Grčki biznismen Evangelos Mitilineos, našoj javnosti poznat po ulaganjima u rudnike Trepča i Bor, priprema se za skori dolazak u Jugoslaviju, ali ovog puta neće svraćati kod predsednika Slobodana Miloševića, već u neku od sudnica Privrednog suda u Beogradu, saznaje se iz njegove kompanije. Ako zbog tužbe protiv Trepče i "Geneksa" bude imao problema s dolaskom u zemlju, isti proces biće aktiviran pred odgovarajućim sudom u Atini, uz međunarodnu arbitražu u Beču. U ovom momentu, Mitilineosu ne polazi za rukom ni da stupi u kontakt s rukovodstvom Trepče, gde je onemogućen boravak i njegovom predstavniku

Mitilineos, vlasnik istoimene metalurške kompanije, nije bio voljan da govori za "Vreme", a anonimna službenica kompanije navela je probleme u njegovom poslovanju u Srbiji kao razlog za izbegavanje novinara. Jedan beogradski konsultant, upućen u Mitilineosove poslove s Trepčom, tvrdi da će naizgled poslovni ugovori da prerastu u političku aferu, pošto se uskoro očekuje raščišćavanje komplikovanih vlasničkih odnosa u Trepči. Poput većine kosovskih preduzeća, Trepča je, početkom devedesetih, transformisana po jednom od programa Vlade Srbije za sanaciju privrede pokrajine, tako što su preduzeća iz Srbije ulagala novac u tu kompaniju. Mitilineos, tvrde izvori u Beogradu, uopšte nije bio upućen u to, mada se zaštitio klauzulom da, u slučaju neispunjavanja obaveza srpske strane, svoja ulaganja može da pretvori u vlasnički kapital. Nije poznato kako je grčkom partneru promakla činjenica da, zbog blokade, Trepča već godinama ne radi preko svog već preko računa Feronikla, te da su dugovi kompanije veći od 20 miliona nemačkih maraka. Prema procenama naših stručnjaka, za revitalizaciju proizvodnje Kombinata, Trepči je potrebno oko sto miliona dolara. S druge strane, ni sama Trepča ne dozvoljava uvid u ovakve podatke. To nije pošlo za rukom ni timu stručnjaka beogradskog Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj, koji je, za račun Vlade Srbije, pre više od godinu dana, radio studiju o konsolidaciji privrede južne srpske pokrajine. Trepča je bila jedina kompanija u čije knjige ovaj ekspertski tim nije mogao da zaviri.

Na prošlonedeljnoj skupštini deoničara kompanije "Mitilineos", kako prenosi Beta, njen vlasnik izjavio je grčkim novinarima da je u ulaganja u Trepču ušao zato što je imao čvrste garancije grčke vlade, te da je zbog toga ignorisao upozorenja Ibrahima Rugove i albanskog sindikata rudara, da ne pravi aranžmane s Beogradom.

Grčka kompanija obavezala se ovim ugovorom da kreditima finansira proizvodnju Kombinata Trepča, u zamenu za određene količine metala po unapred fiksiranoj ceni. Optuživši srpsku stranu da se nikada nije pridržavala ugovorenih obaveza, Mitilineos je atinskom dnevnom listu "Eksusija", prenela je Beta, rekao da Trepča praktično pripada njegovoj kompaniji. "Mitilineos ima prvenstvenu hipoteku na sve što joj u suštini i pripada, ali to je delikatna politička tema", izjavio je grčki biznismen novinarima. Uz to, kako saznaje "Vreme", Mitilineos je ugovorom dobio pravo preče kupovine u slučaju privatizacije, zbog čega je Borka Vučić, direktorka Beogradske banke, još prošle zime najavila mogućnost da Grci postanu vlasnici dela Kombinata. U to vreme, Vučić je s Mitilineosom pregovarala i o privatizaciji Slavija banke, kao i cementare Novi Popovac. Istovremeno, Mitilineos se prošle zime pojavio u udarnom Dnevniku RTS-a, gde je govorio u ime grčke kompanije OTE, suvlasnika srpskog Telekoma.

Kako tvrdi sam Mitilineos, kosovski partner mu zbog neispunjavanja obaveza duguje 500 miliona dolara i zaista su postojali planovi da svoja potraživanja pretvori u vlasništvo nad akcijama. Vlada Srbije nameravala je da u dugogodišnji zakup izda pet-šest Trepčinih kopova i Topionicu, gde bi Mitilineos imao prednost na konkursu, ali je posao stopiran zbog eskalacije kosovske krize. Zbog toga je s "Mitilineosom" postignut sporazum o kupovini beogradskog hotela Interkontinental, čiji je vlasnik Trepčina filijala "Geneksa". I taj sporazum je, međutim, zamrznut, zbog čega je Mitilineos presavio tabak.

Stručnjaci za strana ulaganja kažu da je reč o političkoj temi, s obzirom na to da je od javnosti skrivano da je Trepča korisnik hipotekarnih kredita. Jedan sagovornik "Vremena", koji je imao uvid u ugovore Mitilineosa s Trepčom, tvrdi da se kosovski posrnuli gigant ugovorom obavezao na isporuku količine metala koju ne može da proizvede i da je rukovodstvo Trepče to znalo. Nova afera biće otvorena ukoliko Mitilineos zaista pokuša da preuzme Trepču, na šta po ugovoru ima pravo. Takva transakcija može da bude osporena zbog same činjenice da naši zakoni ne dozvoljavaju prodaju rudnika, već se pravo na eksploataciju stiče ugovorom o koncesiji. Grčki partner, međutim, može da se posluži kvakom da ne kupuje rudnik, u smislu prirodnog bogatstva, već postaje vlasnik Kombinata za preradu rude.

Uprkos problemima s poslovima u Srbiji, Mitilineos ne odustaje od biznisa s Trepčom. Na pomenutoj skupštini deoničara, najavio je da će pripremiti ponudu za kupovinu Kombinata, ukoliko Vlada Srbije odluči da ga privatizuje. Istovremeno, kako je prenela agencija Beta, Mitilineos je u Atini rekao da u poslovima s Rudarsko-topioničarskim basenom Bor - RTB Bor - nema problema i da se stvari u vezi s privatizacijom tog kombinata kreću u dobrom smeru. On nije želeo da precizira o čemu se radi, ali se zna da sa RTB Bor ima nekoliko ugovora vrednih preko milijardu dolara. s obzirom na to da Mitilineos slične ugovore ima u Makedoniji, gde treba da kupi rudnik Veles, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj. Prema tekstovima nedavno objavljenim u grčkoj štampi, Mitilineos je sa finskom metalurškom kompanijom "Outokumpu" sklopio ugovor o modernizaciji rudnika na Balkanu.

Prema poslednjem poslovnom izveštaju, kompanija "Mitilineos", osnovana pre samo devet godina kao porodična firma, nezaustavljivo raste zahvaljujući poslovima na Balkanu. U prošloj godini, "Mitilineos" je ostvario obrt od gotovo šest milijardi maraka. Stručnjaci za ulaganja, međutim, kažu da ovaj podatak svedoči da je ipak reč o maloj kompaniji, čije su investicije u Srbiji nesrazmerno veće. Zbog toga se u grčkoj štampi u više navrata provlačila informacija da iza "Mitilineosa" stoji neko drugi, tačnije da radi za račun predsednika Miloševića. "To su smešne stvari", odgovorio je Mitilineos grčkim novinarima na pitanje da li je tačna informacija da je Milošević najveći deoničar u njegovoj firmi.