Sudbina Vlade Srbije

Ko odlazi, a ko dolazi

Sticajem okolnosti, godišnjica formiranja sadašnje koalicione vlade (ustoličena 24. marta 1998), nazvane vladom narodnog jedinstva, poklopila se sa datumom početka NATO bombardovanja naše zemlje. Preživela je gotovo dvoipomesečno razaranje u slozi i bez trzavica da bi nemirno i neizvesno dočekala mir koji svi, umorni, iščekujemo

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj najavio je krajem prošle nedelje, a posle usvajanja Mirovnog plana za Kosovo u Skupštini Srbije, da će u slučaju ulaska NATO vojske u Pokrajinu radikali izaći iz srpske vlade narodnog jedinstva. Najavu razlaza sa koalicionim partnerima (SPS i JUL) učvrstila je i odluka Centralne otadžbinske uprave SRS-a u nedelju 6. juna. Pored ulaska NATO trupa na tlo Srbije, Otadžinska uprava odlazak radikalskim ministrima u Vladi Srbije "vezuje i sa potpunim povlačenjem Vojske Jugoslavije i srpske policije sa Kosova". Vojislav Šešelj je istog dana ipak rekao da će "radikali u Vladi sačekati Rezoluciju Saveta bezbednosti UN, jer još postoji mogućnost da bi Rusija i Kina mogle da shvate da ovakav presedan ugrožava i njihove zemlje i njihove narode..."

Na političkoj sceni Srbije, poprilično skučenoj i suzdržanoj u protekla dva i po meseca, radikalske namere o napuštanju vlade iskorišćene su od parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka u Srbiji za pokretanje pitanja novih izbora, i ko bi mogao biti eventualni novi koalicioni partner socijalista i JUL-a. U proteklih sedam dana o eventualnom izlasku radikala iz vlade nije se oglasila jedino leva koalicija, pogotovu SPS, koju bi, budući da je po broju poslanika u Skupštini Srbije i ministarskih mesta u republičkoj vladi dominantna partija, ostvarivanje najavljenih namera radikala najviše bacilo na muke.

U pokušajima da dobije izjavu na temu moguće nestabilnosti srpske vlade ukoliko radikali i odista ostvare svoje namere, u informativnoj službi SPS-a redakciji "Vremena" je rečeno da će portparol SPS Ivica Dačić, "s obzirom na veliko interesovanje domaćih i stranih novinara", ovu temu prokomentarisati na konferenciji za štampu zakazanoj za četvrtak (10. juna).

Sagovornik "Vremena" dr Vladimir Goati, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka i dugogodišnji analitičar ovdašnje političke scene, procenjuje da bi izlazak radikala iz vlade ovoga puta mogao dovesti do potpuno nove političke situacije pod pretpostavkom da njihovo napuštanje vlade ne podrazumeva dalju faktičku podršku SRS-a novoj eventualnoj manjinskoj vladi: "Druga, verovatnija varijanta je da bi levi blok mogao potražiti podršku druge partije za formiranje vlade - SPO-a na primer."

Dr Goati podseća da je pre 14 meseci formiranje ove koalicione vlade levice i desnice dočekano sa izvesnim iznenađenjem, "ali samo za neupućene u ovdašnje političke prilike: vlada je formirana od partija koje programski posmatrano pripadaju različitim političkim porodicama. Takva koalicija ne postoji nigde u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. Međutim, njihove partije u srpskom parlamentu imaju ubedljivu većinu (od ukupno 250 poslanika levo-desnoj koaliciji pripada 187), i dosad se u koaliciji nisu pojavljivale pukotine.

"U suočavanju sa normalnim problemima te tri partije su imale unisone stavove u otporu prema demokratskim reformama, uvođenju tržišne privrede i zajedno su podržavale zakone koji su doprineli da Srbija izbije na loš glas u demokratskoj Evropi. Mislim pre svega na Zakon o informisanju i Zakon o univerzitetu. Tu su bili potpuno jedinstveni, nikakvih političkih problema nije bilo. Takođe su ispoljili i izuzetan stepen jedinstvenosti na nacionalnom frontu - državnom frontu u suočavanju i pokušaju davanja odgovora na složena i vrlo teška pitanja Kosova. Radikalni odgovori na sve izazove prouzrokovali su efekte koje danas strahovito preživljavamo. Tu pre svega mislim na reakciju NATO-a i sve ono što je iz te vojne konfrontacije proizašlo a značajno je za ekonomski, socijalni život zemlje za mnoge decenije koje dolaze.

Ovoga puta, SRS je prvi put svojim koalicionim partnerima postavio jednu unutrašnju granicu kao ultimatum, i to bi moglo dovesti do nestabilnosti ili promena u srpskoj vladi."

Naš sagovornik podseća da je SRS utemeljio svoje napuštanje vlade stvarima koje su zapisane u dokumentima "koje smo mi potpisali i sa sigurnošću se može očekivati da će za radikale sporne trupe, po sporazumu koji je prihvatio predsednik Milošević, ući na Kosovo, verifikovane na neki način i odlukama Ujedinjenih nacija". Dr Goati ne isključuje mogućnost da će SPS i JUL sa svojih 105 poslanika u republičkoj skupštini pokušati da formiraju manjinsku vladu, kao što ne isključuje ni mogućnost nekog dila između socijalista i radikala, s obzirom na višegodišnje iskustvo tesne saradnje ove dve partije: "To su dve stranke koje između sebe izuzetno dobro funkcionišu i imaju iste odgovore na kratka ali velika pitanja u razvoju svake zemlje, kao što su demokratija, i tržište, sa kojima se suočavaju sve postsocijalističke zemlje."

Sticajem okolnosti, godišnjica formiranja sadašnje koalicione vlade (ustoličena 24. marta 1998), nazvane vladom narodnog jedinstva, poklopila se sa datumom početka NATO bombardovanja naše zemlje. Preživela je gotovo dvoipomesečno razaranje u slozi i bez trzavica da bi nemirno i neizvesno dočekala mir koji svi, umorni, iščekujemo.

Sada već daleke 1993, zahvaljujući upravo radikalskim glasovima, u Skupštini Srbije funkcionisala je prva i dosad jedina manjinska vlada socijalista na čelu sa Nikolom Šainovićem. Epilog je bio ukaz tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića o raspuštanju Skupštine i natezanje oko novih izbora.

Teško je u ovom trenutku, s obzirom na višegodišnju nepredvidivost političkih poteza u ovoj zemlji i onih koji ih vuku, predvideti šta bi ovoga puta doneo eventualni izlazak radikala iz srpske vlade.

U javnosti se sve češće pominje spoovsko uskakanje na radikalske pozicije u Vladi Srbije. Ako je suditi po poslednjim istupima lidera SPO-a Vuka Draškovića, ova partija je spremna da po uspostavljanju mira krene u žestoku političku kampanju.

Na pitanje da li se levica u spasavanju vlade može okrenuti SPO-u, dr Goati kaže da bi cena po vladajuću partiju u tom slučaju bila mnogo veća nego što je to bio slučaj sa radikalima: "Ova partija, mislim na SPO, bar prema onome što ja mogu analizirati na osnovu javnih izjava njenih čelnika, zagovara krupne demokratske reforme, reforme izbornog zakonodavstva, ekonomske reforme i zajedno sa tim povezivanje sa tržišnim ekonomijama, od čega je postojeća vlada bežala kao đavo od krsta. Preduslov za sve to su, naravno, pošteni izbori, koje Srbija nažalost dosad nije imala. Ako bi nam se oni dogodili, mi bismo se po vremenu razvoja jugoistočne Evrope našli negde u 1990.godini. Ulaskom u vladu SPO bi dobio šansu da se izbori za ove stvari, i te kako važne za budućnost Srbije."

Bogoljub Pejčič, poslanik SPO-a i član Predsedništva stranke, kaže za "Vreme" da njih u SPO-u ne zanimaju čaršijske priče, hoće li ili neće SPO u vladu. Podseća da ova stranka ima svoj program koji je poznat svima i "ukoliko neko hoće da radi sa SPO-om dobro je došao, a ukoliko neće - srećan mu put".

"Ova vlada neće razdaniti nebo nad Srbijom, ne zato što bi eventualno bila manjinska nego zato što nas je svojim postupcima i zakonima u toku svog četrnaestomesečnog mandata dovela dovde gde smo sad. Najbolje bi bilo da svi podnesu ostavke, zatim da Skupština izabere novu koja će zauzeti proevropski kurs. Srbiji su u ovom trenutku potrebne duboke političke i ekonomske reforme i obnova, a prosperitetnu Srbiju može dati samo vlada spremna da se razračuna sa prošlošću, kako bi se okrenula svetu i ekonomiji ovog vremena."

Nakon rečenice "ako dođe NATO, mi odlazimo", overene i kod otadžbinske uprave, svako moguće povlačenje radikala od sopstvenih izjava i obećanja (u slučaju eventualne podrške manjinskoj vladi, ili pak ostajanja u sadašnjoj) najskuplje će koštati sam SRS: ako ništa drugo, verovatno neće naići na dobar doček kod svojih stvarnih simpatizera u biračkom telu.

Moglo bi se, takođe, očekivati da ni socijalisti neće sedeti skrštenih ruku po pitanju radikalske pobune i najave raskida političke saradnje. U svakom slučaju, u dogledno vreme uslediće svođenje računa za učinke dosadašnje politike.

Predstavnici političkih partija u Srbiji dali su svoje prognoze za "Vreme"

Hoće li i kada biti izbora i šta očekujete od njih?

Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije

"Izbori su neminovnost, i to ne više kao nametanje političke borbe nego kao pitanje opstanka. Deset godina u inventaru ove vlasti su samo stradanja, gubici, porazi, bruka i sramota. Srbiji je potrebna jedna respektabilna, kredibilna i demokratska vlast. Samo sa takvom vlašću Srbija se može vratiti međunarodnoj zajednici i njenim institucijama. Sa ovom vlašću Srbija i njeni građani su na samom dnu civilizacije i više nemaju gde. Promena vlasti je nasušna potreba. Mi želimo da se ta promena obavi na demokratskim izborima, a to želi i većina građana. Zato će se izbori u Srbiji dogoditi već početkom jeseni. Čudim se da čelnici vlasti već do sada nisu podneli ostavke."

Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije

"Teško je i preuranjeno govoriti o izborima u trenutku kada još nije usvojena rezolucija Saveta bezbednosti niti je postignut vojno-tehnički sporazum o povlačenju vojske sa Kosova. Posledice NATO-ove agresije, koja je za nama, opasnosti i neizvesnosti povlačenja vojske, a i mogućnost još jednog egzodusa srpskog naroda sa Kosova u ovom trenutku stavljaju u drugi plan sva druga pitanja, pa i pitanja izbora. A kada do izbora bude došlo, otvoriće se mnoga pitanja za one koji vide spas u izborima i u američkom novcu za koji predviđaju da će posle izbora doći. Novca neće biti, ili ga neće biti brzo. Postaviće se i pitanje koliko će narod, izmučen prvo sankcijama međunarodne zajednice a zatim i natovskim bombama, uopšte biti zainteresovan za politiku i izbore. Veliki deo naroda biće zainteresovan za egzistencijalna pitanja. Najzad, za izbore su potrebni mediji, a natovskim bombama uništen je postojeći medijski sistem u Srbiji, koji ni pre nije bio slobodan, ali je ipak bilo nezavisnih TV i radijskih stanica u unutrašnjosti. Danas se izvan Beograda jedino može čuti glas onih stanica koje dopiru iz država koje su bombardovale Srbiju i spremaju se da okupiraju Kosovo."

Rebeka Srbinović, portparol Nove demokratije

"Očekujemo izbore. To je najbolji način da se najveći problemi i konflikti na našoj političkoj sceni reše. Nakon potpisivanja sporazuma o Kosovu i Metohiji, ukoliko ga bude, biće neophodno raspisivanje izbora na svim nivoima, kako bi se i Albanci uključili u politički život. Nova demokratija od prestojećih izbora očekuje potpunu pobedu demokratskih snaga a potpuni poraz pogrešne desetogodišnje politike koja nas je u ovu situaciju i dovela."

Ivan Kovačević, portparol SPO-a

"SPO je stranka koja je organizovana tako da je u svakom trenutku spremna da se suoči sa voljom birača. Nismo u poziciji da određujemo termin izbora, ni da li će se oni održati u zakonski predviđenim rokovima ili pre njih. A rokovi su jesen 2000. za lokalne i savezne izbore, jesen 2001. za republičke i jesen 2002. za predsedničke izbore. Skupštinska većina u republičkoj skupštini može raspisati lokalne izbore, a predsednik republike može na predlog Vlade da raspusti republički parlament. Takođe postoji mogućnost i za prevremene savezne izbore. A da li su potrebni prevremeni izbori, treba pitati partiju koja drži vlast."

Nebojša Čović, predsednik Demokratske alternative

"Izbori su neizbežni i sigurno će se dogoditi kada se rat završi i mirovni proces odmakne dovoljno da bi se uspostavila stabilnost zemlje. Mogli bi biti održani na jesen, a najkasnije do kraja godine. Jedini izbor za Srbiju je da pobede demokratske snage koje će zaustaviti dugogodišnje konfrontacije unutar zemlje i stalno sukobljavanje sa svetom. To su one demokratske opozicione snage koje će Srbiju povezati sa svetom i integrisati u Evropske tokove, ekonomski i politički je transformisati i pretvoriti je u zemlju ekonomskog i kulturnog prosperiteta. To su osnovni nacionalni interesi i oni se zasigurno mogu i moraju ostvariti, pod uslovom da izbori budu ravnopravni, fer i pošteni."

Slobodan Orlić, potpredsednik Socijaldemokratije

"Sasvim je sigurno da su Srbiji i Jugoslaviji potrebni vanredni izbori na svim nivoima. Pogledajte šta je u poslednjih deset godina sa zemljom uradila ova vlast. Na kraju drugog milenijuma, Srbi se bore za državnost na delu svoje teritorije. Problem Kosova sigurno nije poslednje iskušenje srpskog naroda, ali je poslednja opomena i šansa za otrežnjenje. Zbog svega toga Srbija i Jugoslavija moraju da promene svoju politiku, okrenu se demokratizaciji, razvoju i putu koji ih vodi među najrazvijenije zemlje Evrope i sveta. Izbori će sigurno biti održani krajem ove godine, ali bih lično voleo da to bude krajem Jula i SPS-a.

Zoran Živković, potpredsednik Demokratske stranke

"Izbori su neophodni jer nova situacija u kojoj smo mora da se uredi i ustavno i da se proveri kroz volju građana. Oni su neophodni i jer je nužno prekinuti katastrofalnu politiku aktuelnog režima. Poslednjih deset godina pod tim režimom smo izgubili mnogo građana, privreda je u kolapsu, pozicija Srbije u svetu je najgora otkad postoje Srbi, i niko u Srbiji ne prepoznaje nekakvu budućnost za sebe. Termin izbora će zavisiti od zakonskog uređenja Kosova, ali budući da je neophodno najpre obaviti popis stanovništva, ne očekujem ih šest meseci nakon prestanka rata. Izbori će doneti dobro samo ukoliko budu demokratski i ukoliko dođe do demokratizacije medija."