Struja i zima
Smrt termoakumulacione peći
Potrošnja u Srbiji ove zime ne bi smela da pređe sto miliona KWh dnevno, pre svega zato što prenosni sistem ne može da podnese više od toga. Protekle zime dnevna potrošnja se kretala od 120 do 150 miliona KWh dnevno
"Građani treba da znaju
da ove zime neće biti dovoljno struje za grejanje", kažu za "Vreme"
izvori u Elektroprivredi Srbije. Oštećenja nastala napadima NATO-a suviše su velika,
štete se mere stotinama miliona dolara. Fizički je nemoguće sve srediti do zime, tim
pre što se najveći deo potrebne opreme proizvodi u zemljama koje su gađale i uništile
ova postrojenja. Potrošnja u Srbiji ove zime ne bi smela da pređe sto miliona KWh
dnevno, pre svega zato što prenosni sistem ne može da podnese više od toga. Protekle
zime dnevna potrošnja se kretala od 120 do 150 miliona KWh dnevno.
Sada je NATO uništio najvažnije kapacitete za visokonaponski prenos -dalekovode i trafo-stanice. Struja se, pošto "izađe" iz generatora, podiže na vrlo visok napon (380.000 volti), jer se tako smanjuju gubici pri prenosu na velike daljine. Što je energija bliže krajnjem potrošaču, ponovo se mora postepeno snižavati napon. Za to služe trafo-stanice. Da bi struja sa magistralnog dalekovoda pod naponom od 380 kilovolti stigla na regionalni vod od 220 kilovolti, mora proći kroz odgovarajući transformator (380/220). Isto se dešava i kad sa regionalne prelazi na lokalnu mrežu od 110 KV (transformatorska stanica 220/110). Glavna meta NATO-a bile su upravo ove velike trafo-stanice. Uništeno ih je oko trideset, od ukupno 85 koliko ih je u Srbiji bilo.
Prvo su napadači razornim projektilima gađali trafoe oko Beograda. Zbog oštećenja trafo-stanica u Zemun-Polju i u Resniku, 23. aprila, bez struje je ostao skoro ceo Beograd. Drugog maja NATO je počeo da gađa prenosna postrojenja grafitnim bombama, koje razbacuju vlakna od čistog grafita preko žica dalekovoda, izazivajući tako kratke spojeve. U elektroenergetskim postrojenjima postoji automatska zaštita (osigurač, takoreći), i kad su grafitna vlakna počela da izazivaju kratke spojeve, ta zaštita je proradila. Ispali su iz pogona prenosni, a samim tim i proizvodni kapaciteti. To je, objašnjavaju upućeni, kao kada bi pri brzini od 150 kilometara na sat prebacili menjač automobila u rikverc. Drugim rečima, to stvara veliko opterećenje ali ne mora dovesti do trajnih posledica, i nije.
Posle nekoliko udara grafitnim bombama, NATO je ponovo počeo da raketira trafo-stanice. Naročito su bili na udaru Beograd i Vojvodina. Uništavanjem trafo-stanica prema Beogradu, obrenovački energetski kompleks je izbačen iz pogona. Otežano je snabdevanje iz Đerdapa jer su uništene trafo-stanice "Drmno" i "Niš 2". EPS je nekoliko puta podizao potrošnju od nule. "Spasavali smo se hidroelektranama, koje su radile, i onda smo pokušavali da tu struju preusmerimo tamo gde može, dok se ne podigne termoelektrana", kaže za "Vreme" jedan od radnika Elektroprivrede.
Kako su znali šta da gađaju? EPS je, kao deo jugoslovenske elektroprivrede, bio član Zapadnoevropske elektroenergetske interkonekcije. Da bismo ušli u tu organizaciju i povezali svoj sistem sa susedima, morali smo da priložimo planove našeg elektroenergetskog sistema. Dakle, naš elektroenergetski sistem nije tajna; i mi znamo najvažnija postrojenja u susednim sistemima. Prenosni sistem u Srbiji bio je deo jugoslovenskog prenosnog sistema i vrlo dobro ga poznaju i ljudi iz bivših jugoslovenskih republika.
Sada je srpski elektroenergetski sistem u takvom stanju da uz redukcije podmiruje potrošnju od 40 miliona KWh dnevno. Uobičajeni letnji nivo potrošnje je oko 70 miliona KWh dnevno. Šta će biti tokom zime? Apsolutni rekord u dnevnoj potrošnji postignut prošle zime bio je 149,6 miliona KWh. U zimskoj sezoni 98/99. oborili smo sve rekorde i u proizvodnji, i u potrošnji, i u uvozu. Mi smo po raznim aranžmanima, od pozajmica (pozajmiš jedan KWh zimi, vratiš 1,4 KWh leti) do kupovine od susednih sistema, tokom prošle zime oko 1,8 milijardi KWh pozajmili ili kupili, što je najveće zaduženje u inostranstvu ikad zabeleženo. Zimu pre toga je na ove načine nabavljeno između 1,2 i 1,3 milijarde KWh. Zimus je iz drugih sistema preuzimano između 10 i 20 miliona KWh dnevno.
Sada je prenosni deo elektroenergetskog sistema drastično oštećen, pa to ograničava i neoštećene proizvodne kapacitete. Ne vredi da TE "Nikola Tesla" radi punom parom, sva ta struja nema kuda da prođe. Žice koje vode od elektrana do gradova ne mogu da propuste toliko struje. "To je kao kada bi hiljade automobila preusmerili sa autoputa na neki seoski put i očekivali da se saobraćaj odvija istom brzinom", objašnjavaju stručnjaci.
Dakle, Elektroprivreda Srbije sledeće zime neće moći potrošačima u Srbiji da isporučuje više od 100 miliona KWh dnevno. Pod uslovom da do 1. oktobra EPS učini velike napore da podigne sistem do nivoa koji će omogućiti prenos još 60 miliona KWh dnevno do potrošača. To će tražiti velika ulaganja i napore radnika EPS-a. U EPS-u upozoravaju da postoji mogućnost humanitarne katastrofe ukoliko dočekaju oktobar u ovakvom stanju.
Izuzetno je važno da daljinski sistemi grejanja rade još bolje nego prošle godine. Novi Beograd mora da se greje iz svoje toplane . Upućeni tvrde da je NATO u novobeogradskoj toplani gađao samo rezervoare i da će ona, ukoliko se gas sprovede do toplane, moći da greje Novi Beograd.
Na Novom Beogradu ljudi nemaju ni
dimnjake u stanovima. Ali svi koji su se u selima grejali na struju, ili se uz radijator
dogrevali TA pećima, moraju da računaju da toga ove zime neće biti. U selima, pa i u
gradovima, treba preći na drva i ugalj. Najveći problem predstavljaće Kragujevac,
Kruševac i Novi Sad, čije su toplane uništene i oštećene. "Ukoliko ti gradovi
budu pokušali da se greju na struju, niko je u Srbiji neće imati," kažu
stručnjaci.
Na koji način će se potrošnja svesti na nivo mogućih 100 miliona KWh odlučiće država. Planirane restrikcije, kažu stručnjaci, nisu efikasne jer smanjuju potrošnju samo za 10 odsto. Prosto zato što oni koji su bili bez struje uključe sve što imaju kad dobiju struju. Moguć je sistem štednje koji je primenjivan u Sarajevu. Svakom domaćinstvu se odredi koliko KWh može da potroši. Ukoliko se potroši više, sledi kazna i drastično skuplje plaćanje prekomernih kilovata.
Ukupna šteta nastala bombardovanjem procenjuje se na više od 100 miliona dolara. Oni koji se u to razumeju tvrde da je samo trafo-stanica na Bežanijskoj kosi koštala 25 miliona dolara. Nadležni u Elektroprivredi Srbije više puta su isticali da je jedini izvor prihoda ovog poslovnog sistema naplata dugovanja od privrede i građana. U EPS-u su plate, kao uostalom u svim preduzećima u Srbiji koja su imala tu sreću da uopšte mogu da nastave sa radom, prepolovljene od početka rata. "Kad odem u prodavnicu niko mi neće džabe dati hleb i mleko kad kažem da radim u EPS-u", kaže jedan od radnika Elektroprivrede.
Dovođenje energetskog sistema u stanje od pre rata biće vrlo teško, skupo i dugotrajno. Ipak, u ovoj velikoj nesreći nazire se jedna olakšavajuća okolnost. EPS sada prvi put može da proizvede više struje nego što potrošačima može da isporuči. Vodovi koji naš elektroenergetski sistem povezuju sa susedima rade na 380 kilovolti, što znači da za isporuku struje drugim sistemima nisu potrebne uništene trafo-stanice. Možda je to jedini put da se srpska Elektroprivreda u narednih nekoliko godina bar delimično oporavi, a građani bi za taj, logičan način morali imati razumevanja.
Zoran B. Nikolić
