O njima se govori: Bernar Kušner

Nepredvidiv, nezavisan i harizmatičan

Glad u Bijafri, "Crni septembar" u Jordanu, zemljotresi u Peruu i Gvatemali, ratovi i sukobi u Libiji, Siriji, Kurdistanu, Eritreji, Vijetnamu, Kambodži, Urugvaju, Hondurasu, Salvadoru, Čadu, Avganistanu, Bosni, Ruandi... Avionom, helikopterom, brodom, čamcem ili peške - na svaku tačku svih pet kontinenata, svuda gde su se izlivale ljudske strahote, beda i nemoć, stizao je poslednjih decenija Bernar Kušner.

Mogao je kao lekar, specijalista za gastroenterologiju ili, kasnije, kao državni ministar u tri navrata, kao poslanik Evropskog parlamenta, najzad kao ministar zdravlja, mirno da živi u Parizu, uživa u dobrom položaju, piše knjige (napisao ih je devet), ili scenarija (pod pseudonimom Bernar Griden napisao ih je mnogo, što za film, što za televizijske serije) i da bez mnogo uzbuđenja provodi dane sa svoje četvoro dece. Umesto toga, stalno je osnivao nove humanitarne organizacije: Lekari bez granica, Lekari sveta, Globus, Udruženje za humanitarnu akciju, smišljao nove poduhvate: "Brod za Vijetnam", "Brod za Liban", "Avion za izbeglice iz Salvadora", "Pirinač za Somaliju", "Međunarodni komitet protiv pirata" - ne bi li pomogao unesrećenima u ratovima ili prirodnim katastrofama.

Iako je imao jaku konkurenciju - u užem izboru našli su se finski predsednik Ahtisari, evropski komesar za izbeglice Ema Bonino, bivši lider britanskih liberala Pedi Ešdaun, holandski ministar Jan Pronk - iako su se mnogi otimali za ovaj prestižni položaj, odluka generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana da za šefa civilne misije UN-a na Kosovu postavi Bernara Kušnera bila je očekivana i logična. "On ima osobine", objasnio je portparol Ujedinjenih nacija Fred Ekard, "koje je generalni sekretar upravo tražio - on ima viziju, sposobnost upravljanja i dobro poznaje region." A Kofi Anan je ovako definisao Kušnerov zadatak: povratak i smeštaj kosovskih izbeglica pre nadolazeće zime, izmirenje Srba i Albanaca. "Odlučni smo", dodao je, "da stvorimo multietničko Kosovo. To neće biti lako, ali učinićemo sve da to ostvarimo."

Kušner, koji nikada nije imao dlake na jeziku i koji nikada nije ustuknuo ni pred naizgled nemogućim zadatkom, odmah posle imenovanja na prvi ovakav, zvanični položaj u svojoj dugogodišnjoj humanitarnoj i političkoj karijeri nije se ustezao da odmah izloži svoju viziju. "Neutralnost nije pravi koncept. Nepristrasnost da, ali neutralnost ne. Jer, neutralnost ne priznaje da su ljudi patili. Nadam se da će Ujedinjene nacije učiniti sve da se ostvari mir i izmirenje. To je nepristrasno, to je dinamično, to je humano."

Novi šef civilne misije UN-a na Kosovu kao da je time odgovorio na javno neiskazana ali i te kako prisutna strahovanja da se ne ponove zablude i greške iz ranijih mirovnih misija kada nenaoružani mirovnjaci nisu bili u stanju da zaštite civilno stanovništvo. "Nažalost", kaže Kušner, "u ovakvim uslovima nenaoružana policija nije dovoljna." Ujedno, podseća međunarodnu zajednicu da "mora biti spremna da uloži isto toliko novca i ljudi u izgradnju Kosova, kao što je uložila u suzbijanje srpske ofanzive". "Bilo bi nepojmljivo", zaključio je šef civilne uprave, koji ima ovlašćenja kao nijedan njegov prethodnik na sličnim poslovima, "da pošto smo potrošili milijarde na rat, sada učinimo nešto manje za finansiranje mira. Od vitalnog je značaja da naši partneri, pre svega oni u Evropskoj uniji, shvate da nam je potrebna puna podrška, da su nam neophodni novac, tehničari, policija..."

Kušner, za razliku od mnogih koji pomoć bar jednoj strani, Srbima, nastoje da uslove, nema dileme: humanitarna pomoć Srbima, i na Kosovu i u Jugoslaviji, ne sme da se dovede u pitanje. Postoji samo jedan uslov - da to ne bude pomoć jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću.

U prvi mah može se učiniti nelogičnim da čovek koji je obišao svet nastojeći da pomogne ljudima u nevolji zagovara kopnenu intervenciju trupa, kao što je to Kušner činio u vreme besomučnog bombardovanja Jugoslavije. To se, međutim, uklapa u njegovu teoriju o "pravu na humanitarnu intervenciju koja ne znači kršenje državnog suvereniteta". Kušner je svojevremeno to ovako objasnio: "Ljudi krvare, a ja hoću da zaustavim krvarenje. Ja samo nastojim da obavim posao kao lekar, a da me pri tom ne ograničavaju politička uverenja, granice ili verska pripadnost."

Mnogo je primera kada se Kušner upravo tako ponašao - kada je kao mladi lekar Crvenog krsta u Nigeriji 1968. održao konferenciju za novinare i osudio genocid vlasti nad pripadnicima plemena Ibo; kada je napunio brod lekarima, poznatim ličnostima i novinarima i pomogao izbeglicama, "ljudima iz čamaca", u Južnom kineskom moru sedamdesetih; kada je na čelu lekarskog tima bio u tajnoj misiji u Avganistanu osamdesetih; kada je brodom iz Dubrovnika 1991. izvukao više stotina žena i dece; kada je više puta dolazio u opsednuto Sarajevo; kada se zalagao za uspostavljanje zaštitne zone za Kurde u severnom Iraku...

Sve Kušnerove humanitarne akcije uvek su bile i nesumnjivo atraktivne vesti za medije. I otuda, ali možda i ne samo zato, ponekad se čulo da Kušner voli publicitet, da je čak samoreklamer. U brojnim pričama o ovom neobičnom, nesumnjivo hrabrom, uz to i harizmatičnom lekaru, često se pominju i neki bizarni detalji, kao onaj kada je u vreme humanitarne akcije Ujedinjenih nacija u Somaliji 1992-1993. na plaži u Mogadišu praktično pozirao pred kamerama noseći džak pirinča. Ili kao onaj kada je, kao visoki francuski funkcioner, početkom devedesetih zairskog predsednika Mobutua opisao kao "pokretni bankarski sef sa kapom od leopardove kože" - u vreme kada su francuske trupe pomagale gušenje pobune protiv Mobutua.

Sadašnja francuska vlada, kao i predsednik Širak, međutim, oduševljeni su izborom Kušnera na mesto "upravnika" za Kosovo i smatraju to značajnom diplomatskom pobedom. Prema nekim izveštajima iz Njujorka, Amerikanci baš nisu bili oduševljeni izborom čoveka za koga se tvrdi i da je "često nepredvidiv i prekomerno nezavisan", kako je Kušner opisan u jednom izveštaju. I njegove pristalice i njegovi kritičari saglasni su, međutim, da je Bernar Kušner sada suočen sa najvećim izazovom, sa najtežim zadatkom u dugogodišnjoj humanitarnoj i političkoj karijeri.

Hari Štajner