdevanje bez auspuha, lako ih nalazilo. Vidi vojska sedi ispred jedne prodavnice i pije pivo do tri ujutro. Jedan rezervista mu da staru uniformu, priđe sa strane i sedi sa vojskom. Tako je imao sve informacije: "Mrak, sijalica čkilji, ja se izmaknem sa strane u ladovinu i slušam." Jedan priča kako je sa njim (sa Veljom) oterao Miloševića jajima iz Čačka, a ne zna da je on tu.

U početku se stalno kretao, nije znao ljude. Uđe u jednu kuću, "kuća bila sama", popne se na tavan i čeka. Dođe domaćin, on siđe da objasni, ali, vidi ga jedna baba. Bio u trenerci sa zvezdicama na leđima. Lično zamoli babu da nikome ne kaže, pobeg'o sa ratišta, neće da ubija ljude, baba rekla: "Sačuvaj bože, nek te Bog čuva". Ali, kad se smrači, baba ode kod komšije i kaže da je videla pilota. Komšija peške siđe 5 kilometara u Ježevicu i prijavi pilota. Ovi krenu da 'vataju pilota. Pred zoru vidi nagrnulo odasvud, u pancirima, sa puškama, sa municijom. Pođe da siđe sa tavana, merdevine se slome, povredi leđa i zglob na nozi. "Slučajno naiđe vozilo", uđe u njega pozadi, javi se vozaču, objasni, i izvuče se iz obruča.

KORPA I ŠERPA: Napravi logu u senu, tu danjivao i noćivao, još je dušek tamo. Najgore bilo pred mrak, osete ga kerovi, "to nije normalno, oće nogu da otkinu". Nekako dojavi svešteniku, računa, pomoći će, ovaj mu donese hranu, lekove, jednom dođe i vladika, pokloni mu ikonu Trojeručice, savetuje da se ne odvaja od nje. Tu se oporavi, povuče dublje u šumu. Opet problem, krenule pečurke, zorom puna šuma seljaka, ne zna kud će. Onda pronađe pećinu, sto ljudi da stane i tu se sakrivao. Ali, ljudi saznaju da je tu, po ceo dan nose jelo u korpi. Jedan nosi termos sa kafom, flašu sa vodom, kutiju šećera, drugi lonac jela, skuvala žena, kaže im "nemojte ljudi, aman vam boga, nositi u korpi, pratiće vas". Posle su nosili u šerpi, kao traže pečurke, kaže im tuda i tuda će prići, oni ostave.

Kako je odlučio da se vrati? Evo kako. Pričalo se o mitingu u Čačku, bio plakat na prodavnici, vidi, to mu je šansa. Poruči prijatelju, ovaj dođe kolima, stigne u grad dan pre mitinga. Sutradan, na dan mitinga, vidi grad blokiran, ali, on stigao na vreme. Prati razvoj situacije, odluči, ako bude sveta na mitingu, pojavljuje se, ako ne bude, jok. Hteo da se pojavi pred narodom, položi račune, pita, je li izdajnik. Bio s druge strane Morave, ne može kolima. Stavi kapu, naočare, peške prođe pored policije. Pređe most, sačeka ga džip i pravo na miting. Kad se popeo na binu, video da je ceo taj svet za njega, "bio je to najdraži trenutak"; posle pakla, najstrašnijih trenutaka u životu, video je da je narod nagradio sve što je preživeo.

Otad ide u opštinu, obavlja svoj posao, niko ništa ne preduzima u vezi sa njim, mada je spreman da, u legalnom postupku, vidi šta hoće od njega.

Pričamo, šta dalje. Kaže da ova vlast mora da ode. Nema tu nikakvog jedinstva, narod je bio jedinstven da bi opstao, sad hoće jedinstvo u izgradnji, hoće opet da izgrađuju, a toliko puta su opljačkali narod, neće moći više, mora da se promene, neka dođe Ciganin, Joso sa ulice. Dosta je više, mogu oni da ubiju jednog Ilića, ali kud će posle, narod jedva čeka da ih pogazi, on mesecima amortizuje stvari, preklinje da ih ne diraju. U ovom ratu su mnogi zabrljali, najveći kriminalci su izvoženi iz zemlje za pare, hapšeni su ljudi navodno kao ratni profiteri, pa puštani za pare, sa sestrama dečaka koji su na ratištu se orgijalo, kao oni će nešto učiniti... Sve, kaže, ima zapisano, i na više mesta. Kad je o tome počeo javno da govori, takvim patriotama je zasmetalo, pa su odlučili da ga sklone. I sad oni patriote, a on izdajnik. Pa neka puste malo "izdajnike" da pokušaju nešto da urade od Srbije. Neće im ništa, nema revanšizma, daće im neko ćoše pa neka samoupravljaju i komanduju, dovodiće ekskurzije, grdne pare ima da uzmu pokazujući kako se poslednji komunisti organizuju.

KAKO GLASATI: Krećemo "Veljinom stazom". Dobijamo vodiča. Stari put za Kraljevo, desno skretanje za Brezovicu i Ježevicu. Posle nekoliko kilometara levo skretanje, pa uzbrdo. Drveće prišlo putu. Počinje makadam, paprat ko drveće. Na jednom visu vodič pokazuje Torlak, napuštene kućice, iza, najviši vrh Jelice, Crna stena. Tu je, kaže, i tromeđa, levo Premeća, dole Rajac, pravo Brezovica. Visoko, šume se crne. Retki seljaci, beru malinu, skupljaju seno. Vodič nas upozorava da u Brezovici budemo oprezni, pre neku godinu pretukli saveznog poslanika SPO-a. Centar sela, stara, zidana trafo stanica, na zidu sunce iscrnilo crvenom farbom ispisanu "Miru" i petokraku, na metalnoj kapiji seoske škole metalne petrokrake, iz prodavnice "Partizan" bije muzika: "Grmi, seva / vreme se menja...". Prodavac mlađi, sa naočarima... Pitamo o Velji. Nepoverljiv, da zna nešto, ne zna, ništa posebno, rek'o je na mitingu da je bio ovde, mada se i bez toga pretpostavljalo da je tu negde. Ulazi još ljudi, uglavnom Brezovčani koji su u selu u sezoni malina. Vičemo pivo. Prodavac kaže, loše ide, na stalažama gajba paradajza, krastavci, dva hleba, dve flaše vina, "gricko", štapići, vanilin šećer, puding, šibice... Trojica prisutnih prepoznaju novinara i fotoreportera "Vremena", videli nas pre dve nedelje u pečenjari u Čačku. Zapamtili, bilo im čudno, jedan od nas jeo samo kupus salatu. O Velji pričaju u glas, čovek pobeg'o, svaki normalan bi to učinio, primio čoveka u nevolji. Ne znaju kod koga je bio, znaju, priča se, da je jedno pre podne bio u jednoj kući. Jesu ovde pobedili socijalisti, obećali put, nema ni puta, ni autobusa, a 30 kilometara od Čačka. Mika Majstorović, rudar, 300 metara pod zemljom, nije na položaju, hoće sve da kaže. Nema ih mnogo, u selu ostalo samo 130 glasača, ali njih desetak, uveče u prodavnici, ubije i 300 piva. Izlazi pred prodavnicu da se slikaju sa pivom u ruci.

Druga runda piva, ne znaju ko je krio Velju, al svaka mu čast, jedan koji radi u "Slobodi", veli da se "guckalo" da je Velja izdajnik, a on "misao Čačka i Srbije". Meštanin, do pre dve nedelje, redovan vojnik na Kosovu, kaže da je Veljo prvi u Šumadiji počeo da se buni, i smestili mu. Prodavac nazdravlja, "da se promeni režim", drugi, iznerviran, pita ga šta mu ćaća drži u kući. Šta će, odgovara prodavac, i on je bio na pogrešnoj strani. Ulazi usukan, stariji seljak. Je li bio Velja ovde? Nije čuo, jok, onomad nešto načuo. Pa, je li bio? Nije.

Rudar kaže da je i Velja obeć'o put, videće da li će to "doći do izražaja". Odsad će da paze kako glasaju, neće više niko dobiti u prvom krugu, sačekaju da vide ko će pobediti pa da i njihov čovek bude uz pobednike. Moraju tako, zbog puta. Ponovo o Velji, pošto su ga sačuvali, možda imaju šanse u "turizmu", svakog će oni da sačuvaju, nije važno, pozicija ili opozicija...

Vraćamo se, vodič nas odvodi kod Veljine dalje familije. U kući tri generacije Grujovića, ne znaju ništa, domaćin kaže, dobro je rek'o, ali vlast je vlast. Kod Velje, u kući i dalje gužva. Ljudi stalno pristižu, Velja objašnjava da, uprkos embargu, Čačak sigurno dobija pomoć, Nemci ulažu u toplanu...