Mir i inflacija

Demagogija iz kredita

Prestankom rata neće nestati pola miliona radnika koji su ostali bez posla i koji od nečega moraju da žive, neće nestati porušeni pogoni čiji će bivši radnici tražiti obnovu, neće nestati ni više od milion penzionera koji, takođe, očekuju neku crkavicu

Ako se ne zna ko pije a ko plaća - svi gledaju da nešto popiju. Ovako jedan beogradski bankarski stručnjak vidi monetarnu stranu domaće ekonomije. Prevedeno, dok Narodna banka Jugoslavije vodi restriktivnu monetarnu politiku, a guverner Dušan Vlatković obećava da će u tome istrajati, ministri u vladama Jugoslavije i Srbije najavljuju brojne, jeftine kredite. Naš sagovornik kaže da je reč o sjajnom ambijentu za političare-demagoge, pogotovo ako ne znaju da, kada ne postoji štednja, štampanje para ostaje jedini izvor kreditiranja. Takođe, to je jedini izvor iz koga se može nadoknaditi gubitak koji nastaje kada se jeftini krediti odobravaju u zemlji s inflacijom. Tome treba dodati ono što demagozi znaju - da svima odgovara gradnja kuće i kupovina auta na kredit, a da takav scenario sigurno donosi političke poene, bez obzira na dugoročne posledice.

Dileri deviza na beogradskim ulicama nemaju ekonomsko obrazovanje ali znaju da kurs marke miruje zato što nema dinara. Jedan od većih trgovaca stranom valutom u Beogradu kaže da "dobro rade" samo oni koji diluju za veće banke jer "preko veze" dobijaju dinare. Ostali, kaže, dnevno operišu sa najviše 500 maraka, pri čemu retko ko kupuje više od 50. Ovaj "ulični bankar", međutim, dodaje kako mu je jedan "ugledni" ekonomista objasnio da će posle rata dinara biti "kao pleve".

Dr Dana Popović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za "Vreme" da priča ovog dilera i nije netačna. "Postoji pravilnost da se zajedno s mirom javlja i inflacija. Preciznije, inflatorni trendovi se javljaju već u završnoj fazi ratnih dejstava." U prethodnom veku, hiperinflacije su nastajale isključivo posle ratova (američki rat za nezavisnost, buržoaska revolucija...). Istu tezu potvrđuje i njen kolega dr Branislav Pelević, koji kaže da će, kada se ukine ratna kontrola cena, mnogi proizvođači nastojati da svoje gubitke nadoknade poskupljenjima, što je sinonim za inflaciju.

Priča da mir donosi inflaciju toliko je raširena da u utorak i sredu nije bilo dilera koji nije bio upoznat s tim kako Savet bezbednosti svakog momenta može da izglasa rezoluciju o Kosovu, što bi bio uvod u siguran prekid rata. Naši sagovornici se slažu da Narodna banka Jugoslavije ima mehanizme da potopi planove sivog deviznog tržišta, ali naglašavaju da nam inflacija preti nezavisno od primera iz istorije.

Zbog ratnih propisa, dobar deo banaka je bio prinuđen da se povinuje nalozima NBJ i da sva sredstva usmerava ka obnovi porušenih preduzeća, finansiranju setve i u fond iz koga će se kreditirati radnici koji su ostali bez posla a nameravaju da se bave poljoprivredom ili sitnim privatnim biznisom. To je veoma malom broju banaka ostalo lufta da s dinarima izađu na ulice. Drugo, uvedena je rigorozna kontrola cena i još rigoroznije kazne za njeno kršenje. Treće, gotovo niko ko u ovoj zemlji i dalje radi više ne prima platu na vreme i u iznosu iz mirnodopskih vremena, tako da je tražnja za devizama pala. Dalje, sva vansistemska štednja građana je u devizama i, zbog neredovnih i malih primanja, ljudi više prodaju nego što kupuju marke. Bilo bi logično da se, po uspostavi mira i ukidanju ratnog stanja, ukinu i propisi kojima je uvedena ratna ekonomija, što bi moglo da dovede do popuštanja stega u NBJ. Prestankom rata, međutim, neće nestati pola miliona radnika koji su ostali bez posla i koji od nečega moraju da žive, neće nestati porušeni pogoni čiji će bivši radnici tražiti obnovu, neće nestati ni više od milion penzionera koji, takođe, očekuju neku crkavicu. Dr Popović je izračunala da će, kada rat stane, od budžeta direktno zavisiti oko tri miliona stanovnika (milion i po nezaposlenih i gotovo još toliko penzionera). "Sve zemlje koje su bile u ratu, kada on prođe, shvate da nisu prikupile dovoljno poreza, a da su obaveze veće u odnosu na predratni period", objašnjava dr Popović.

Prema njenim rečima, posle rata se vidi koliko je neka vlada jaka, odnosno slaba. "Po udžbeničkoj definiciji, slaba vlada je ona koja ne može da prikupi poreze i meri se stepenom sive ekonomije koja kod nas dostiže 40 odsto društvenog proizvoda", navodi dr Popović. Od istog faktora, navodi dr Popović, zavisiće i to da li će vlasti uspeti da izbegnu zamke koje nosi posleratna liberalizacija. Sama najava o liberalizaciji uvoza i trgovine benzinom, tvrde beogradski bankari, dovela je do jačanja šticunga. Marka je u šticungu već dostigla 14 dinara, ali se ne operiše velikim sumama. "Liberalizacija uvoza i cena može da dovede do odliva deviza i inflacije, ali pametnom monetarnom i fiskalnom politikom sve to može da se spreči. Neka kreatori ekonomske politike uvedu evropske cene i poreze na benzin i cigarete i neka ne emituju novac bez pokrića, pa neće biti problema. Uvoz sam po sebi ne dovodi do neravnoteža. Samo kada ljudi raspolažu novcem bez pokrića, javlja se tražnja za koju nema dovoljno domaće robe, pa se potrošači okreću uvoznoj robi", objašnjava naša sagovornica. Što se tiče monetarne politike, dr Popović, inače zagovornik fleksibilnog kursa, u ovoj situaciji predlaže valutni bord. Prostim rečima, predlaže da dinara ima samo onoliko za koliko postoji devizno pokriće.

Obnova