Venecijanski bijenale

Rođendanski poklon

U podudarnosti rođendana "Terre" sa njenom promocijom u reprezenta jugoslovenske likovne scene deo naše kulturne javnosti prepoznao je običaj nagrađivanja u povodu godišnjica

Radoslav Trkulja, upravnik Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izabran od strane republičkog ministarstva kulture, odgovoran je za to kakvu će sliku relevantni svetski stručnjaci na Venecijanskom bijenalu steći o jugoslovenskom savremenom likovnom životu. Trkulja se odlučio za skulpture Borislave Nedeljković-Prodanović, Marjane Gvozdenović, Milorada Damnjanovića, Mladena Marinkova i Slobodana Kojića urađene u likovnoj koloniji "Terra" iz Kikinde, i 32 slike Todora Stevanovića. Selektor Bijenala Harold Zeman odabrao je dve mlade umetnice, Vesnu Vesić i Tanju Ristovski da izlažu na centralnoj izložbi "d'APERtuto", ("Otvoreno za sve"). 48. bijenale u Veneciji zvanično se otvara 12. juna, mada je ova velika smotra savremene umetnosti otvorena za stručnjake i novinare od sredine nedelje.

Ovakav Trkuljin izbor je verovatno najlepši rođendanski poklon "Terri" za punoletstvo, pa samim tim i njenom osnivaču Slobodanu Kojiću, jednom od izabranih. U podudarnosti rođendana "Terre" sa njenom promocijom u reprezenta jugoslovenske likovne scene deo naše kulturne javnosti prepoznao je običaj nagrađivanja u povodu godišnjice, smatrajući da u Trkuljinom izboru nema nijednog drugog bitnog povoda da se za najbolje u savremenoj jugoslovenskoj umetnosti proglasi monumentalna skulptura od terakote, i da se na taj način Veneciji ponudi utisak da je kod nas sada aktuelno nešto što nije i u ostalom svetu. Trkulji je takođe zamereno da predstavljanjem pet vajara iz "Terre" predstavlja koloniju, a ne umetnike.

Među slikama Todora Stevanovića koje je Trkulja odabrao za Jugoslovenski paviljon nalazi se i "Freska Todorova, rukom naroda", nastala ovog ratnog maja u ULUS-ovom Otvorenom ratnom ateljeu. Nekoliko dana nakon početka NATO bombardovanja, Todor Stevanović je ispred ULUS-ove galerije u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu, gde je stacioniran ovaj naš najmlađi atelje, raširio 107 metara belog platna i na njemu započeo fresku ostavivši prostor prolaznicima da je dovrše. Posetiocima Venecijanskog bijenala Stevanović će ponuditi da učine isto, na posebnom belom platnu dodatom beogradskom.

"Očekujem da će ovaj Todorov rad imati veliki efekat, da će kritičarima i novinarima biti jasno šta smo i kako smo živeli i radili pod bombama", objasnio je Radoslav Trkulja motiv kojim se rukovodio pri odluci da u Veneciju dovede ovu neobičnu sliku, u telefonskom razgovoru za "Vreme", baš u momentu kada su u utorak, dakle dan pre otvaranja Bijenala, stigli radovi pred Jugoslovenski bijenale. "Ostalo nam je malo vremena da napravimo postavku, ali biće sve u redu, glavno da su peripetije na putu prebrođene. Radove je iz Kikinde prevozio italijanski špediter i trebalo je da stignu još pre tri dana. Za to vreme smo sve pripremili, naš paviljon izgleda kao i uvek, okrečen je u belo, očistili smo prostor ispred njega zato što ćemo skulpture Marjane Gvozdenović i Slobodana Kojića postaviti na otvorenom", priča Trkulja, vidno uzbuđen zbog kratkog vremena za aranžiranje paviljona. Opisuje paviljon svojih kolega iz SAD: "Kao zatvor, sve ovo vreme petnaestak radnika postavlja rešetke i staklo, ogradili su se pa ne znam šta je unutra, ne znam od koga se čuvaju." Kaže da se pozdravio "sa Rusima, komšije su nam Egipćani, izlažu dva umetnika, obnovljen je Brazilski paviljon, čija su stakla zimus razbijena, izložili su rad jednog umetnika koji imitira drvo". Očekuje da će se međunarodna javnost i kritičari interesovati za našu postavku.

Marjana Gvozdenović je u Italiji od početka rata: "Imam malo dete, morala sam da nađem načina kako da se zaštitim od strahote." Prema njoj su, kaže, Italijani bili vrlo ljubazni pa misli da će javno mnjenje biti naklonjeno radovima u Jugoslovenskom paviljonu. Izlagati na Bijenalu za Marjanu Gvozdenović je "lepa šansa, način da se predstaviš svetu"; nada se da će joj Venecija "doneti pozive za druge gradove, nama je svaki angažman dragocen, naročito sada". Svoju skulpturu "Helena" opisuje kao "ličnu stvar": "Posvećena je mojoj mami, koju, evo baš sada kad je u Veneciju stigla skulptura nastala po njoj, sahranjuju u Beogradu. Bila je vajar, i ova skulptura je inspirisana njenim radovima koje sam gledala u detinjstvu dok ih je radila. Moja skulptura je spomenik ženstvenosti, esencija ženstvenosti, u njoj je i majka, i žena, i koketa, i fatalna, i tragična žena. Interesantno je da rad Borislave Nedeljković-Prodanović, a bile smo istovremeno u 'Teri', ima sličan motiv, zove se 'Majka'. Mislim da je dobro što nas je Trkulja obe pozvao u Veneciju."

Bijenalu u Veneciji predstaviće se još dve Jugoslovenke, Tanja Ristovski i Vesna Vesić, ali ne u našem paviljonu. Pozvao ih je Harold Zeman, umetnički direktor Bijenala, da izlažu u glavnom, Centralnom paviljonu među 99 umetnika iz sveta. Zeman je video njihove radove dok je boravio u Beogradu zbog predavanja u Studenstkom kulturnom centru. Likovni stručnjaci smatraju da učešće ove dve mlade beogradske umetnice na glavnoj izložbi najznačajnije smotre savremene umetnosti u svetu dovoljno govori o njihovim radovima.