Južna Afrika

Smena na kormilu

Kada je okončano prebrojavanje glasova, iznenada se pojavilo gotovo 270.000 zaokruženih listića viška. Pristupilo se ponovnom sabiranju i pretpostavlja se da je Afrički nacionalni kongres tada ostao bez dvotrećinske većine

Demokratske sredine tradicionalno odlikuje multipolarnost. Elektorat je najčešće podeljen mnogo pre izbora: jedni glasaju za jedne, drugi za druge, bez obzira na mane i vrline, uspehe i pehove političkih organizacija. Mali broj birača je neopredeljen, i to mahom oni koji su upravo dobili pravo glasa, pa ne znaju kome da ga poklone, odnosno oni koji retko ili nikada ne glasaju. Vrlo je teško u takvim okolnostima osvojiti prostu većinu, a dobijanje poverenja više od 60 odsto elektorata neostvaren je san čak i za lidere, čiji su potezi izmenili svet i obeležili čitave epohe.

Južnoafrička Republika je poseban slučaj. Iako je diskutabilno da li se radi o tradicionalno demokratskoj sredini (zemlja plemena Zulu, zatim britanska i holandska kolonija, nezavisna od 1948. godine, sa sistemom aparthejda, ne-belo stanovništvo dobilo pravo glasa tek 1994), tamo je moguće da bivšeg izgnanika podrži gotovo dve trećine birača.

MALE, VELIKE NEPRAVILNOSTI: Afrički nacionalni kongres Taba Mbekija, potpredsednika Nelsona Mandele, osvojio je 263 mandata (približno 66 odsto) u parlamentu, od ukupno 400, na redovnim opštim izborima u Južnoafričkoj Republici, održanim prošle srede. Vrlo ujednačene opozicione snage - proliberalna Demokratska partija, konzervativna Nova nacionalistička partija, Ujedinjeni demokratski pokret i Zulu-plemenska Inkata partija slobode - dobile su između sedam i deset odsto glasova. Centralna izborna komisija saopštila je da je na izbore izašlo 16 i po miliona registrovanih birača (85 odsto), o čemu su najbolje mogle svedočiti kilometarske kolone ispred glasačkih mesta. No, kada je u subotu okončano prebrojavanje glasova, iznenada se pojavilo gotovo 270.000 zaokruženih listića više od broja ljudi koji su ubačeni i zavedeni u biračke spiskove. Odmah se pribeglo ponovnom sabiranju, i pretpostavlja se da je tada Afrički nacionalni kongres (ANK) ostao bez dvotrećinske većine, neophodne za promenu ustava i vladavinu bez kontrole opozicije.

Ipak, ako je neke utehe Mbekiju, ANK nije ni mogao da osvoji 267 mandata. Analitičari procenjuju da bi, zbog dosta komplikovane podele izbornih jedinica, cenzusa, te broja poslanika koje delegiraju, ANK morao da osvoji između 67 i 69 procenata glasova za dvotrećinsku većinu u parlamentu, a toliko se nije pominjalo ni posle prvog prebrojavanja. Opozicione partije, svaka za sebe, uložile su žalbe i tražile poništenje izbora zbog "velikih neregularnosti", ali su međunarodni posmatrači iz Ujedinjenih nacija i Organizacije afričkog jedinstva dali "zeleno svetlo". Eventualni konflikt sprečio je odlazeći predsednik Nelson Mandela, rekavši da se "narod izjasnio" (predizborni slogan njegovog favorita Mbekija), pa je sad bespredmetno praviti probleme zbog "manjih nepravilnosti".

Nepravilnosti, velike ili male, ne mogu osporiti da je ANK ostvario parlamentarnu većinu, na osnovu čega je izvesno da će Tabo Mbeki biti izabran za novog predsednika Južnoafričke Republike (JAR). Ustavni sud je u sredu potvrdio rezultate i sad predstoji formiranje parlamenta. Zakonski rok je sedam dana. Ako se sve bude odvijalo po planu, a trenutno ne postoje značajne prepreke, Mandela bi 16. juna mogao da preda dužnost svom nasledniku, čime bi se utro put daljoj demokratizaciji zemlje.

Novoizabrani predsednik će se tada naći pred prvim značajnim zadatkom: imenovanjem kabineta (po ustavu JAR-a, predsednik države je istovremeno i šef kabineta - princip preslikan iz Sjedinjenih Američkih Država). Lokalni mediji špekulišu da bi Mbeki potpredsedničku stolicu mogao ponuditi lideru Ikata partije slobode Mangosutuu Buteleziju, u zamenu za podršku (manjinskoj) vladi ANK-a u nekim saveznim državama na severu. Ni Mbeki, ni Butelezi nisu odbacili ovu mogućnost, mada ostaje malo nejasno kako bi poglavica plemena Zulu mogao sarađivati sa svemoćnim ministrom finansija i tvorcem ekonomskog razvoja JAR-a Trevorom Menuelom, koji je njegove saplemenike lišio nepisane privilegije neplaćanja poreza. Preostale pozicije u kabinetu još uvek su otvorene. Možda bi eventualno bivša supruga Nelsona Mandele, Vini Madizkela, mogla vaskrsnuti na političkoj sceni. Iako je Mbeki pre tri godine bio egzekutor nepoželjnog partijskog kadra, među kojima je bila i Vini, tadašnji ministar za umetnost, kulturu, nauku i tehnologiju, ona je širom zemlje lobirala za novog predsednika i na njeno postavljenje moglo bi se gledati kao na nekakav kontinuitet stare i nove vlasti. Ništa drugo ne bi trebalo da bude isto.

DVE STRUJE: Tabo Mbeki je sušta suprotnost svom prethodniku. Mandela je više bio državnik nego političar, dok kod Mbekija to nije slučaj. Osamdesetogodišnji Mandela i čitava njegova generacija proveli su po nekoliko decenija u zatvoru zbog protivljenja režimu aparthejda. Oni su iza rešetaka ostrva Roben kompletirali svoje obrazovanje koje, istini za volju, i nije monumentalno. S druge strane, Mbeki, sin jednog od Mandelinih saboraca, izbegao je iz zemlje sa 19 godina. ANK ga je poslao u Englesku da tamo pomogne aktivnosti partijskog predsednika u egzilu Olivera Tamboa. Studirao je ekonomiju na univerzitetu Saseks, što se kasnije pokazalo vrlo korisnim u superviziji državne ekonomije. Iz izgnanstva se vratio 1990. godine, tokom pregovora o okončanju aparthejda. Mnogi su ga kritikovali da je bio suviše van domovine kada se vodila borba za slobodu, ali ga to nije sprečilo da ubrzo, u tradicionalnim plemenskim odorama, zaigra toji-toji ples sa svojim klanom. Mandela ga je, posle prvih opštih demokratskih izbora svih rasa 1994. godine, imenovao za svog potpredsednika, učvrstivši njegov partijski položaj. Pedesetšestogodišnji Mbeki inicirao je politiku protiv kriminala, korupcije i nepotizma, bolesti mlade demokratske sredine u JAR-u. Nakon što je Mandela najavio povlačenje 1996, novoizabrani predsednik je de facto vodio državu. U poslednje tri godine, JAR beleži visoku stopu rasta bruto nacionalnog proizvoda, ušla je u prvih deset svetskih proizvođača oružja, zlata i dijamanata, javne službe su sve bolje i bolje... No, neki analitičari tvrde da su godine provedene u egzilu dovele Mbekija u stanje stalne nesigurnosti, gotovo paranoične, što ga je privuklo da stvori sopstvenu kliku, grupu favorita koji će sada najverovatnije zauzeti najvažnije funkcije.