Kvalifikacije za Evropsko fudbalsko prvenstvo

Pet bodova u džepu, tri na grani

Umesto (najmanje) jednog planiranog boda u Dablinu "plavi" su , sticajem okolnosti, osvojili dva u Skoplju gde su Makedonci i Hrvati igrali 1:1, a potom rutinski na "svom terenu" u Solunu pobedili Maltu sa 4:1

Od specijalnog izveštača "Vremena"

Subota, 5. juni popodne. Gradski stadion u Skoplju, na kome reporter "Vremena" nije bio više od 10 godina, šaren i dekorisan, sprema se da ugosti najbolje fudbalere Makedonije i Hrvatske u kvalifikacionom meču za EP u Belgiji i Holandiji iduće godine. Svih 14.000 ulaznica je rasprodato, a Makedonci dočekuju Hrvate prilično "napaljeno" zato što su ovi vrdali na sve načine da se meč ne igra. Prvo nisu hteli na put zbog "bezbednosnih razloga", posle su tražili od UEFA-e da se "poštuje prvobitni kalendar i prvo igraju odložene utakmice", ali je UEFA bila jasna i odlučna i Hrvati nisu imali kud. Za takav odnos bili su "nagrađeni" žestokim zviždanjem njihovoj himni i povicima "ustaši, ustaši", ali se sve završilo na tome, atmosfera je je bila korektnija nego, recimo, na nekim od nekadašnjih mečeva Vardara i Dinama.

Pola sata pre početka meča na stadionu se pojavio jugoslovenski selektor Milan Živadinović koji je, kao i naš tim, tog dana i u to vreme trebalo da bude u Dablinu, ali je irska vlada u sredu uveče definitivno odbila da izda vize našoj ekspediciji i Živadinović i igrači ostali su na "produženom vikendu" u Solunu. "Živa" je iskoristio priliku da skokne do Skoplja i vidi uživo dva naredna rivala koji su, po njegovom mišljenju, "odigrali kvalitetnu utakmicu", ali svoje zadovoljstvo ishodom nije mogao da sakrije. Rezultat 1:1 je kao naručen za naše planove, jer su Hrvati već izgubili pet bodova (tri u Dablinu, dva u Skoplju), a pobeda Makedonaca ne bi valjala jer bi se oni uključili u trku za vrh.

Kada je Davor Šuker već na početku meča dao svoj 41. gol na 49. utakmici za reprezentaciju Hrvatske, činilo se da stvari kreću očekivanim tokom, tim pre što su Makedonci u prvih 45 minuta bili očajni. Onda je Đoko Hadžijevski, selektor Makedonije, izvršio prvo dve izmene koje su popravile igru njegovog tima, a potom i treću, ključnu. Uveo je u igru nedovoljno oporavljenog Goce Hristova, bivšeg igrača Partizana, koji je takoreći u prvom kontaktu sa loptom zatresao mrežu Ladića i izjednačio na 1:1.

Na konferenciji za štampu Blažević je čestitao Makedoncima na "odličnoj igri" dodavši da i "jedan bod vodi u Belgiju i Holandiju", a Hadžievski ga je ohrabrio tvrdnjom da "ovde neće biti popusta ni za koga". Skopski novinari su spremni došli na "presicu", iscitirali su Ćiri čitavu seriju izjava koje je dao "tisku" u vezi sa mečom u Skoplju, ali Ćiro ne bi bio Ćiro kad se ne bi izvadio i iz takve situacije:

"Ako sam sve to rekao, vi ste me na najbolji mogući način demantirali ovim izvanrednim gostoprimstvom", izustio je Blažević i izmamio aplauz. Hrvatski novinari, naravno, nisu aplaudirali jer im je bilo jasno da su njihove šanse da vide Belgiju i Holandiju znatno smanjene. Jedan od njih je izneo novu "interesnu" varijantu:

"Dosad smo priželjkivali da UEFA izbaci 'Jugu', odsad želimo da to uradi sa Ircima."

Računica je prosta: Hrvati su ostavili tri boda u Dablinu, i ako bi Irci izleteli, oni bi bili vraćeni. Ta varijanta nikako ne odgovara nama jer smo Irce pobedili u Beogradu, mada oni traže da se meč ponovi na neutralnom terenu jer su oni, kako sada stvari stoje, jedini koji su igrali u našem glavnom gradu, ali posle odbijanja poslušnosti UEFA-e oni, jednostavno, nisu u situaciji da bilo šta traže već samo da strepe pred kaznom koja ih čeka. Kakva će ona biti, niko ne zna. FSJ se drži dostojanstveno i najavljuje da će respektovati svaku odluku UEFA-e. Ako se naloži novi meč, "plavi" će igrati jer je UEFA pokazala veliko razumevanje prema nama u času kada nam je bilo najteže i to se mora vratiti korektnim odnosom. Problem za UEFA-u je u tome što ona mora da štiti sebe i svoje principe a ne Jugoslaviju, a jedna pristojna kazna Ircima odvratila bi buduće "buntovnike" od sličnih odluka. Irski savez pere ruke i tvrdi da "nema ništa sa tom političkom odlukom" .Videćemo koliko će UEFA biti bolećiva pred tim argumentom.

Pošto su stvari te subote ipak krenule i završile povoljno po nas, uprkos neodlasku u Dablin (uzgred, umorni igrači bili su prilično zadovoljni prvim slobodnim vikendom posle dužeg vremena), preostalo je da se "obavi formalnost" sa Maltom. Kako je to izgledalo možda ste videli ako imate sreće da živite u nekom kvartu ili naselju do koga još dopire neki signal "udruženih stanica" RTS-a. Čitavih pola sata, između 6. i 35. minuta, gubili smo sa 0:1 pošto su Maltežani iskoristili prvu šansu i poveli. Posle se "igrala viktorija" (na jedan gol), ali bez završnice, čak su se i stativa (Jokanović) i prečka (Stojković) bile "zaverile" protiv "plavih". Siniša Mihajlović (povreda mišića) je nedostajao za "slobodnjake", a Jovan Stanković (prepone) za proboje po levoj strani, tako da je agresivni Darko Kovačević (koga je tog popodneva u San Sebastijanu kupovao Juventus sa neizvesnim ishodom pregovora u času zaključivanja lista) ostao bez pravih centaršuteva. Zato je sam morao da se izvlači na levu stranu, u jednoj od takvih akcija idealno je pronašao Peđu Mijatovića koji nas je spasio bruke da na poluvreme odemo sa 0:1 protiv jedne Malte...

U nastavku selektor Živadinović je sa 4:4:2 prešao na 4:3:3, tako što je umesto Nađa ušao Savo Milošević koji se definitivno pretvara u "dželata" Malte. U prethodnim kvalifikacijama već im je natrpao mrežu, sada je dodao još 4, dva na Malti i dva u Solunu. Njegov gol za 2:1 u 49. minutu dao je sigurnost ekipi, a Darko Kovačević je sjajnom solo akcijom rešio sve dileme u 74. minutu. Savo je još jednom u nadoknadi vremena, kao i na Malti, ponovo bio strelac zaokruživši svoj golgeterski saldo u reprezentaciji na 20 golova na 37 utakmica. Njegov plan (i san), obelodanjen u "Vremenu" negde u februaru, da planira da prestigne Stjepana Bobeka, rekordera "plavih" sa 37 golova, na dobrom je putu da bude ostvaren.

Živadinović je posle meča podelio komplimente svima - od svojih igrača do sjajnih domaćina Grka i naših novinara koji su u teškoj situaciji pratili reprezentaciju. Prva "ratna pobeda" u istoriji jugoslovenske reprezentacije došla je u danu u kome je, kažu, na sastanku G-8 sve usaglašeno, čekala se još samo rezolucija Saveta bezbednosti pa da taj naš prvi fudbalski ratni uspeh ostane i poslednji, naravno, što se okolnosti tiče.

Da li ćemo Hrvate 18. avgusta ugostiti u Beogradu? Neke šanse postoje, ali i ako ne bude moglo, Solun i Grčka biće, kao i uvek, više od alternative. Doduše, Hrvati tvrde da ako mora da se igra na neutralnom terenu, oni nipošto neće u "neku pravoslavnu zemlju", ali, na sreću, o tome se oni ništa ne pitaju.

Sportsko-politički skandal

Fudbal, Bog i HDZ

"Croatia" je postala fudbalski prvak Hrvatske, kaže dr Tuđman, zato što Boga ima i Bog navija za "Croatiu". Većina Hrvata, pak, smatra da je prvenstvo bilo neregularno, da su sudije bile pristrasne i da im je više dosta opsesivnog mešanja HDZ-a i predsednika Tuđmana u fudbal

Specijalno za "Vreme" iz Zagreba

Neko je odavno primetio kako je fudbal sport u kome 22 igrača igraju protiv trojice sudija, a sudije uvek pobeđuju. Utakmica koja je odlučivala ovogodišnjeg prvaka Hrvatske odigrana je pre desetak dana u Rijeci između NK "Rijeka" i NK "Osijek". Kritični gol koji donosi prvenstvo dala je "Rijeka", ali su ga sudije poništile - zbog ofsajda, koji se sada hrvatski kaže "zaleđe". Okolnosti samog događaja bile su krajnje sumnjive: pomoćni sudija digao je zastavicu takoreći unapred, dok je lopta u šesnaestercu "Osijeka" bila dodavana igraču "Rijeke" koji nije bio u ofsajdu; gol je postignut dok su između strelca "Rijeke" Hasančića i gola "Osijeka" bila dva igrača "Osijeka"; igrači i štab "Osijeka", prisutni na terenu, nisu tražili ofsajd. Glavni sudija, Alojzije Šupraha (inače u civilu načelnik SZUP - tajne policije - u Splitu, što će biti kasnije od značaja), poništio je očigledan gol i "Croatia" je postala prvak Hrvatske. U Zagrebu je predsednik republike dr Franjo Tuđman otvorio šampanjac i izjavio "Ima Boga!", dok je predsednik Hrvatskog nogometnog saveza Vlatko Marković izrazio zadovoljstvo zbog pobede jednog "hrvatskog i katoličkog kluba" (uzgred, taj isti Marković je nedavno izjavio i da njegova reprezentacija "neće nikada igrati na pravoslavnom terenu"). Sve je bilo da ne može bolje biti u idealnom hrvatskom i katoličkom nogometu: pio se šampanjac u Banskim dvorima, Zlatko Canjuga, Tuđmanov poverenik za "Croatiu" i nogomet, i Miroslav Ćiro Blažević, službeno uglavljeni najveći obožavalac "Poglavara", kako ga sam zove, i kćeri mu Nevenke, zapenili su od oduševljenja. Onda su se desile dve stvari: prvo je slovenačka televizija POP prikazala i ustupila svima svoj video-snimak utakmice "Rijeka"-"Osijek", na kome se sasvim lepo i razvidno vidi da nikakvog ofsajda niti zaleđa bilo nije; a odmah zatim je zagrebački nedeljnik "Nacional", poznat po sve kritičkijem pisanju o vlasti, korupciji i klijentelizmu Tuđmanovog režima, objavio dokumenta koja ukazuju da je SZUP (Služba za zaštitu ustavnog poretka; hrvatska Udba) držao pod sistematskom kriminalističkom obradom fudbalske sudije, delegate, sportske novinare, trenere, predsednike klubova i uopšte svakog ko sa fudbalom veze ima. Tu se pominju prisluškivani telefonski razgovori, sa sve citatima; tu se navode redom - dosijei fudbalskih sudija i njihovih mračnih poslova, nameštane utakmice, tante- za-kukuriku nagodbe, kradena riba, utaje poreza, više različitih krivičnih dela i uopšte svi detalji one tamne strane fudbalskog polusveta kome, očigledno, pripadaju i sudije, i delegati, i funkcioneri, i političari. Problem je u tome što su dokumenta stigla iz očigledno autentičnog izvora u Službi samoj, jer čak ni ministar unutarnjih poslova Ivan Penić nije smeo pred Saborom da ustvrdi kako su lažna, nego je zapretio temeljitom istragom unutar Službe - zbog "otkrivanja državne tajne"... "Nacional" je iz tog materijala izveo zaključak da je nogometno prvenstvo Hrvatske bilo sistematski lažirano po HDZ-u i Službama; da su fudbalske sudije i funkcioneri bili ucenjivani, zastrašivani i potplaćivani, a sve zato da "Croatia" - "Poglavarov" omiljeni klub - po svaku cenu postane prvak Hrvatske, jer inače ne bi bilo Boga, pošto bi baš NK "Rijeka" - od svih klubova - nekatolička i anacionalna, kakva je, postala prvakom. Da je barem bila reč o "Hrvatskom dragovoljcu"... Skandal je pukao do neba, jer je pao na plodno tle, već temeljito nađubreno ispadima, incidentima i političkim privilegiranjem Tuđmanovog i Canjuginog kluba, bivšeg zagrebačkog "Dinama". Duga je to i tužna priča: prvo su na silu Boga promenili klubu ime, što je navijačko pleme "Bad blue boys" (BBB) užasnulo i otuđilo od HDZ-a, uz koji su patriotski bili od početka; od tada je upotreba imena "Dinamo" ravna nacionalnoj izdaji jer, zaboga, tako se zovu nogometni klubovi u Kijevi i Pančevu (grafit BBB-a kaže da "Pančevo barem ima gradonačelnika"; aluzija na Tuđmanovo odbijanje da potvrdi opozicionog gradonačelnika Zagreba 1996/7). Zlatko Canjuga zvani "Crna guja HDZ-a", Tuđmanov ideolog nadležan za fudbal, Zagreb i uvođenje "stališkog" tj. feudalno-korporativističkog uređenja u Hrvatsku, uzeo je na sebe da fudbalskim navijačima utera i novo ime i disciplinu u glavu suzavcem i palicama Specijalne policije iz Lučkog, tako da je svoju poslednju utakmicu u ovom prvenstvu "Croatia" na svom Maksimiru odigrala praktično bez publike, osim Predsednika i njegove svite, jer su se BBB odlučili za bojkot na ulici, gde su pale strašne batine od policije. Bio je to slučaj nezapamćen u dugoj istoriji najvećeg zagrebačkog kluba. Od "Croatie" su Tuđman, Canjuga i Ćiro Blažević silom napravili simbol domoljublja, hrvatstva i katoličanstva, od čega se svim fudbalskim navijačima povraća. "Bad blue boys" su nakon riječkoga skandala uputili pismo navijačima "Rijeke", plemenu "Armada", u kome im izražavaju simpatije, kažu da ih smatraju legitimnim prvacima i dodaju: "...sada vidite kako je nama".

Takve reakcije javnosti i tekstovi "Nacionala", "Ferala" i drugih novina izazvali su veoma nervozne reakcije fudbalske mafije HDZ-a. Vlatko Marković, predsednik Hrvatskog nogometnog saveza, pokušao je da sa visine otpiše primedbe i pitanja rečima da ti ljudi "misle da lopta skače zato što je u njoj žaba"; Miljenko Jergović mu je u "Feralu" odgovorio da lopta skače "zato što je u njoj rak, a ne žaba"; ta već gruba aluzija na bolest Poglavara pokazuje koliko se strpljenje javnog mnjenja istanjilo. Naravno da se Ćiro Blažević istakao najviše: javno je zapretio novinarima "Nacionala" da će ih sve pobiti "bejzbol-palicom, obarati jednog po jednog!". Zlatko Canjuga je iskoristio priliku da HDZ i vojsku malo zaplaši, rekavši kako, eto, događaji na ulici i oko nogometa pokazuju kako će se provesti svaki pošten Hrvat ako opozicija pobedi na izborima... Skandal je kulminirao u utorak uveče, tokom žive TV emisije na prvom programu Hrvatske televizije "Press klub": voditelj Nenad Ivanković (inače glavni urednik "Vjesnika", koji je ovde isto što i crvena "Borba" u Beogradu) usudio se da u živu emisiju dovede: Hrvoja Šarinića, počasnog predsednika "Rijeke", Ivu Pukanića, glavnog urednika "Nacionala", Darka Tironija, glavnog urednika "Sportskih novosti" (čiji je telefon SZUP slušao), Ćiru Blaževića, fudbalskog sudiju Alojzija Šuprahu, jednog delegata HNS-a i Dunju Ujević, političkog komentatora "državotvornog" tipa, koja se u fudbal ne razume ali se razume u neprijatelje države i Poglavara. Ubogom Ivankoviću stvar se smesta otela ispod kontrole i uskoro je ta emisija u najboljem terminu (20:45) postala možda kamen međaš u novijoj hrvatskoj političkoj istoriji. Zahvaljujući zbunjenom voditelju Ivankoviću, zapenušenom i histeričnom Ćiri Blaževiću, providno i jadno pristrasnoj Dunji Ujević, s jedne, a smirenom i pakosnom Pukaniću, temeljitom i povremeno veoma duhovitom Šariniću i izvanredno obaveštenom i istovremeno jako ljutom Tironiju, s druge strane, od te TV emisije ispala je savršena optužnica protiv HDZ-a, korupcije, policijske države, opsesije jednoga starca nogometom i sramne uloge predsednikovih laskavaca i ulizica u podržavanju i iskorišćavanju te opsesije. Razmenjene su teške reči i uvrede; aludiralo se na veoma osetljivo "ovo i ono, i znaš ti već što"; jedan korumpirani klijentelistički polusvet koji zuji oko fudbala u nadi da će tako steći Previšnju naklonost prikazan je u punom svetlu. Hrvatska je ostala skamenjena pred TV ekranima.

Sutradan je Zagrebom prostrujala vest da je prethodnog dana uhapšen Miroslav Šeparović, bivši ministar pravosuđa i donedavno načelnik HIS-a (Hrvatske izvještajne službe, obaveštajne službe za inostranstvo), a da je pod kriminalističkom obradom još nekoliko pripadnika policijsko-obaveštajne zajednice - svi zbog osnovane sumnje da su odavali štampi službene i državne tajne, kako je istoga dana popodne u Saboru saopštio ministar unutarnjih poslova Ivan Penić.

Na pomolu je još jedna afera u političkom životu Hrvatske, a kraj i moguća grananja te afere teško se mogu predvideti u ovom trenutku. Šestočlana udruga hrvatskih oporbenih stranaka odmah je prekinula pregovore sa HDZ-om o izbornom sistemu i pripremama za izbore. Hapšenje Miroslava Šeparovića, naime, nije mala stvar: sa položaja ministra parvosuđa bio je uklonjen pod skandaloznim okolnostima; sa položaja šefa HIS-a odstupio je u atmosferi koja je ukazivala da nije hteo da deli odgovornost za izvesne stvari s kojima se nije slagao.