Slučaj Odžalan

Izbor adekvatne kazne

Ako ne dođe do sporazuma, Odžalan će najkasnije do Nove godine "visiti", Turska ostaje u Aziji, a 5000 kurdskih bombaša-samoubica već je najavilo svoje akcije

Rođaci poginulih vojnika zapevaše tursku himnu, a okrivljeni, okružen desetak centimetara debelim pleksiglasom, ostade za trenutak nepomičan, kao da se čitav njegov svet srušio. Zatim, manirom britanske kraljice odmahnuo je svetini, okrenuo se i izašao. Mnogi veruju da je to bilo poslednje pojavljivanje kurdskog lidera Abdulaha Odžalana u javnosti.

Pet minuta ranije, presudom tročlanog sudskog veća, koju je pročitao sudija Turgut Okjaj, Odžalan je proglašen krivim za veleizdaju i osuđen na smrt vešanjem, čime je slučaj lidera Radničke partije Kurdistana (PKK) 29. juna na ostrvu Imrali izašao iz domena pravosuđa, da bi postao tempirana bomba u otvorenoj političkoj borbi za ljudska prava u Turskoj.

ŽALBE: Odžalanovi advokati su, prateći standardnu proceduru, odmah po izricanju presude uložili žalbu Vrhovnom sudu. Najviše juridičko veće Turske trebalo bi narednih sedmica da razmotri da li je smrtna kazna adekvatna zločinu kurdskog lidera, čija se veleizdaja ogleda u podizanju i vođenju petnaestogodišnje pobune protiv zvanične Ankare. Procenjuje se da je oko 30.000 ljudi izgubilo živote tokom separatističke kampanje Kurda na jugoistoku Turske. Ako Vrhovni sud odbije žalbu i potvrdi odluku suda sa Imralija (očekivana alternativa, s obzirom na to koliki je stepen nezavisnosti pravosuđa, mogla bi biti umnožavanje kazni, pa bi Odžalana, recimo, obesili u svakom većem mestu ili nešto slično; za katalog egzekucija pogledati "Vreme" od 27. februara 1999. godine, "Čekajući presudu"), što je najverovatnije, odbrana je najavila da će se žaliti parlamentu, kao najvišoj instanci. Međutim, teško da će većina premijera Bulenta Edževita, koji je lično naredio otmicu kurdskog lidera u glavnom gradu Kenije Najrobiju 18. februara, biti milostiva. U tom slučaju, Odžalanovu kaznu moći će da izmeni jedino predsednik Sulejman Demirel - dekretom. Mediji špekulišu da će slučaj doći do šefa turske države početkom novembra, mada, poznajući ekspeditivnost zvanične Ankare kad joj je interes takav - a trenutno raspoloženje u narodu je da bi svi Kurdi trebalo da "vise" - ne bi bilo iznenađenje da se to dogodi već u septembru.

Elem, sigurno se pitate čemu toliko licitiranje terminima (odbijanja žalbi), kad se čini da će Odžalan biti obešen. Pitanje bi bilo sasvim na mestu da je Turska sama na svetu, pa "da se niko ne meša u unutrašnje stvari suverene države". Ovako, Ankara se suočava sa osudom međunarodne zajednice. Mnoge države misle ne samo da kurdskog lidera ne bi trebalo obesiti nego da je dostojan kandidat za Nobelovu nagradu za mir. Nemačka, kojoj je upravo istekao mandat predsedavajućeg Evropske unije, najavila je da će prijem Turske u EU zavisiti od ishoda slučaja Odžalan. Naravno, takav potez posledica je straha od reakcije skoro dva miliona kurdskih emigranata. A reakcije su već burne, u nekim slučajevima smrtonosne. Gotovo svakog dana Kurdi zapale poneki turski kulturni centar, predstavništvo aviokompanije, restoran, piljaru. Do trenutka kada ovaj broj odlazi u štampu, 12 ljudi je izgubilo život. Nemačka (bolje rečeno Evropa) je, dakle, vrlo zainteresovana da se Odžalanova kazna preinači u doživotnu robiju, a predsednik Demirel bi, opet, rado uveo zemlju u Evropsku uniju. Mediji izveštavaju da je poslednjih dana došlo do tajnih kontakata između predstavnika dve strane, koji će najverovatnije rezultirati sporazumom. Procene su da bi Ankara, na čije je priključenje Uniji u više navrata Grčka stavila veto, mogla dobiti garancije o perspektivi (pridruženog) članstva, recimo, 1. januara 2000, simultano sa državama Jugoistočne Evrope.

NAKNADNA PRINCIPIJELNOST: Sa druge strane, ako ne dođe do sporazuma, Odžalan će najkasnije do Nove godine "visiti", Turska ostaje u Aziji, a 5000 kurdskih bombaša-samoubica već je najavilo svoje akcije. No, to ne znači da će branioci odustati. Jedan od advokata lidera PKK-a Mahmut Sakar, saopštio je da će sa svojim kolegama pokrenuti slučaj pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Sakar će tražiti poništenje bilo kakve kazne, pošto je Odžalan otet (protivzakonito se, valjda, podrazumeva) u zemlji koja je razmatrala njegov zahtev za politički azil, a suđenje je održano pod velikim pritiskom medija i izvršne vlasti. Proces u Strazburu mogao bi, međutim, trajati godinama - realne procene kreću se oko tri-četiri godine. Tako je sasvim za očekivati da će se jednog dana, 2002. godine, poništiti kazna kurdskom lideru, da će se organizovati novo suđenje dok on leži u grobu. Nekima će, možda, nešto značiti i ova naknadna principijelnost...

Petnaestosedmično suđenje Odžalanu uzdiglo je problem ljudskih prava u Turskoj do međunarodnog spora. Kao eksponent politike SAD na Bliskom Istoku, odnosno onaj koji može u svom dvorištu da radi šta poželi, zvanična Ankara i dan danas ne priznaje Kurde za nacionalnu manjinu, iako ih u Turskoj živi preko 12 miliona. Nemaju pravo na svoje škole i medije. Evropa je dugo "okretala glavu", ali čini se da je i tome došao kraj. Lideri petnaestorice odredili su svoj kurs za novi milenijum: jedan kontinent - jedna država. Ukinuće se ekonomske barijere za ulazak u EU, ostaje samo zahtev za demokratizaciju društva i poštovanja ljudskih prava. Da li će ova politika doživeti transformacije u slučaju Turske, jedine evropske zemlje koja nije ukinula smrtnu kaznu (doduše, poslednja je izvršena 1984)? Moguće je, ali malo verovatno: Odžalan ipak nije ceo kurdski narod. Sigurno je, međutim, da će pritisak na Ankaru da preinači kaznu biti snažan, čak toliko snažan da će predsednik Demirel imati ispriku da, zarad boljitka nacije, ostavi okrivljenog za smrt 30.000 ljudi u životu.

Bojan al Pinto-Brkić